Архива Ознака: Милић Ф. ПЕТРОВИЋ

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ УСЛОВИ – БИТАН ФАКТОР ДЕМОГРАФСКИХ КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА ПОСЛИЈЕ 1918. ГОДИНЕ

Овај рад је наставак саопштења поднетог на 10. научном скупу Завичајног музеја у Пљевљима. Аутор сматра да је демографско питање једно од најважнијих питања за народ и државу. Демографска експлозија становништва послије свих буна, устанака и ратова за ослобођење и уједињење, посебно послије Првог и Другог свјетског рата је поука за садашње генерације. У првим деценијама социјалистичке Југославије друштвено-политички услови су утицали прво на повећање, а потом на смањење прираштаја становништва: радикална национализација и аграрна реформа, па нагла идустријализација и колективизација „отерала“ је бројно становништво са села у градове и друге развијене средине. Индустријализација је донијела загађеност животне средине, повећану смртност и исељавање становништва. Почетком двадест првог вијека организована је непримјерена приватизација предузећа када је велики број радника остао без посла, бриге државе и животне перспективе.

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДЕМОГРАФИЈА И ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА 1918 – 1941.

АПСТРАКТ: У раду се полази од сазнања да у Турској, где су до 1912. припадала и Пљевља и у Црној Гори до 1918. нису вршени званични статистички пописи становништва. Дају се орјентациони подаци савременика о броју становника, занатских и трговачких радњи у вароши Пљевља који се доста разликују. Аутор наводи и коментарише прикупљене податке о броју становништва у Пљевљима и суседним местима из новоослобођених крајева из 1919. и резултате званичних статистичких пописа о броју становништа 1921. и 1931. (укупно и према полу, вероисповести, занимању и писмености), као и попис зграда, станова и стоке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пљевља, Црна Гора, Србија, попис, становништво, мушки, женски, веросиповест, занимање, писменост.

НАУЧНИ СКУП XV

Научни скуп XV, Програм, Пљевља

Н а у ч н и с к у п XV   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   П Р О Г Р А М   Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   […]

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉАЦИ У СЛУЖБИ ДИПЛОМАТИЈЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (1919 – 1945)

Указом регента Александра од 7/20. децембра 1918. формиран је Ми-
нистарски савјет Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, са 17. министар-
става, међу којима и Министарство иностраних дјела (MIP). Овим актом је
практично дотадашње Министарство иностраних дјела Краљевине Србије
преименовано у Министарство иностраних дјела Краљевства Срба, Хрва-
та и Словенаца. Министарство је наставило да ради у новој држави са
постојећом дипломатском и конзуларном мрежом у иностранству. Двана-
ест посланства Краљевине Србије наставило је рад практично без прекида.
Четири посланства обновила су рад након обнове дипломатских односа са
државама ратним противницима (1920), односно 1924, док је посланство
у Москви обновљено тек 1940. године. Са осталих (13) држава постепе-
но су успостављани дипломатски односи.1 За првог министра иностраних

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉА У РЕПОРТАЖАМА БЕОГРАДСКЕ ШТАМПЕ 1918 – 1941.

Када је 1918. створено Краљевство Срба Хрвата и Словенаца натерито-
рији бивше Краљевине Црне Горе било је 10 округа, међу којима и Округ
пљеваљски, 167 општина и 431.256. становника. Округ пљеваљски сачиња-
вала су два среза: Пљеваљски и Бољанићки.
Указом регента Александра од 30. јуна 1919.’ ријешено је да се Устав
Краљевине Србије од 5. јула 1903. заједно са свим законима Србије проши-
ри и на 16. округа у новоослобођеним крајевима, међу којима и на Округ
пљеваљски. Овим законским актом су Пљевља и сва друга мјеста у Рашкој
области, на Косову и Метохији и у Македонији сврстана у исто подручје
– Јужну Србију, како су тада називани ови крајеви.