Архива Ознака: Пљеваља

ГРАД МУ ЈЕ СПОМЕНИК – ОМАЖ АРХИТЕКТИ БАЈУ МИРКОВИЋУ

20 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU

Омаж „Град му је споменик “, посвећен Бају Мирковићу, главном градском архитекти и урбанисти из периода убрзаног развоја и изградње Пљеваља из доба када се комунална инфраструктура и архитектура прлагођава потребама напредног индустријског центра. Архитектура социјалистичке Југославије у много чему је специфична. Након рата почиње велика изградња земље, а удаљавање […]

Научни скуп XV

Научни скуп XV, Програм, Пљевља

Н а у ч н и с к у п XV   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   П Р О Г Р А М   Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   […]

Пећина под Госпића врхом

сл.01 Пећина под Госпића врхом

На локалитету Пећина под Госпића врхом, смјештеном у горњем току ријеке Ћехотине (Општина Пљевља), 1982. године откривено је палеолитско налазиште које припада старијем каменом добу. Пронађени материјал, са карактеристикама тзв. мустеријенске културе, датован је међу најстарије камено оруђе откривено у Црној Гори и потврђује чињеницу да је овај локалитет био настањен у периоду од
50 000 до 40 000 година п.н.е.

Малишина пећина

сл.03 Малишина пећина

Праисторијски локалитет Малишина пећина, смјештен на десној обали ријеке Ћехотине у Љутићима, исраживан je седам година, од 1980-1984. и 1986-1987. године. Десетине хиљада откривених кремених и камених различитих оруђа, углавном орињачке културне израде, и још толико животињских костију, свједоче о континуираном животу човјека на овом простору од почетка млађе етапе […]

Вујадин МИЛАНОВИЋ – ПЉЕВЉА ПРИЈЕ СТО ГОДИНА (у очима и свијести једне високообразовне и оштроумне Енглескиње)

Црна Гора сигурно није никад имала занимљивијег, контроверзнијег и
невјернијег странога госта на своме тлу од Енглескиње Мери Едит Дарам
(Магу Edith Durham), коју је почетком XX вијека десет година примала и
испраћала као свога драгога посјетиоца и на коју је већ од другог доласка
гледала као на свога пријатеља и сарадника у односима с Турцима и Арна-
утима током те цијеле деценије. Жена која је иза себе оставила седам обим-
них књига – а уз то и толико чланака у енглеској штампи, да би чинили још
једну такву књигу – све о Србима и оним српским сусједима који су им би-
ли вјековни љути непријатељи – о Албанцима, Турцима, Аустријанцима и
др., играла је важну улогу у међународним пословима Црне Горе и Европе,
као и сусједа Црне Горе. А наши историчари нису ништа знали о њој прије
објављивања мога превода њене прве књиге и моје обимније студије о њој
у „Поговору“ уз тај превод прије десет година. Неки наши познати истори-
чари били су обавезни, и били у прилици да се упознају с њеним радом, али
су то помало надобудно игнорисали, док су је неки наши сусједи у заносу
приказивали као непобитног свједока против српских актера у историји тог
доба.