Изабрани чланци

Изабране категорије

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДЕМОГРАФИЈА И ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА 1918 – 1941.

АПСТРАКТ: У раду се полази од сазнања да у Турској, где су до 1912. припадала и Пљевља и у Црној Гори до 1918. нису вршени званични статистички пописи становништва. Дају се орјентациони подаци савременика о броју становника, занатских и трговачких радњи у вароши Пљевља који се доста разликују. Аутор наводи и коментарише прикупљене податке о броју становништва у Пљевљима и суседним местима из новоослобођених крајева из 1919. и резултате званичних статистичких пописа о броју становништа 1921. и 1931. (укупно и према полу, вероисповести, занимању и писмености), као и попис зграда, станова и стоке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пљевља, Црна Гора, Србија, попис, становништво, мушки, женски, веросиповест, занимање, писменост.

Др Сања ПАЈИЋ – ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ИСТОРИЈЕ МАНАСТИРА ДУБОЧИЦЕ

АПСТРАКТ: Манастир Дубочица у близини Пљеваља настао је 1565. како је наведено у ктиторском натпису. Четири врсте историјских извора бележе податке о манастиру и његовом братству: натписи у самој цркви, записи у рукописним књигама, документа на турском језику, сачувана у архиву манастира Св. Тројице код Пљеваља и описи из 19. века. На основу тренутно доступних извора може се у извесној мери реконструисати живот манастира и пратити његов настанак и просперитет (друга половина 16. века), борба за опстанак и формирање уметничке целине (17. век) и на крају гашење (18. век) и претварање у парохијску цркву (19. век).
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Манастир Дубочица

Академик Љубомир ЗУКОВИЋ – ПИРЛИТОРСКИ ВОЈВОДА МОМЧИЛО

АПСТРАКТ: У областима екстремног патријархата, жена је увек под сумњом, а њена верност константно је на провери. У том контексту, Видосавин поступак тумачи се као вид побуне против патријархалних образаца на којима почива породица војводе Момчила, што у значајном мери представља новину у анализи ове песме. У наставку рада, одређена певачева стваралачка решења посматрају се у светлу његовог непосредног искуства из времена хајдуковања, а такође се проблематизује и питање зашто осталих пет варијаната ове песме није сачувано.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Војвода Момчило, Вук Караџић, Стојан Ломовић, Видосава, издаја, патријархат

Др Бранко БАНОВИЋ – ”ИСТОРИЈА ПЉЕВАЉА” – ОСВРТ НА ПОЛЕМИКЕ ИЗ УГЛА САВРЕМЕНЕ АНТРОПОЛОГИЈЕ (КОЛИКО БИ ТЕК МЕТУЗАЛЕМ ИМАО ПРИМЈЕДБИ)

АПСТРАКТ: Намјера рада “ ’Историја Пљеваља”- осврт на полемике из угла савремене антропологије” (колико би тек Метузалем имао примједби)”, јесте покушај да се у јавну сферу Пљеваља пласирају одређена размишљања о односу прошле реалности и записа о истој, а уједно и појасни дистинкција између колоквијалне и научне употребе концепта традиције. Повод за то била је жустра и слојевита полемика која се у Пљевљима развила након изласка из штампе капиталног дјела “Историја Пљеваља”. Посебна пажња односи се на разумијевање улоге наратива у историјском писању.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Прошлост, историја, реалност, наративи, традиција, наративистичка филозофија историје

Салих СЕЛИМОВИЋ – НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МИГРАЦИОНИХ И ДЕМОГРАФСКИХ КРЕТАЊА НА СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ У ТОКУ XIX, XX И ДО ПОЧЕТКА XXI ВЕКА

АПСТРАКТ: Стара Рашка и у њеном оквиру Сјеничко-пештерска висораван је скоро одувек био простор и матичних и етапних миграционих кретања. Та кретања становништва су била тако масовна да су уствари понекад биле праве сеобе. Те сеобе су биле нарочито интензивиране продором и освајањем наших земаља од стране Турака Османлија почевши већ од друге половине XIV века па скоро до краја њихове владавине.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пештер, Сјеница, становништво, сеобе, Малисори, Кучи, Клименте, Васојевићи, миграције, демографија, Срби, православни, муслимани.