Архива Категорије: Гласник бр.6

Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ – КОТОРСКА И ДУБРОВАЧКА АРХИВСКА ГРАЂА О ДРОБЊАЦИМА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

У историјској литератури је познато да су Дробњаци учествовали у караванској трговини која је повезивала Дубровник и Котор са градовима у унутрашњости Србије.1 Тако су они често као поносници пролазили кроз Пљевља и пљеваљски крај или су, пак, на други начин утицали на привредни живот у пљеваљској обаласти у средњем веку. Треба истаћи да су се неки истакнути појединци из Дробњака временом обогатили тргујући и да су се потом населили у пљеваљском крају. Ту су наставили и даље да се баве кредитним и другим уносним пословима. Један од њих је био Скоровој Вокшић са својим синовима. Његов најстарији син Стјепан помиње се 1477. године као старешина џемата у нахији Милешева. Летње станиште овог катуна било је у Хранчу, данас Ранче, област која се простире између Пљеваља и Пријепоља. У дубровачким изворима помињу се двојица синова Скоровоја Вокшића, што значи да су били добро познати у Дубровнику, а помињу се и као кућне старешине у поменутом катуну. Истакнути трговци из Дробњака почињу да се насељавају и у суседном Пријепољу, једном од транзитних центара у трговачком промету.

Доц. др Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – КАРАВАН САРАЈ У ПЉЕВЉИМА: ТРГОВАЧКА СТАНИЦА НА ДУБРОВАЧКОМ ДРУМУ

Већина тргова и градова који су на српском етничком простору посто-
јали током вишевековне османске владавине представљала је тржишта ло-
калног значаја, где су се продавали вишкови пољопривредних и занатских
производа произведених у самом градском насељу или његовој непосредној
околини, као и тржишта за трговину артиклима који се нису производили
на српском селу, а који су били неопходни за свакодневни живот људи, као
што је со, на пример. У градским насељима широм српског етничког просто-
ра одржаване су недељне пијаце, пазари, као и панађури, велики годишњи
сајмови, који су по датуму одржавања најчешће били везани за датум славе
неког свеца.

Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТОРИЈСКИХ КРЕТАЊА И ЕКОНОМСКО СТАЊЕ ПРЕНЋАНА НА КРАЈУ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА У СВИЈЕТЛУ ДОКУМЕНАТА ИЗ ЦРНОГОРСКИХ АРХИВА

Одлукама Берлинског конгреса јасно је било означено да сва села на
десној обали Таре припадају турској територији. У многим од ових села
становништво се сматрало као црногорско, па му је и однос према турским
властима био такав. По наређењима из Цариграда турске власти су требале
за неколико година да избјегавају сукобе са њим. У Пренћанима органа тур-
ске власти није ни било, а све међусобне односе мјештана регулисао је по-
гранични црногорски капетан. Ово село, насељено Језерцима и Шаранцима
на које су се ослањали, признало је турску управу тек 1886. године. Наиме,
тек је средином 1886. године делегација Пренћана саопштила паши у Пљевљима
да ће давати десетину и остале дажбине, с тим да им се дозволи да
оснују свој одред ради заштите од колашинских Турака са буљукбашом на
челу. Убрзо потом у селу се већ налазила станица турске посаде.

Др Гордана ТОМОВИЋ – ДЕТАЉНИ ОПИС САНЏАКА ПЛЕВЉЕ 1899. ГОДИНЕ

Под насловом Detailbeschreibung des Sandžaks Plevlje und des Vilajets Ko-
sovo последње године XIX века у царској дворској штампарији у Бечу штам-
пана је књига малог формата са више карата и скица. У ствари, то је прируч-
ник војне тајне службе, настао на основу рукописног елабората аустријских
агената из 1885/6. године, тајног картирања током 1892. године и рекогносцирања
терена и студије k.u.k. официра у периоду од 1895. до 1897. године.
И формат и садржај књиге прилагођени су намени – да служи као војни бедекер,
путни приручник, а о дуготрајној употреби сведоче допуне из 1900.
и 1909. године са два нова прилога, и убаченим, накнадно штампаним листовима
на неколико места, где је свака промена на терену и уочена погрешка
одмах исправљена, а претходни текст прецртан.

Салих СЕЛИМОВИЋ – ГАСТОН ГРАВЈЕ О ПОТАРЈУ И ПОЛИМЉУ

Стара Рашка или Рашка област увек је била предмет изучавања и описивања
многих путописаца, политичара, дипломата, обавештајаца, али и историчара,
географа, антропогеографа, етнолога. Још Карађорђеви планови о
ослобођењу и окупљању српских земаља и рестаурацији српске државности
јужно од Саве и Дунава забрињавали су европски Запад, а посебно Хабзбуршку
Монархију која је имала империјалне планове према нашим земљама а
посебно према древној Рашкој. Тај простор између река Дрине и Ибра, Таре
и Западне Мораве изузетно је постао актуелан у политичко-дипломатским
манипулацијама после Берлинског конгреса 1878. године. Од тада је Аустро-Угарска
тај простор сматрала својим коридором за даљу пенетрацију на
Балканско полуострво, али и као клин који се укљештио између Србије и
Црне Горе спречавајући на тај начин њихово уједињење. Овај простор је био
ембрион српске државности и духовности, односно културе уопште српског
народа како у средњем веку тако и у његовом даљем историјском развоју.
Кроз средњи и нови век као и у најновије доба овај простор је представљао
„копчу српских земаља“, како каже наш историчар Славенко Терзић. Рашка
област је и данас „живи мост“ између централне
и Херцеговине и Косова и Метохије.