Монографија је продукт деценијског истраживања, а заснива се на обимној, до сада неискоришћеној њемачкој и албанској архивској грађи.

Књига доноси одговоре на бројна питања, од разлога сарадње са Њемцима, преко друштвене и економске позадине „ратника са границе“, до њихове послератне судбине. Додатну вриједност представљају спискови припадника њемачких формација, као и до сада необјављене фотографије које ову тему чине разумљивијом широј јавности.

Директорица Завичајног музеја, Дејана Дробњак, кao историчарка, истакла је да се монографија заснива на архивској документацији сакупљеној из 14 архива из Србије, Црне Горе, Хрватске, Италије, Њемачке и Албаније и да су у њој објављени подаци који су по први пут доступни јавности.

Историчар мр Драган Теодосић се осврнуо на озбиљан истраживачки рад аутора, који је трајао скоро деценију. Истакао је да се поглавља монографије заснивају на темељној обради бројних чињеница употпуњених списковима и фотографијама.

Аутор др Милутин Живковић је, кроз излагање и одржану презентацију, указао на најзначајније чињенице и мотиве који су били покретачи за обраду одабране теме, сагледане са знатно ширег аспекта на који су упућивали новоприкупљени архивски подаци.

Заинтересовани суграђани примјерке монографије могу наручити преко ЈУ Завичајни музеј Пљевља.

Фото галерија

Циљ радионице је био да се дјеца упознају са овом занимљивом техником украшавања кроз практичан рад и да, својом креативношћу, маштом и трудом, припреме поклоне за овај важан дан.

Поред тога, ово је била прилика и за дружење, размјену идеја, стварање осјећаја заједништва и подстицај за захвалност драгим особама које чине наш живот љепшим.

Фото галерија

У понедељак, 23. фебруара 2026. године одржана је радионица израде афричког накита у којој су учествовали школарци узраста од 8 до 12 година.

Радионица је организована у оквиру изложбе „Афричка збирка“ Фрањевачког музеја из Томиславграда која је актуелна у Завичајном музеју у Пљевљима.

Током радионице полазници су имали прилику да се упознају са симболиком и употребом афричког накита кроз креативан рад. У пријатном амбијенту, ручним радом, створени су јединствени примјерци накита али и нова пријатељства.

Циљ овог сусрета није био само израда накита, већ и размјена идеја, подизање свијести о културној разноликости и развијање креативности.

Фото галерија

Полазници су били дјеца узраста од 8 до 12 година. Учесници радионице су се упознали са употребом и значајем маски за афричку културу и традицију, али и учествовали у изради уникатних модела обогаћених детаљима и њиховом маштом.

Овом приликом Музеј је још једном потврдио своју посвећеност најмлађој публици, као и отвореност за едукацију и развој интересовања за културно наслеђе.

Фото галерија

Збирка је настала дугогодишњим скупљањем предмета које су фрањевачки мисионари добијали на поклон од домородачког становништва током боравка у ДР Конго код народа Луба. Након што се скупила велика количина предмета, родила се идеја да се формира једна збирка која је 2013. године постала стална поставка музеја. Осим из ДР Конго, у збирци такође има нешто предмета из Руанде, Кеније и Бенина.

На овој изложби представљен је дио збирке – разне дрвене скулптуре, маске, традиционални музички инструменти, употребни предмети, накит, оруђе и оружје, минерали и слике. Осим њих, налазе се и предмети органског поријекла направљени од коже, костију и рогова афричких животиња, при чему је најатрактивнија змијска кожа питона дуга 8 метара. Посебну групу чине предмети који се вежу уз католичку цркву и дјеловање мисионара, а својом љепотом посебно се истичу предмети направљени од полудрагог камена малахита и бјелокости.

Уз традиционалне предмете, на изложби се могу видјети и слике у разним сликарским техникама, као и резбарије у лиму са приказима из свакодневног живота.

Изложба „Афричка збирка“ важна је не само због приказа традиционалног афричког стваралаштва него и због едукације шире јавности која путем изложбе може схватити да су, невјероватним трудом и пожртвованошћу, херцеговачки мисионари оставили неизбрисив траг код домородачког афричког народа Луба. Осим духовног, они су значајно утицали и на постизање високог нивоа урбанизације тог старосједилачког становништва у ДР Конго.

На отварању су говорили:

– директорица Завичајног музеја, Дејана Дробњак
– кустос и аутор изложбе, Стипан Дилбер
– предсједница Скупштине општине Пљевља, Јована Тошић која је уједно и отворила изложбу.

Посјетиоци ће моћи да погледају поставку до 27. фебруара 2026. године.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Фото галерија