Izabrani članci

Izabrane kategorije

Dr Siniša MIŠIĆ – INOKOSNE PORODICE I ZADRUGE U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI*

APSTRAKT: Rad se bavi strukturom srpske porodice u poznom srednjem veku, uglavnom na osnovu diplomatičkih i osmanskih izvora. Srpska porodica se u ovom periodu javlja u dva vida organizovanja: kao inokosna i kao zadružna. Zadruge su uglavnom male i preovlađuju očinske i bratske zadruge, što ima veze i sa dužinom života u srednjem veku.
KLJUČNE REČI: porodica, zadruga, kuća, srednji vek, srpske zemlje, vlastela, zemljoradnici, stočari.

Dr Ema MILJKOVIĆ – OSMANSKE POPISNE KNJIGE KAO IZVORI ZA ISTORIJSKU DEMOGRAFIJU: PRIMER NAHIJE KUKANJ

APSTRAKT: U ovom radu prikazane su mogućnosti korišćenja osmanskih popisnih knjiga deftera kao izvora za istorijsku demografiju. Iako nastali prvenstveno iz fiskalnih razloga, osmanske popisne knjige – defteri predstavljaju nezaobilazno polazište kada su u pitanju proučavanja iz istorijske demografije, naročita perioda od 15-18. veka. Iako ne uvek adekvatni za pitanja koja zadaje istorijska demografija, proučavanjem osmanskih popisnih knjiga, ukoliko se koriste određeni metodološki imperativi koji su naglašeni u radu, predstavljaju izvrsnu startnu tačku za ovakvu vrstu istraživanja, ne samo za klasični period Osmanskog carstva, već i za poslednje decenije postojanja nezavisne srpske i bosanske države.
KLJUČNE REČI: Istorijska demografija, Osmanske popisne knjige, Klasičan period carstva, Despotovina Srbija, Kraljevina Bosna

Dr Nedeljko B. RADOSAVLJEVIĆ* – PLJEVLJA I PLJEVALJSKI KRAJ U IZVEŠTAJIMA KNJAŽESKOJ KANCELARIJI IZ UŽIČKE NAHIJE I OKRUŽJA UŽIČKOG 1816 – 1839.”

APSTRAKT: U radu je ukazano na značaj izvora iz fonda „Knjažeska kancelarija“ Arhiva Srbije, tematske celine „Užička nahija“, za istraživanje istorije Pljevalja i okoline u vremenu od 1815. do 1839. Sačuvana građa, koja je korišćena u radu, predstavlja uglavnom jednosmernu komunikaciju, od lokalnih srpskih vlasti u Užičkoj nahiji ka Knjažeskoj kancelariji. Ipak, i kao takvi, ti prvorazredni izvori omogućavaju da se bolje sagleda mišljenje koje su u Užičkoj nahiji imali kako nosioci vlasti, tako i ljudi drugih profesija, o prilikama u neposrednom susedstvu u Osmanskom carstvu, u koje je ulazio i pljevaljski kraj.
KLJUČNE REČI: Osmansko carstvo, Kneževina Srbija, Knjažeska kancelarija, Miloš Obrenović, Užička nahija, Pljevlja, istorijski izvori.

Salih SELIMOVIĆ – KARAĐORĐE PETROVIĆ U ISTORIJI I NARODNOJ TRADICIJI NA SJENIČKO-PEŠTERSKOJ VISORAVNI

APSTRAKT: Na Sjeničko-pešterskoj visoravni ni do danas nije zaboravljen boravak Petra Vasojevića, oca vožda Karađorđa. Bez obzira što je njegov boravak u pešterskom selu Žabrenu bio jedna relativno kratka epizoda ipak ostala je u narodnom pamćenju. U ovom selu žive brojne porodice muslimana Kučevića koji su bili pobratimi Petru Vasojeviću, štitili njegovu porodicu i na kraju spasili od osvete muslimana Topuzovića. Iako nije bio rođen na Pešteri, Karađorđe je prilikom oslobađanja Sjenice i Pešteri poštedeo selo Žabren od ratnih stradanja. Sjenički muslimani, sada Bošnjaci, imaju animozitet prema Karađorđu iako mu ne osporavaju junaštvo i pravednost. Karađorđevi potomci su uvek znali za svoje pobratime Kučeviće i bili su im uvek zahvalni. Kada se kralj Aleksandar ženio rumunskom princezom Marijom, Kučevići su bili
pozvani na svadbu. Kada su se Karađorđevići vratili u zemlju, najstariji Kučević ih je posetio u Beogradu. Prinčevi Tomislav i Aleksandar su u odvojenim posetama boravili kod svojih pobratima na Pešteri 2006. godine. Tako na Pešteri, u selu Žabrenu, i dalje živi uspomena na Petra Vasojevića, a posebno na Karađorđa Petrovića.
KLJUČNE REČI: Karađorđe, Žabren, Pešter, Kučevići, Turci, borbe, Sjenica, istorija, legenda.

A. P. DEREVJANKO, M. V. ŠUNJKOV, A. K. AGADŽANJAN, I. A. VISLO- BOKOVA, V. A. ULJANOV, A. A. ANOJKIN, M. M. ŽIVANOVIĆ – PROUČAVANJE PEĆINE TRLICA U BLIZINI GRADA PLJEVLJA NA SJEVERU CRNE GORE

APSTRAKT: U radu su prikazani rezultati istraživanja 2010-2014. na pećini Trlica, koja se nalazi u blizini grada Pljevlja. Obrađuju se i analiziraju slojevi koji se na osnovu otkrivene bogate faune i komparativnog materijala, mogu opredijeliti u rani i srednji pleistocen. Brojnost i raznolikost nađenih vrsta krupnih i sitnih sisara svrstavaju ovaj lokalitet među najznačajnijim na Balkanu u pogledu izučavanja pleistocenske faune.
KLJUČNE RIJEČI: rani i srednji pleistocen, taksonomski sastav teriofaune, sitni i krupni sisari.