Архива Ознака: Пљеваљски крај

ГЛАСНИК БР. 14

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 14 ТЕМА БРОЈА ПРОСВЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)   Милић Ф. ПЕТРОВИЋ (Архив Југославије, Београд) ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (Просветна и културна слика) проф. […]

ГЛАСНИК БР. 15

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 15 ТЕМА БРОЈА СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   проф. др Милан МИЈАЛКОВСКИ (Београд) АТЕНТАТ У САРАЈЕВУ 1914. ГОДИНЕ У ФОКУСУ АУСТРИЈСКЕ ИСРПСКЕ ШПИЈУНАЖЕ др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ЦРНОГОРСКО-СРБИЈАНСКА САРАДЊА […]

Др Недељко РАДОСАВЉЕВИЋ – НЕКОЛИКО ИЗВОРА О ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ И ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ ПОД ДУХОВНОМ ВЛАШЋУ ВАСЕЉЕНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (1766 – 1878) (методолошки приступ њиховој анализи)

Од укидања Пећке патријаршије 1766, до Берлинског конгреса 1878, чије
одлуке су донеле значајне геополитичке промене на Балканском полуострву,
Пљевља и пљеваљски крај су, после Мостара, били међу најзначајнијим
деловима Херцеговачке митрополије.2 То потврђује како активан духовни
живот манастира Свете Тројице, тако и постојање већег броја цркава и ма-
настира на подручју Пљеваља и околине.

Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА И ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ КАО ИСТРАЖИВАЧКА ТЕМА ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ОСМАНИСТИКЕ

Период омеђен османским заузимањем српских земаља с једне и Првим
српским устанком с друге стране замишљене историјске праве представља
још увек један од најслабије истражених периода српске националне исто-
рије. Узроци таквог стања не само у српској, већ у читавој јужнословенској
историографији могу се објаснити најмање двема групама разлога:
– неприступачност извора релевантних за такву врсту истраживања
(османска грађа се чува првенствено у турским архивима у Истанбулу и Ан-
кари, за које је у протеклим деценијама било изузетно тешко добити дозволе
за рад; иако је тај процес сада знатно олакшан, остаје проблем недостатка
материјалних средстава за овакву врсту истраживања), и
– недовољан број истраживача са „специфичном знањима“ (познавање
османског турског језика, дипломатике и палеографије) који би могли при-
ступити овом послу.

Др Драгана КУЈОВИЋ – РАДОВИ АУТОРА И ПРЕПИСИВАЧА НА ОРИЈЕНТАЛНИМ ЈЕЗИЦИМА ИЗ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА

Писана ријеч у арапско-исламском и касније у османском друштву ње-
гована је као израз специфичног културног и естетског стандарда, прије све-
га с потребом прецизног биљежења и тумачења вјерске традиције, писања
филолошких и етичких расправа или најразличитијих антологија с циљем
општеобразовне едукације читалаца, сводећи се врло често на приређива-
ње традиционалног материјала уз чврсти ослон на пређашња достигнућа. У
исламској умјетности калиграфски обликовано писмо и украшавање књига
представљају веома присутан умјетнички израз. Фигурална иконографија
других религија замијењена је побожним натписима у функцији симболич-
ног афирмисања вјере, врло често, због обиља украса, тешко читљивим.