Архива Ознака: Средњи вијек

Аника СКОВРАН – ДУХОВНЕ ПОУКЕ И ПОРУКЕ ВИЗАНТИЈЕ

Тежећи да се прилагодим широком садржају наслова научног скупа – Историјски циклуси развитка пљеваљског краја: чиниоци прогреса и регресије, одржаном 18. и 19. новембра 2002. поводом педесет година Завичајног музеја у Пљевљима, сматрала сам прикладним да данас, на прагу трећег миленијума и новог светског поретка, није некорисно поново сагледати неке цивилизацијске токове који су утицали и на развитак српских земаља, па и пљеваљског краја посебно, осврћући се на поуке Византије.

Гордана ТОМОВИЋ – КРИЧАНИ И КРИЧАК

Кричани и Кричак су два сродна међусобно повезана имена једног одређеног настањеног предела из историјске географије средњег Потарја. Њихова дуга и занимљива историја оставила је скромне трагове у писаним изворима, а далеко богатије у народном предању. Због тога су се њима бавили највише етнолози, док су други истраживачи о Кричанима писали махом узгред, или у радовима посвећеним другим племенским скупинама, у првом реду Дробњацима, и Матаругама.

Мр Гордана ТОМОВИЋ – ТРАГОВИ СТАРОГ РУДАРЕЊА У ТОПОНИМИЈИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА

Према гледишту једног ономатолога по двоструком средњенемачком изговору речи Zech – Tech за рударску јаму, добила је име река Ћехотина, што би требало да значи: река која протиче кроз рудишта. То, наравно, није тачно. Зна се, наиме, да име Ћехотине потиче од старе српске основе тјех – од које је изведен назив Тјешен за изворишни предео и крак реке.

проф. др Слободан ЈЕРКОВ – МУЗИЧКА КУЛТУРА ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА ДО XVIII ВИЈЕКА

Др Тибор ЖИВКОВИЋ – ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Мора се признати да не постоје наративни историјски извори у којима би се нашле вести о пљеваљском крају у раном средњем веку. Оскудицу наративних извора као зла коб прати и недостатак докумената, печата па и нумизматичких налаза који би можда помогли расветљавању положаја и значаја пљеваљског краја у овом раздобљу.