Архива Ознака: Пљевља

Др Недељко B. РАДОСАВЉЕВИЋ* – ПЉЕВЉА И ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ У ИЗВЕШТАЈИМА КЊАЖЕСКОЈ КАНЦЕЛАРИЈИ ИЗ УЖИЧКЕ НАХИЈЕ И ОКРУЖЈА УЖИЧКОГ 1816 – 1839.”

АПСТРАКТ: У раду је указано на значај извора из фонда „Књажеска канцеларија“ Архива Србије, тематске целине „Ужичка нахија“, за истраживање историје Пљеваља и околине у времену од 1815. до 1839. Сачувана грађа, која је коришћена у раду, представља углавном једносмерну комуникацију, од локалних српских власти у Ужичкој нахији ка Књажеској канцеларији. Ипак, и као такви, ти прворазредни извори омогућавају да се боље сагледа мишљење које су у Ужичкој нахији имали како носиоци власти, тако и људи других професија, о приликама у непосредном суседству у Османском царству, у које је улазио и пљеваљски крај.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Османско царство, Кнежевина Србија, Књажеска канцеларија, Милош Обреновић, Ужичка нахија, Пљевља, историјски извори.

Др Драгана КУЈОВИЋ – ИСЕЉАВАЊЕ МУСЛИМАНСКОГ СТАНОВНИШТВА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ НАКОН БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА (ЗАПАЖАЊА О ПЉЕВЉИМА КАО ЈЕДНОМ ОД ИСЕЉЕНИЧКИХ ПРАВАЦА ТОГ ВРЕМЕНА)

АПСТРАКТ: У овом раду представићемо запажања о Пљевљима као миграционом правцу на основу истраживања у неколико радова, насталих у различитим периодима. Пљевља и околина, када је ријеч о исељавању муслиманском становништва из Црне Горе након Берлинског конгреса, насељавани су било као непосредни исељенички правац за избјеглице из Црне Горе, било као миграционо стјециште за избјеглице из Босне, односно муслимане из Црне Горе који су били избјегли најприје у Босну
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Пљевља, исељавање, Берлински конгрес, муслиманско становништво, избјеглице

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДЕМОГРАФИЈА И ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА 1918 – 1941.

АПСТРАКТ: У раду се полази од сазнања да у Турској, где су до 1912. припадала и Пљевља и у Црној Гори до 1918. нису вршени званични статистички пописи становништва. Дају се орјентациони подаци савременика о броју становника, занатских и трговачких радњи у вароши Пљевља који се доста разликују. Аутор наводи и коментарише прикупљене податке о броју становништва у Пљевљима и суседним местима из новоослобођених крајева из 1919. и резултате званичних статистичких пописа о броју становништа 1921. и 1931. (укупно и према полу, вероисповести, занимању и писмености), као и попис зграда, станова и стоке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пљевља, Црна Гора, Србија, попис, становништво, мушки, женски, веросиповест, занимање, писменост.

Др Бранко БАНОВИЋ – ”ИСТОРИЈА ПЉЕВАЉА” – ОСВРТ НА ПОЛЕМИКЕ ИЗ УГЛА САВРЕМЕНЕ АНТРОПОЛОГИЈЕ (КОЛИКО БИ ТЕК МЕТУЗАЛЕМ ИМАО ПРИМЈЕДБИ)

АПСТРАКТ: Намјера рада “ ’Историја Пљеваља”- осврт на полемике из угла савремене антропологије” (колико би тек Метузалем имао примједби)”, јесте покушај да се у јавну сферу Пљеваља пласирају одређена размишљања о односу прошле реалности и записа о истој, а уједно и појасни дистинкција између колоквијалне и научне употребе концепта традиције. Повод за то била је жустра и слојевита полемика која се у Пљевљима развила након изласка из штампе капиталног дјела “Историја Пљеваља”. Посебна пажња односи се на разумијевање улоге наратива у историјском писању.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Прошлост, историја, реалност, наративи, традиција, наративистичка филозофија историје

Пљеваљске новине 01.12.2014. XV Научни скуп

XV Naučni skup (Pljevaljske novine 01.12.2014.)

Кликните на слику горе за увећан приказ Пљеваљске новине 01.12.2014.год. XV Научни скуп