Архива Ознака: Нови вијек / Модерно доба

ГЛАСНИК БР. 14

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 14 ТЕМА БРОЈА ПРОСВЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)   Милић Ф. ПЕТРОВИЋ (Архив Југославије, Београд) ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (Просветна и културна слика) проф. […]

ГЛАСНИК БР. 15

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 15 ТЕМА БРОЈА СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   проф. др Милан МИЈАЛКОВСКИ (Београд) АТЕНТАТ У САРАЈЕВУ 1914. ГОДИНЕ У ФОКУСУ АУСТРИЈСКЕ ИСРПСКЕ ШПИЈУНАЖЕ др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ЦРНОГОРСКО-СРБИЈАНСКА САРАДЊА […]

Проф др Александар РАСТОВИЋ – НЕКОЛИКО ДОКУМЕНАТА О СТАЊУ У ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ 1906. ГОДИНЕ

У раду је приказана политичка ситуација у Пљевљима и околини током побуне сељака 1906. године, која је представљала део ширег аграрно-социјално-националног покрета познатог под називом Раоничка буна. На основу српских архивских докумената и сведочанстава угледних политичких представника из Пљеваља следи закључак да су иза побуне стајали Аустроугарска и њене власти.

Др Слободан МИШОВИЋ – ПРАЖЊЕЊЕ СЕЛА У ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ – УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Сеоска подручја у пљеваљском крају су била генератор његовог развоја у демографском, економском и функционалном смислу. Ова подручја су представљала извориште најспособније радне снаге и репродуктивно најспособнијег дела становништва. Период напуштања сеоских подручја почео је одмах после Другог светског рата и траје све до данашњих дана. То је процес који је оставио бројне последице по развој простора пљеваљског краја. У раду ће оне бити анализиране појединачно. Тежиште у раду ће бити на анализи узрока и последицама процеса напуштања сеоског подручја у овом крају.

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ УСЛОВИ – БИТАН ФАКТОР ДЕМОГРАФСКИХ КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА ПОСЛИЈЕ 1918. ГОДИНЕ

Овај рад је наставак саопштења поднетог на 10. научном скупу Завичајног музеја у Пљевљима. Аутор сматра да је демографско питање једно од најважнијих питања за народ и државу. Демографска експлозија становништва послије свих буна, устанака и ратова за ослобођење и уједињење, посебно послије Првог и Другог свјетског рата је поука за садашње генерације. У првим деценијама социјалистичке Југославије друштвено-политички услови су утицали прво на повећање, а потом на смањење прираштаја становништва: радикална национализација и аграрна реформа, па нагла идустријализација и колективизација „отерала“ је бројно становништво са села у градове и друге развијене средине. Индустријализација је донијела загађеност животне средине, повећану смртност и исељавање становништва. Почетком двадест првог вијека организована је непримјерена приватизација предузећа када је велики број радника остао без посла, бриге државе и животне перспективе.