Изабрани чланци

Изабране категорије

A. П. ДЕРЕВЈАНКО, M. В. ШУЊКОВ, А. К. АГАДЖАЊАН, И. А. ВИСЛО- БОКОВА, В. А. УЉАНОВ, А. А. АНОЈКИН, М. М. ЖИВАНОВИЋ – ПРОУЧАВАЊЕ ПЕЋИНЕ ТРЛИЦА У БЛИЗИНИ ГРАДА ПЉЕВЉА НА СЈЕВЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ

АПСТРАКТ: У раду су приказани резултати истраживања 2010-2014. на пећини Трлица, која се налази у близини града Пљевља. Обрађују се и анализирају слојеви који се на основу откривене богате фауне и компаративног материјала, могу опредијелити у рани и средњи плеистоцен. Бројност и разноликост нађених врста крупних и ситних сисара сврставају овај локалитет међу најзначајнијим на Балкану у погледу изучавања плеистоценске фауне.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: рани и средњи плеистоцен, таксономски састав териофауне, ситни и крупни сисари.

Др Драгана КУЈОВИЋ – ИСЕЉАВАЊЕ МУСЛИМАНСКОГ СТАНОВНИШТВА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ НАКОН БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА (ЗАПАЖАЊА О ПЉЕВЉИМА КАО ЈЕДНОМ ОД ИСЕЉЕНИЧКИХ ПРАВАЦА ТОГ ВРЕМЕНА)

АПСТРАКТ: У овом раду представићемо запажања о Пљевљима као миграционом правцу на основу истраживања у неколико радова, насталих у различитим периодима. Пљевља и околина, када је ријеч о исељавању муслиманском становништва из Црне Горе након Берлинског конгреса, насељавани су било као непосредни исељенички правац за избјеглице из Црне Горе, било као миграционо стјециште за избјеглице из Босне, односно муслимане из Црне Горе који су били избјегли најприје у Босну
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Пљевља, исељавање, Берлински конгрес, муслиманско становништво, избјеглице

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДЕМОГРАФИЈА И ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА 1918 – 1941.

АПСТРАКТ: У раду се полази од сазнања да у Турској, где су до 1912. припадала и Пљевља и у Црној Гори до 1918. нису вршени званични статистички пописи становништва. Дају се орјентациони подаци савременика о броју становника, занатских и трговачких радњи у вароши Пљевља који се доста разликују. Аутор наводи и коментарише прикупљене податке о броју становништва у Пљевљима и суседним местима из новоослобођених крајева из 1919. и резултате званичних статистичких пописа о броју становништа 1921. и 1931. (укупно и према полу, вероисповести, занимању и писмености), као и попис зграда, станова и стоке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пљевља, Црна Гора, Србија, попис, становништво, мушки, женски, веросиповест, занимање, писменост.

Др Сања ПАЈИЋ – ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ИСТОРИЈЕ МАНАСТИРА ДУБОЧИЦЕ

АПСТРАКТ: Манастир Дубочица у близини Пљеваља настао је 1565. како је наведено у ктиторском натпису. Четири врсте историјских извора бележе податке о манастиру и његовом братству: натписи у самој цркви, записи у рукописним књигама, документа на турском језику, сачувана у архиву манастира Св. Тројице код Пљеваља и описи из 19. века. На основу тренутно доступних извора може се у извесној мери реконструисати живот манастира и пратити његов настанак и просперитет (друга половина 16. века), борба за опстанак и формирање уметничке целине (17. век) и на крају гашење (18. век) и претварање у парохијску цркву (19. век).
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Манастир Дубочица

Академик Љубомир ЗУКОВИЋ – ПИРЛИТОРСКИ ВОЈВОДА МОМЧИЛО

АПСТРАКТ: У областима екстремног патријархата, жена је увек под сумњом, а њена верност константно је на провери. У том контексту, Видосавин поступак тумачи се као вид побуне против патријархалних образаца на којима почива породица војводе Момчила, што у значајном мери представља новину у анализи ове песме. У наставку рада, одређена певачева стваралачка решења посматрају се у светлу његовог непосредног искуства из времена хајдуковања, а такође се проблематизује и питање зашто осталих пет варијаната ове песме није сачувано.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Војвода Момчило, Вук Караџић, Стојан Ломовић, Видосава, издаја, патријархат