Одлукама Берлинског конгреса јасно је било означено да сва села на
десној обали Таре припадају турској територији. У многим од ових села
становништво се сматрало као црногорско, па му је и однос према турским
властима био такав. По наређењима из Цариграда турске власти су требале
за неколико година да избјегавају сукобе са њим. У Пренћанима органа тур-
ске власти није ни било, а све међусобне односе мјештана регулисао је по-
гранични црногорски капетан. Ово село, насељено Језерцима и Шаранцима
на које су се ослањали, признало је турску управу тек 1886. године. Наиме,
тек је средином 1886. године делегација Пренћана саопштила паши у Пљевљима
да ће давати десетину и остале дажбине, с тим да им се дозволи да
оснују свој одред ради заштите од колашинских Турака са буљукбашом на
челу. Убрзо потом у селу се већ налазила станица турске посаде.

Политичке, културне и социјалне прилике у Пренћанима крајем XIX и почетком XX вијека могу се пратити кроз разне извјештаје царинарница као и писма водећих личности из тог краја. Ова документа се у нешто већем броју налазе у Државном архиву Црне Горе и Архиву Србије. У овом свом раду покушаћу да освијетлим догађаје и личности из тог краја првенствено на основу докумената која се налазе у Архиву Србије.

Манастир Довоља, посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се на десној обали Таре, код села Пренћана у околини Пљеваља. У историјским изворима Довоља се први пут помиње 1513. Ипак, манастир је по свему судећи знатно старијег постања. Судећи према црквено-народном предању, првобитни манастир је подигнут за вријеме краља Милутина Немањића.