Архива Ознака: стећци

СТЕЋЦИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА – МАТАРУГЕ-МОЛИКА

СТЕЋЦИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА - МАТАРУГЕ-МОЛИКА

У селу Матаруге, удаљеном од Пљеваља 20 км према југоистоку, на брежуљку званом Молика, налази се некропола са стећцима. Стећци се налазе у савременом православном гробљу гдје се и даље врши сахрањивање покојника, па се може претпоставити да је дио њих који се налазе непосредно уз новије гробове дислоциран са […]

СТЕЋЦИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА – ВРУЉА-МАРИНА ШУМА

STEĆCI NA TERITORIJI OPŠTINE PLjEVLjA

У селу Вруља, удаљеном од Пљеваља 30 км према југоистоку, на бријегу изнад села, на локалитету Марина шума, на савременом православном гробљу, налази се некропола која данас броји 46 споменика. Према Бешлагићу , ријеч је о некрополи која броји укупно 53 стећка и то 37 сандука, 15 сљемењака и 1 […]

Др Ђуро ТОШИЋ – КОНТИНУИТЕТ НАСЕЉЕНОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО УСПОСТАВЉАЊА ТУРСКЕ ВЛАСТИ

Континуитет насељености највећег дијела пљеваљског краја могуће је пратити од праисторије па до успостављања турске власти захваљујући бројним остацима материјалне културе почев од старих илирских тумула, преко римских споменика, те српских и тзв. грчких гробаља и некропола с великим бројем стећака, па до средњовјековних српских сакралних објеката, као и првим турским пописима из средине XV вијека. Тај континуитет пратићемо дуж ријеке Ћехотине – од села Козице до Брда, с десне, и села Подпећа до Честина, с њене лијеве стране.

Вања БЕЛОШЕВАЦ – СРЕДЊОВЕКОВНИ НАДГРОБНИ СПОМЕНИЦИ НА НЕКРОПОЛИ У МАРИНОЈ ШУМИ

Свим областима у којима се налазе некрополе са средњовековним
надгробним споменицима (у стручној литератури познати под називом
стећци), Босни, Херцеговини, Далмацији, јужној Хрватској, западној
Србији поклоњена је значајна пажња при њиховом систематском
проучавању. Изузетак представља једино Црна Гора, у којој је, и поред
сазнања о постојању великог броја ових споменика, урађено веома мало.
Једина систематски обрађена некропола у Црној Гори налази се код
Петрове цркве у Никшићу.1
За пљеваљски крај до сада је урађен само сумаран попис једног броја
најпознатијих некропола, где је дато само њихово бројчано стање и
наведени су само неки најкарактеристичнији облици.*Новијим рекогносцирањем
терена, које још увек није завршено, могло се утврдити да је број
ових некропола далеко већи, али да је број споменика на неким до сада
познатим некрополама измењен, односно да је за последњих четрдесетак
година, од када је урађен овај првобитан попис, известан број споменика
уништен. Колико су ови споменици оставили трага на овом простору види
се из локалних назива места, јер их тамо где се они појављују, чак и у свом
аморфном облику, обавезно прати назив „мрамор”, „мрамори”, „крст”,
„крстови”. Средњовековне некрополе су углавном смештене на неком
узвишењу или благо уздигнутој хумци, у близини важнијих путева, и то
најчешће на местима одакле потпуно доминирају околином. Посебно треба