Архива Категорије: Гласник бр.7

Вујадин МИЛАНОВИЋ – ПЉЕВЉА ПРИЈЕ СТО ГОДИНА (у очима и свијести једне високообразовне и оштроумне Енглескиње)

Црна Гора сигурно није никад имала занимљивијег, контроверзнијег и
невјернијег странога госта на своме тлу од Енглескиње Мери Едит Дарам
(Магу Edith Durham), коју је почетком XX вијека десет година примала и
испраћала као свога драгога посјетиоца и на коју је већ од другог доласка
гледала као на свога пријатеља и сарадника у односима с Турцима и Арна-
утима током те цијеле деценије. Жена која је иза себе оставила седам обим-
них књига – а уз то и толико чланака у енглеској штампи, да би чинили још
једну такву књигу – све о Србима и оним српским сусједима који су им би-
ли вјековни љути непријатељи – о Албанцима, Турцима, Аустријанцима и
др., играла је важну улогу у међународним пословима Црне Горе и Европе,
као и сусједа Црне Горе. А наши историчари нису ништа знали о њој прије
објављивања мога превода њене прве књиге и моје обимније студије о њој
у „Поговору“ уз тај превод прије десет година. Неки наши познати истори-
чари били су обавезни, и били у прилици да се упознају с њеним радом, али
су то помало надобудно игнорисали, док су је неки наши сусједи у заносу
приказивали као непобитног свједока против српских актера у историји тог
доба.

Мр Дејан ГАЗИВОДА – АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТИ НА ПОДРУЧЈУ РИЈЕКЕ ТАРЕ

Ријека Тара, дуга 140 километара, најдужа је ријека у Црној Гори. На
дужини од 78 километара, од Прошћења и манастира Добриловине до Шће-
пан Поља, протеже се горостасни кањон Таре, најдужи и најдубљи у нашој
земљи и Европи, а други у свијету (послије кањона Колорадо у САД). На
читавој овој дужини, Тара се пробија кроз стрме литице високе и преко 1000
метара.1 Ужа кањонска долина Таре улази у подручје националног парка
Дурмитор, чији је један дио под заштитом UNESCO-a, као једна од зона
посебне заштите2 и заштићена је од стране Програма „Човјек и биосфера“
(МАВ).

Зорица СТИЈЕПОВИЋ – ИЗБОР КОНЗЕРВАТОРСКИХ МЕТОДА И ЊИХОВИ УТИЦАЈИ НА КРАЈЊИ ИЗГЛЕД МУЗЕЈСКИХ ПРЕДМЕТА ОД ЖЕЉЕЗА

Конзервација, као посебна дисциплина, развила се из потребе очувања
музејских предмета. Како музеалије представљају дио културног насљеђа
једног друштва, тако је и њихова заштита једна од значајних дјелатности
музеја.
Конзервација је веома сложен процес који се базира на сазнањима про-
истеклим из егзактних наука, као и из практиног искуства конзерватора.
Музејски експонати могу бити од разнородног материјала и различитог по-
ријекла. Конзерватору се, као приоритетан задатак, поставља управо та кла-
сификација, коју некада није лако извршити. Ова констатација се посебно
односи на метале. Племенити метали се много лакше идентификују од мање
племенитих метала и легура. Степен и узрочник оштећења такође зависи од
врсте и поријекла метала. Тек када су све
приступити конзервацији предмета.

Радоман Ристо МАНОЈЛОВИЋ – РАДОВИ НА ОБНОВИ МАНАСТИРА ДОВОЉА (Извјештај за 2008. годину)

У сарадњи са Одбором за обнову манастира Довоља, Завичајни музеј је
грађевинским радовима током 2008. године започео прву фазу реконструк-
ције манастирских конака. На основу резултата раније спроведених систе-
матских археолошких истраживања у дијелу манастирских конака, током
прошле године урађена је сва неопходна пројектна документација за његову
реконструкцију. У складу са Законом, пројектна документација је овјерена
од стране надлежног Републичког завода за заштиту споменика културе са
Цетиња.

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДРЖАВНИ РОДОСЛОВ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ/СХС 1918 – 1941. ГОДИНЕ, ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД, БЕОГРАД, 2008.

Узвишење науци, добитак Отаџбини, благодат читаоцу, то је овде – усрд-
но насловом речено – родослов југословенске државе, њене појаве и посто-
јања у времену између Првог и Другог светског рата.
Целокупност државе, унутар знатне саставке, правилна двојност разме-
шта и скупно уобличава: по времену као обавезном означењу, и научним
приступом догођеним збивањима и заведеним односима; историјска истина
неприкосновено да слови, заиста тако високом одликом ове књиге.
Милић Ф. Петровић је филозофски гледао јединственим а историограф-
ски протумачио спојно разлучним састојство југословенске државе, редосле-
дом сходним њеном постанку по развоју, уређености владавине и спонтано
кретане јавне друштвености. Народну заједницу, врховност владара, видове
власти, установе по ступњевима надлежности, политичке чиниоце с утица-
јем на владавину, војно моћство државе, вероисповедне духовности станов-
ништва, обрадио је он према створу и изгледу постојећих својстава, сваку
посебност до обима потребног поглавља.