Архива Ознака: Ристо Пејатовић

ВЕЛИКИ НАРОДНИ ТИПАР – Шаљиво-стоки и илустровани листић за узданицу Србинову 1893-1895.

ВЕЛИКИ НАРОДНИ ТИПАР - Шаљиво-стоки и илустровани листић за узданицу Србинову 1893-1895.

Захваљујући благочестивој и несебичној дарежљивости потомака породице Танасија и Риста Пејатовића, у Завичајном музеју из Пљеваља формирана је засебна музејска збирка под називом „Заоставштина породице Пејатовић”. Поред бројних музејских предмета, умјетничких дјeла, рукописа и докумената, поклон-збирка Пејатовића, на 78 страна, садржи деветнаест комплетних и два некомплетна броја, од укупно двадесет седам, највјероватније изашлих, уникатних оригиналаних примјсрака рукописног илустровано-сатиричног листа Типар, насталих у Београду током 1893,1894. и1895. године.

“Из умјетничке збирке Завичајног музеја Пљевља”

Tanasije Pejatović, Porodica Pejatović i Djenisijević, lavirani tuš

Изложба тематског карактера “Из умјетничке збирке Завичајног музеја Пљевља”.  

Типар

Типар, илустровано-сатирични лист настао у Београду током 1893. 1894. и 1895. године. На 78 сачуваних срана садржи деветнаест комплетних и два некомплетна броја, од укупно двадесет седам, највјероватније изашлих, уникатних оригиналаних примјерака, руком израђених.

Аутори овог необичног, веома занимљивог и вриједног, ”шаљиво-стоког и илустрованог листића за узданицу Србинову” били су пљеваљски школарци у Београду, будући, врхунски и водећи пљеваљски интелектуалци, који су, нажалост, свој животни вијек прерано завршили. Танасије Пејатовић (1875-1903), оснивач, професор и први директор пљеваљске Гимназије, која данас носи његово име, његов рођени брат Ристо Пејатовић (1877-1905), прашки академски вајар и сликар, чије име данас носи Ликовни клуб у Пљевљима и њихов брат од тетке, по мајци, Стеван Самарџић (1877-1910), просветни радник и књижевник, чије име данас носи Народна библиотека у Пљевљима.

Лист је био намијењен Пљевљацима, првенствено ужем породичном кругу, којима је и слат из Београда. Настао је као израз набујале свијести за потребом националног буђења и интелектуалног просперитета овог дијела српског народа у другој половини XIX вијека и служио као разбибрига проблема који су последица вјековима дугог и тешког политичког и социјалног стања у Пљевљима.