Архива Ознака: Премћани

мр Жарко ЛЕКОВИЋ – МАНАСТИР ДОВОЉА

У средишту високих херцеговачких брегова и у подножју колашин-
ских планина, наспрам Дурмитора а изнад обала валовите Таре налази
се манастир Довоља, задужбина славних Немањића. Манастир се налази
у подножју села Премћана, на десној обали ријеке Таре, низводно од ма-
настира Добриловине 16 километара – 2 lA сата хода, на једном прилично
стрмом брежуљку, чије стране падају окомито у Тару. Изнад платоа на коме
је манастир, уздиже се дивна гора са различитим врстама шумског дрвећа.
Око самог манастира је дивна равница коју су красиле разне врсте питомих
воћки, које и данас постоје. Између њих су подигнути били конаци од тврдог
материјала за преноћиште народа. С десне стране манастира био је нарочи-
то саграђен конак за игумана и калуђере. Положај на ком се налази мана-
стир је окренут к југу и нагнут к Тари. Брда преко Таре: Градина, Црквине,
Палеж и Ристовац обрасла су боровом и јеловом шумом и затварају видик.1
Манастир је скоро на самој обали Таре, али је понор иза њега тако дубок и
стрм да се манастир не види све док се не дође на саму ивицу стијене. Од
Брскова до Довоље је у доба владавине Немањића постојао стари пут, на-
лик колском, дуг 16 сати. Предање вели и да је код Котлина испод Премћана
био грчки мост на Тари.2 Манастиру су припадала села: Довоља, Премћани,
Вашково, Борисављевица, Котлајићи и Крупице. Манастир је био са свачим
и за свакога „до воље” снабдјевен и по томе је добио име ..Довоља”.

Радоман Ристо МАНОЈЛОВИЋ – ОБНОВА МАНАСТИРА ДОВОЉЕ (Извјештај о радовима током 1999. године)

Током 1999. године, Завичајни музеј из Пљеваља започео је са
реализацијом пројекта обнове зарушеног манастира Довоље. Овај средњевјековни
споменик културе и позната српска светиња посвећана Успењу Пресвете
Богородице смјештен је на десној обали ријеке Таре, у селу Премћани, 45
километара јужно од Пљеваља. У писаним изворима први пут се помиње 1513.
године, мада се још увијек поуздано не зна ни његов ктитор ни тачно вријеме
изградње. Народно предање каже да је грађен „за вријеме Косова”, а има научних
индиција које указују да је настао знатно раније него што говоре историјски
извори. У својој историји више пута је спаљиван и обнављан, а последњи пут је
страдао 1875. године, у вријеме устанка у Херцеговини, да би, након једног
пожара 1886. године, када је у потпуности изгорио остатак дрвене грађе, био
дефинитивно напуштен. У њему је замонашен чувени српски патријарх Арсеније
Ш Чарнојевић, а на основу историјских извора засигурно се зна да су у
манастиру Довољи преко сто година чуване мошти познатог српског светитеља
– Светог Арсенија, наследника Светог Саве на српском архиеписком престолу.
Током своје дуге и свијетле историје манастир је располагао богатом
ризницом старих књига, срубља, и веома старих рукописа. Познато је да је
и владика Петар II Петровић Његош даривао Довољу богослужбеним
књигама које је лично добио од руског цара Николаја I. Својим историјским
значајем и вриједношћу ризнице, одувијек је привлачио пажњу путописаца,
хроничара и истраживача. Из тих разлога 1875. године обилазио га је и
руски конзул из Сарајева, чувени путописац, А. Ф. Гиљфердинг.
Пљеваљски књижевник и просветитељ Стеван Самарџић такође се бавио
Довољом, биљежећи у једном свом чланку, из 1905. године, молбу локалног
становништва упућену турским властима да им се дозволи обнова страдалог
манастира, која очигледно није услишена. Интересовање за Довољу
показао је и Ђурађ Бошковић боравећи 1932. године на лицу мјеста да би
годину дана касније, у Гласнику скопског научног друштва, објавио своја

Манастир Довоља

Манастир Довоља ~ ПЉЕВЉА

Манастир Довоља, са црквом посвећеном Успенију Пресвете Богородице, смјештен је на десној обали ријеке Таре код села Премћани, у засеоку Довоља, удаљен четрдесет пет километара јужно од Пљеваља. Ктитор и вријеме његове градње још увијек нису поуздано утврђени. Народно предање, које је још 1905. године у „Новој искри“ записао Стеван […]