ТАНАСИЈЕ ПЕЈАТОВИЋ 1875-1903

Изложба посвећена Танасију Пејатовићу, првом директору пљеваљске гимназије, коју је организовао Завичајни музеј Пљевља у сарадњи са Гимназијом „Танасије Пејатовић“, уприличена је поводом 115 година од оснивања Гимназије. Изложба „Танасије Пејатовић 1875-1903“ ( из збирке „Заоставштина породице Пејатовић“ која се чува у Завичајном музеју Пљевља) садржи слике, цртеже, фотографије, документа и предмете који свједоче о животу и раду Танасија Пејатовића.

Рођен је 1975. године, у породици која је, осим њега, дала још неколико личности значајних за развој просвјете и културе у пљеваљском крају. Основну школу завршио је у Пљевљима, а на предлог црквено-школских ауторитета, школовање наставља у Првој нижој гимназији у Београду, а затим, као први из пљеваљског краја, и у Вишој београдској гимназији. Као ученик другог разреда, постао је уредник илустровано-сатиричног листа „Типар“, који је стварао заједно са Стеваном Самарџићем и братом Ристом Пејатовићем. Иако омладинци, својим раскошним књижевним и ликовним талентом већ тада су обезбиједили своје истакнуто мјесто у културној баштини наших крајева. Лист је излазио у Београду током 1893, 1894. и 1895. године, а због бескомпромисног односа према режиму, илегално је издаван и растуран.

Студирао је на Великој школи историјско-географски одсјек, гдје је дипломирао у редовном року 1899. године. Већ у току студија, у договору са професором др Јованом Цвијићем, започиње истраживачки рад у области географије и вриједно прикупља грађу за своја будућа дјела. Танасије Пејатовић прво службује у Скопљу, али приликом посјете завичају, јавља му се идеја о оснивању гимназије у Пљевљима. Са Светозаром Томићем, уз свесрдну помоћ мутесарифа пљеваљског Санџака Сулејмана-хаки Паше, ради на припремама за њено отварање. Након што је исте године положио професорски испит, Танасије Пејатовић је 20. јануара 1902. године постављен на мјесто директора Гиманзије у Пљевљима, прве гимназије отворене на територији савремене Црне Горе.

Временом је израстао у једног од најдаровитијих Цвијићевих сарадника, па управо његовом студијом „Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку (антропогеографска испитивања)“ 1902. године, Српска Краљевска Академија започиње серију регионалних антропогеографских испитивања. Поред ове капиталне студије, Пејатовић је објавио или припремио за објављивање бројне радове: „Мрњавчевићи у историји и народним пјесмама“, „Један српски родослов нове редакције“, „Списак фермана, бурунтија, хуџета, мурасела, хућума, тескара и других исправа за манастире Св. Тројица, Бању, Кратово, Маржиће, Довољу и Дубочицу; „Проучавање села у једном дијелу Полимља“, „Манастир Сопоћани“, Манастир Давидовица“ итд.

Танасије Пејатовић је умро 23. априла 1903. године, у двадесет осмој години, у јеку његовог замашног научног, просвјетног и културног дјеловања.

Иако је и Танасије показивао изузетну даровитост за сликарство и цртање, о чему свједочи један број његових умјетничких дјела који се чува у Завичајном музеју у Пљевљима, његов млађи брат Ристо (1877-1905), први академски вајар са територије савремене Црне Горе, у области умјетности имао је много значајније домете. Након школовања у Београду, Ристо Пејатовић је у Прагу изучавао педагогију, сликарство и вајарство, а студије вајарства завршио је са одличним успјехом на чувеној прашкој Академији ликовних умјетности. Похађао је и тромјесечни курс технике клесања у мермеру на Академији у Венецији. Добитник је Главне награде Чешке за вајарство, а на конкурсу поводом стогодишњице Првог српског устанка, добија прву државну награду владе Србије за скулптуру. Поред европски признатих домета у вајарству, у главном граду Чешке сарађивао је са више часописа, држао предавања у Прашком педагошком друштву и усавршавао се у курсевима виолине и клавира.

 

Каталог са изложбе

 

Фото галерија са отварања изложбе

 

Видео запис са отварања изложбе, Пљеваљска хроника РТВ Пљевља 19. новембар 2016. год.

 

Видео запис са затварања изложбе, Пљеваљска хроника РТВ Пљевља 26. новембар 2016. год.