Архива Категорије: Гласник бр.7

Др Јово МЕДОЈЕВИЋ – ПОПУЛАЦИОНИ ПРОБЛЕМИ НА ПРОСТОРУ СЈЕВЕРНЕ ЦРНЕ ГОРЕ НА КРАЈУ XX И ПОЧЕТКОМ XXI ВИЈЕКА И ПРИСТУП ЊИХОВОМ РЕШАВАЊУ

Постоји низ значајних демографских трансформација карактеристич-
них за регион сјеверне Црне Горе које су обиљежиле посљедњу деценију
XX вијека. Може се са сигурношћу констатовати да континуитет промјена
има свој наставак и у XXI вијеку и да ће те промјене утицати на географску
модификације која ће имати типичан регионални карактер.

Мр Аднан ПРЕКИЋ – ПОЛИТИКА ЦРНЕ ГОРЕ У ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ 1912 / 13.ГОДИНЕ У ИЗВЈЕШТАЈИМА МИНИСТАРСТВА КРАЉЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Од почетка конституисања Црне Горе као самосталне државе у XVIII ви-
јеку па до губитка њене државности, територијалне аспирације на области
у њеном окружењу, прије свега османске, биле су детерминанте на којима
је почивала и у складу са којима се развијала и конституисала црногорска
државност.

Мр Вукић ИЛИНЧИЋ – ВУКСАН МРДАК О СВОМ ВРЕМЕНУ – ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ У ВРАНЕШУ

Пред крај живота, сад већ почивши Вуксан Јованов Мрдак из Барица,
објавио је књигу под насловом: „Записи једног патриоте“, Подгорица, 1998,
349 страна.
Вуксан Мрдак је, иначе, пријератни студент београдског универзитета
и правник чија је судбина била скопчана са временом Другог свјетског рата,
углавном у завичају и широј околини: пљеваљском, бјелопољском, мојковач-
ком и колашинском крају.
Књига је дио аутобиографског рукописа, написаног у „сврху комуника-
ције“ са његовим будућим потомцима. Идеја даједан дио тих записа издвоји
и публикује, како је наглашено у уводном дијелу књиге, настала је зато што
„савремени актери политичке сцене у Црној Гори не само да не раде на по-
мирењу нације, већ инсистирају на националном раздору који су у II свјет-
ском рату направили комунисти“. Сазнање да ће се, захваљујући актуелној
политици, „наш Српски народ и даље дијелити“, није га оставило на миру,
тим прије, како сам каже, што је био свјестан да
неминовно води у грађански рат“.

мр Жарко ЛЕКОВИЋ – МАНАСТИР ДОБРИЛОВИНА И ЊЕГОВА УЛОГА У ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ

Црква је представљала важан чинилац у друштвеном и политичком раз-
витку Полимља и Потарја. Она је скоро хиљаду година, све до XIX вијека,
била готово једини носилац и представник просвете, па је поставила и све
главне основе за културни прогрес. Многи њени представници у прошлости
су показали дипломатске способности у политичким и државним послови-
ма, као и велико родољубље. Њиховаје заслуга што је снажно изграђена, раз-
вијена и очувана национална свијест, и под њиховим одлучујућим утицајем
се водила вишевјековна борба за слободу и уједињење.

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉА У РЕПОРТАЖАМА БЕОГРАДСКЕ ШТАМПЕ 1918 – 1941.

Када је 1918. створено Краљевство Срба Хрвата и Словенаца натерито-
рији бивше Краљевине Црне Горе било је 10 округа, међу којима и Округ
пљеваљски, 167 општина и 431.256. становника. Округ пљеваљски сачиња-
вала су два среза: Пљеваљски и Бољанићки.
Указом регента Александра од 30. јуна 1919.’ ријешено је да се Устав
Краљевине Србије од 5. јула 1903. заједно са свим законима Србије проши-
ри и на 16. округа у новоослобођеним крајевима, међу којима и на Округ
пљеваљски. Овим законским актом су Пљевља и сва друга мјеста у Рашкој
области, на Косову и Метохији и у Македонији сврстана у исто подручје
– Јужну Србију, како су тада називани ови крајеви.