Архива Ознака: Салих Селимовић проф.

Салих СЕЛИМОВИЋ – ОСТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ, БИХОРУ И НА ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ

Средње Полимље, Бихор и Пештерска висораван (сада се најчешће назива Сјеничко-пештерска висораван) је простор који данас припада општинама Пријепоље, Бијело Поље, Прибој, Пљевља, Нова Варош, Сјеница и Тутин. Полимље је кичма Старе Рашке, а Пештерска висораван је била резиденцијални део и „прво огњиште у баштини Немањића“.

Салих СЕЛИМОВИЋ – ПОЛИТИКА АУСТРО–УГАРСКЕ ПРЕМА РАШКОЈ ОБЛАСТИ ПОСЛЕ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА 1878. (СЈЕНИЧКА РЕЗОЛУЦИЈА)

Аустро-Угарска је окупирала Босну и Херцеговину по одлуци Берлинског конгреса 1878. године, тачка XXV уговора. То је била одлука тзв. концерна европских сила. Тако је К. und К. Монархија у име тадашње међународне заједнице (Рајхшатски договор са Русијом из 1876. године и снажна подршка Немачке и Велике Британије) успела да спречи нужно и нормално, историјски потпуно оправдано уједињење српских историјских и етничких земаља које су поново остале изван граница Србије и Црне Горе.

Салих СЕЛИМОВИЋ – НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШКОЛСТВА И ПРОСВЕТЕ КОД МУСЛИМАНА У ЗАПАДНОМ ДЕЛУ РАШКЕ ОБЛАСТИ

Западни део Старе Рашке, тј. данашње територије општина Пљевља, Пријепоље, Прибој и Бијело Поље, Турци Османлије постепено су освајали после пораза херцега Стјепана на Брезници 1463. године. Процес и иначе спорих освајања Османлије су у овом делу наше земље завршили 1465. године падом Пријепоља, Милешева, Пљеваља.

Салих СЕЛИМОВИЋ – СРБИ МУСЛИМАНИ И ЊИХОВА ДЕНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА

Муслимани су наша реалност и мора се много озбиљније прићи том делу нашег народа и осветлити га историјски, културолошки и социолошки, јер други и недобронамерни већ одавно раде на њиховом отуђењу, односно њиховој денационализацији.

НАУЧНИ СКУП XIV

Научни скуп XIV, учесници

Научни скуп XIV   ПРОСВЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П.П.Његоша)   П Р О Г Р А М   Субота, 16. новембар 2013.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   Радоман Ристо Манојловић, директор Завичајног музеја Господине Предсједниче, уважени гости, даме и господо, […]