Архива Ознака: Салих Селимовић проф.

Салих СЕЛИМОВИЋ, проф. – КАРАКТЕРИСТИКЕ НЕКИХ ДЕМОГРАФСКИХ КРЕТАЊА У ОПШТИНИ СЈЕНИЦА НА ПРИМЕРИМА МЗ БАРЕ И КЛАДНИЦА

Овај рад је део ширих ауторових мултидисциплинарних истраживања Сјеничко-пештерске висоравни. Овај део Србије је веома занимљив за истраживања из више области и специфичних тема. Међутим, простор је ретко систематски и целовито истраживан и обрађиван у виду синтеза. И оно што је рађено било је углавном узгредно и фрагментарно. Историјска демографија је била посебно запостављена. Додуше, миграциони процеси су били динамични, а Сјеничко-пештерска висораван, као и цела Стара Србија, је била и матично и етапно миграционо подручје. И то је, уз остале факторе, битно утицало и на укупна демографска кретања, како раније тако и у најновије време. После Другог светског рата, а посебно од краја шездесетих година па до почетка 21. века миграциони процеси и драстичан пад наталитета су довели до праве депопулације овог простора. Настале су и крупне промене у верско-конфесионалној и националној структури становништва. Тај тренд депопулације и структурних измена траје и даље, што ће сигурно имати и далекосежне последице.

Салих СЕЛИМОВИЋ, проф. – КОМИТСКИ ПОКРЕТ У ОСЛОБОЂЕЊУ СЈЕНИЧКОГ И ПЉЕВАЉСКОГ САНЏАКА 1912. ГОДИНЕ

Почетком 20. века стање у Рашкој области или некадашњем. Новопазарском санџаку било је обележено сваковрсним насиљем, пљачкама, уценама и убиствима најугледнијих људи. Турска власт није имала ни снаге ни жеље да то стање свеопште анархије савлада и обезбеди имовинску, правну и животну сигурност свим својим грађанима, а посебно оним најугроженијим, тј. Србима хришћанима. Ни после извођења младотурске револуције (хуријет) 1908. године, и поред почетног задовољства и надања, стање се није битно променило. Напротив, отпочео је процес османизације и изигравања прокламованих права и слобода за нетурске народе. То стање ће довести до тога да ће се велики број српских сељака одметати у шуме и организовати комитске групе и чете. Те групе и чете ће одиграти значајну улогу у заштити српског хришћанског становништва од муслиманских зликоваца и одметника, а први ће ступити у борбу за ослобођење у октобру 1912. године.

НАУЧНИ СКУП XV

Научни скуп XV, Програм, Пљевља

Н а у ч н и с к у п XV   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   П Р О Г Р А М   Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   […]

Салих СЕЛИМОВИЋ – ГАСТОН ГРАВЈЕ О ПЉЕВЉИМА И ЊЕГОВОЈ ОКОЛИНИ

Савременом човеку су потребни одговори о садашњости и у томе је
смисао истраживања проблема прошлости. Само тако тај човек, заправо
друштво, може да доноси одлуке о својој будућности.1 Историчар Славенко
Терзић о томе кратко каже: „Садашњост се не мозе сагледати из саме ссбс.“2
Само прошлост и садашњост дају и право и перспективу за будућност. Нема
краја историје, како је мислио Фукујама. Уствари глобализам хоће само
једну историју, историју моћних. Али, човечанство не чине само моћни, а
поготово не они најмоћнији. Многе империје су биле и прошле, а човечан-
ство и историја су остали, и остаће.

Салих СЕЛИМОВИЋ – ГАСТОН ГРАВЈЕ О ПОТАРЈУ И ПОЛИМЉУ

Стара Рашка или Рашка област увек је била предмет изучавања и описивања
многих путописаца, политичара, дипломата, обавештајаца, али и историчара,
географа, антропогеографа, етнолога. Још Карађорђеви планови о
ослобођењу и окупљању српских земаља и рестаурацији српске државности
јужно од Саве и Дунава забрињавали су европски Запад, а посебно Хабзбуршку
Монархију која је имала империјалне планове према нашим земљама а
посебно према древној Рашкој. Тај простор између река Дрине и Ибра, Таре
и Западне Мораве изузетно је постао актуелан у политичко-дипломатским
манипулацијама после Берлинског конгреса 1878. године. Од тада је Аустро-Угарска
тај простор сматрала својим коридором за даљу пенетрацију на
Балканско полуострво, али и као клин који се укљештио између Србије и
Црне Горе спречавајући на тај начин њихово уједињење. Овај простор је био
ембрион српске државности и духовности, односно културе уопште српског
народа како у средњем веку тако и у његовом даљем историјском развоју.
Кроз средњи и нови век као и у најновије доба овај простор је представљао
„копчу српских земаља“, како каже наш историчар Славенко Терзић. Рашка
област је и данас „живи мост“ између централне
и Херцеговине и Косова и Метохије.