Архива Ознака: Полимље

ГЛАСНИК БР. 14

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 14 ТЕМА БРОЈА ПРОСВЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)   Милић Ф. ПЕТРОВИЋ (Архив Југославије, Београд) ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (Просветна и културна слика) проф. […]

ГЛАСНИК БР. 15

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 15 ТЕМА БРОЈА СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   проф. др Милан МИЈАЛКОВСКИ (Београд) АТЕНТАТ У САРАЈЕВУ 1914. ГОДИНЕ У ФОКУСУ АУСТРИЈСКЕ ИСРПСКЕ ШПИЈУНАЖЕ др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ЦРНОГОРСКО-СРБИЈАНСКА САРАДЊА […]

Др Синиша МИШИЋ – ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ У ПУТОПИСИМА XVI И XVII ВЕКА

На путописе, као важан историјски извор, пажњу је скренуо још Јован
Ристић, половином XIX века. Он је том приликом истакао да путописци,
упркос честој површности, доносе вести којих нема у другим врстама изво-
ра. Том приликом Ј. Ристић је начинио и први попис тада познатих путопи-
са.1 Поред свих слабости путописа као историјског извора (површност, лич-
ни став и импресија путописца, непознавање језика и простора) они ипак
представљају значајан извор за историју, историјску географију, етнологију.
Путописци представљају присутне и непосредне сведоке догаћаја и без њи-
ховог прожимања са архивским документима и другом изворном грађом не-
ма историјске истине.2 Ипак, и поред свог значаја, путописи још увек нису
искоришћени у потпуности у нашој историографији.

мр Жарко ЛЕКОВИЋ – МАНАСТИР ДОБРИЛОВИНА И ЊЕГОВА УЛОГА У ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ

Црква је представљала важан чинилац у друштвеном и политичком раз-
витку Полимља и Потарја. Она је скоро хиљаду година, све до XIX вијека,
била готово једини носилац и представник просвете, па је поставила и све
главне основе за културни прогрес. Многи њени представници у прошлости
су показали дипломатске способности у политичким и државним послови-
ма, као и велико родољубље. Њиховаје заслуга што је снажно изграђена, раз-
вијена и очувана национална свијест, и под њиховим одлучујућим утицајем
се водила вишевјековна борба за слободу и уједињење.

Салих СЕЛИМОВИЋ – ГАСТОН ГРАВЈЕ О ПОТАРЈУ И ПОЛИМЉУ

Стара Рашка или Рашка област увек је била предмет изучавања и описивања
многих путописаца, политичара, дипломата, обавештајаца, али и историчара,
географа, антропогеографа, етнолога. Још Карађорђеви планови о
ослобођењу и окупљању српских земаља и рестаурацији српске државности
јужно од Саве и Дунава забрињавали су европски Запад, а посебно Хабзбуршку
Монархију која је имала империјалне планове према нашим земљама а
посебно према древној Рашкој. Тај простор између река Дрине и Ибра, Таре
и Западне Мораве изузетно је постао актуелан у политичко-дипломатским
манипулацијама после Берлинског конгреса 1878. године. Од тада је Аустро-Угарска
тај простор сматрала својим коридором за даљу пенетрацију на
Балканско полуострво, али и као клин који се укљештио између Србије и
Црне Горе спречавајући на тај начин њихово уједињење. Овај простор је био
ембрион српске државности и духовности, односно културе уопште српског
народа како у средњем веку тако и у његовом даљем историјском развоју.
Кроз средњи и нови век као и у најновије доба овај простор је представљао
„копчу српских земаља“, како каже наш историчар Славенко Терзић. Рашка
област је и данас „живи мост“ између централне
и Херцеговине и Косова и Метохије.