Архива Ознака: Пљеваља

Научни скуп XV

Научни скуп XV, Програм, Пљевља

Н а у ч н и с к у п
XV
СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
(Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)
Otvaranje Naučnog skupa
dr Branko Banović, Zavičajni muzej Pljevlja
Dame i gospodo, poštovani posjetioci,
Na samom početku želim da vas pozdravim i da vam se najsrdačnije zahvalim što ste dio vremena odvojili kako bi svojim prisustvom uveličali petnaesti po redu naučni skup koji organizujuje Zavičajni muzej u Pljevljima. Uprkos ozbiljnim zdravstvenim problemima sa kojima je suočen, direktor Zavičajnog muzeja Radoman Risto Manojlović je i ove godine podnio najveći teret u organizaciji naučnog skupa i učinio velike napore kako bi on protekao u najboljem redu.

Пећина под Госпића врхом

сл.01 Пећина под Госпића врхом

На локалитету Пећина под Госпића врхом, смјештеном у горњем току ријеке Ћехотине (Општина Пљевља), 1982. године откривено је палеолитско налазиште које припада старијем каменом добу. Пронађени материјал, са карактеристикама тзв. мустеријенске културе, датован је међу најстарије камено оруђе откривено у Црној Гори и потврђује чињеницу да је овај локалитет био настањен у периоду од
50 000 до 40 000 година п.н.е.

Малишина пећина

сл.03 Малишина пећина

Праисторијски локалитет Малишина пећина, смјештен на десној обали ријеке Ћехотине у Љутићима, исраживан je седам година, од 1980-1984. и 1986-1987. године. Десетине хиљада откривених кремених и камених различитих оруђа, углавном орињачке културне израде, и још толико животињских костију, свједоче о континуираном животу човјека на овом простору од почетка млађе етапе […]

Вујадин МИЛАНОВИЋ – ПЉЕВЉА ПРИЈЕ СТО ГОДИНА (у очима и свијести једне високообразовне и оштроумне Енглескиње)

Црна Гора сигурно није никад имала занимљивијег, контроверзнијег и
невјернијег странога госта на своме тлу од Енглескиње Мери Едит Дарам
(Магу Edith Durham), коју је почетком XX вијека десет година примала и
испраћала као свога драгога посјетиоца и на коју је већ од другог доласка
гледала као на свога пријатеља и сарадника у односима с Турцима и Арна-
утима током те цијеле деценије. Жена која је иза себе оставила седам обим-
них књига – а уз то и толико чланака у енглеској штампи, да би чинили још
једну такву књигу – све о Србима и оним српским сусједима који су им би-
ли вјековни љути непријатељи – о Албанцима, Турцима, Аустријанцима и
др., играла је важну улогу у међународним пословима Црне Горе и Европе,
као и сусједа Црне Горе. А наши историчари нису ништа знали о њој прије
објављивања мога превода њене прве књиге и моје обимније студије о њој
у „Поговору“ уз тај превод прије десет година. Неки наши познати истори-
чари били су обавезни, и били у прилици да се упознају с њеним радом, али
су то помало надобудно игнорисали, док су је неки наши сусједи у заносу
приказивали као непобитног свједока против српских актера у историји тог
доба.

Доц. др Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – КАРАВАН САРАЈ У ПЉЕВЉИМА: ТРГОВАЧКА СТАНИЦА НА ДУБРОВАЧКОМ ДРУМУ

Већина тргова и градова који су на српском етничком простору посто-
јали током вишевековне османске владавине представљала је тржишта ло-
калног значаја, где су се продавали вишкови пољопривредних и занатских
производа произведених у самом градском насељу или његовој непосредној
околини, као и тржишта за трговину артиклима који се нису производили
на српском селу, а који су били неопходни за свакодневни живот људи, као
што је со, на пример. У градским насељима широм српског етничког просто-
ра одржаване су недељне пијаце, пазари, као и панађури, велики годишњи
сајмови, који су по датуму одржавања најчешће били везани за датум славе
неког свеца.