Архива Ознака: Завичајни музеј Пљевља

Научни скуп XV

Научни скуп XV, Програм, Пљевља

Н а у ч н и с к у п
XV
СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
(Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)
Otvaranje Naučnog skupa
dr Branko Banović, Zavičajni muzej Pljevlja
Dame i gospodo, poštovani posjetioci,
Na samom početku želim da vas pozdravim i da vam se najsrdačnije zahvalim što ste dio vremena odvojili kako bi svojim prisustvom uveličali petnaesti po redu naučni skup koji organizujuje Zavičajni muzej u Pljevljima. Uprkos ozbiljnim zdravstvenim problemima sa kojima je suočen, direktor Zavičajnog muzeja Radoman Risto Manojlović je i ove godine podnio najveći teret u organizaciji naučnog skupa i učinio velike napore kako bi on protekao u najboljem redu.

ВЕЛИКИ НАРОДНИ ТИПАР – Шаљиво-стоки и илустровани листић за узданицу Србинову 1893-1895.

ВЕЛИКИ НАРОДНИ ТИПАР - Шаљиво-стоки и илустровани листић за узданицу Србинову 1893-1895.

Захваљујући благочестивој и несебичној дарежљивости потомака породице Танасија и Риста Пејатовића, у Завичајном музеју из Пљеваља формирана је засебна музејска збирка под називом „Заоставштина породице Пејатовић”. Поред бројних музејских предмета, умјетничких дјeла, рукописа и докумената, поклон-збирка Пејатовића, на 78 страна, садржи деветнаест комплетних и два некомплетна броја, од укупно двадесет седам, највјероватније изашлих, уникатних оригиналаних примјсрака рукописног илустровано-сатиричног листа Типар, насталих у Београду током 1893,1894. и1895. године.

Радоман Ристо МАНОЈЛОВИЋ – РАДОВИ НА ОБНОВИ МАНАСТИРА ДОВОЉА – ИЗВЈЕШТАЈ ЗА 2005.ГОДИНУ

У склопу реализације Пројекта обнове манастира Довоља, започете 1999. године, Завичајни музеј је током љета 2005. године спровео једномјесечна систематска археолошка истраживања манастирских конака, извршио грађевинске радове облагања пода каменог темељног зида звоника и саградио клупе за сједење у склопу самог звоника.

Радоман Ристо МАНОЈЛОВИЋ – ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА У ПЉЕВЉИМА

Према критеријима и принципима ИКОМ-а (међународног комитета за музејску организацију), у складу са којима је законски уређена и југословенска музејска дјелатност, музеји, по дефиницији, као најпоузданији свједоци времена, представљају културно-научне, истраживачке и дидактичке установе, са циљем да систематски истражују, прикупљају, сређују, чувају, заштићују, обрађују, проучавају, излажу свој материјал и публикују резултате рада, који помажу у расвјетљавању културно-историјске прошлости одређене друштвене средине.

Радоман Ристо МАНОЈЛОВИЋ – ОБНОВА МАНАСТИРА ДОВОЉЕ (Извјештај о радовима током 1999. године)

Током 1999. године, Завичајни музеј из Пљеваља започео је са
реализацијом пројекта обнове зарушеног манастира Довоље. Овај средњевјековни
споменик културе и позната српска светиња посвећана Успењу Пресвете
Богородице смјештен је на десној обали ријеке Таре, у селу Премћани, 45
километара јужно од Пљеваља. У писаним изворима први пут се помиње 1513.
године, мада се још увијек поуздано не зна ни његов ктитор ни тачно вријеме
изградње. Народно предање каже да је грађен „за вријеме Косова”, а има научних
индиција које указују да је настао знатно раније него што говоре историјски
извори. У својој историји више пута је спаљиван и обнављан, а последњи пут је
страдао 1875. године, у вријеме устанка у Херцеговини, да би, након једног
пожара 1886. године, када је у потпуности изгорио остатак дрвене грађе, био
дефинитивно напуштен. У њему је замонашен чувени српски патријарх Арсеније
Ш Чарнојевић, а на основу историјских извора засигурно се зна да су у
манастиру Довољи преко сто година чуване мошти познатог српског светитеља
– Светог Арсенија, наследника Светог Саве на српском архиеписком престолу.
Током своје дуге и свијетле историје манастир је располагао богатом
ризницом старих књига, срубља, и веома старих рукописа. Познато је да је
и владика Петар II Петровић Његош даривао Довољу богослужбеним
књигама које је лично добио од руског цара Николаја I. Својим историјским
значајем и вриједношћу ризнице, одувијек је привлачио пажњу путописаца,
хроничара и истраживача. Из тих разлога 1875. године обилазио га је и
руски конзул из Сарајева, чувени путописац, А. Ф. Гиљфердинг.
Пљеваљски књижевник и просветитељ Стеван Самарџић такође се бавио
Довољом, биљежећи у једном свом чланку, из 1905. године, молбу локалног
становништва упућену турским властима да им се дозволи обнова страдалог
манастира, која очигледно није услишена. Интересовање за Довољу
показао је и Ђурађ Бошковић боравећи 1932. године на лицу мјеста да би
годину дана касније, у Гласнику скопског научног друштва, објавио своја