Архива Категорије: Гласник бр.5

Др Славенко ТЕРЗИЋ – АУСТРОУГАРСКА ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊЕГ ПОЛИМЉА И ПОТАРЈА (1878 – 1908 )

Говорити о аустроугарским истраживањима Средњег Полимља и Потарја значи говорити о томе како једна организована држава, велика сила, ради на проучавању земаља према којима има недвосмислене политичке претензије. Она прво жели да крајње систематично проучи те области, а затим, да на основу тих резултата, гради своју политичку стратегију и, по могућности, мења политички и културни идентитет у правцу који ће одговарати њеним дугорочним стратегијским интересима.

Академик Љубомир ЗУКОВИЋ – И НАУЧНИК И УМЕТНИК

ГТљевљацима свакако служе на част први нараштаји њихових синова и кћери који су стицали образовање на Београдском универзитету. Међу њима, ипак, предњаче Милка Бајић-Подерегин и Танасије Ј. Пејатовић. Овај последњи се, заправо, с обзиром на то да је умро врло млад, могло би се рећи, само најавио. Учинио је то тако моћно и зрело, да је тиме што је стигао да уради у своме кратком веку заузео значајно место међу следбеницама свога знаменитог учитеља Јована Цвијића.

Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – ПРЕНЋАНИ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА

Политичке, културне и социјалне прилике у Пренћанима крајем XIX и почетком XX вијека могу се пратити кроз разне извјештаје царинарница као и писма водећих личности из тог краја. Ова документа се у нешто већем броју налазе у Државном архиву Црне Горе и Архиву Србије. У овом свом раду покушаћу да освијетлим догађаје и личности из тог краја првенствено на основу докумената која се налазе у Архиву Србије.

Проф. Милош СТАРОВЛАХ – ПЉЕВЉА НА ЧЕТВОРОМЕЂИ (1878 – 1912)

Ослободилачки ратови Србије и Црне Горе (1876-1878) завршени су Бечким конгресом 1878. године. Том приликом, како рече Троцки, „државе Балканског полуострва направила је европска дипломатија“ тако да „ниједна од њих није смјела да изађе из одређених граница, свака је била спутана дипломатским и династичким везама и супростављена свим осталим, најзад, све заједно биле су осуђене на беспомоћност пред крупним европским државама са њиховим непрестаним интригама и роварењима.“

Мр Вукић ИЛИНЧИЋ – КАРАКТЕРИСТИКЕ НАЦИОНАЛНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ПОЛИТИКЕ КРАЉА НИКОЛЕ ПРЕМА СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ У ВРИЈЕМЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА

Средње Полимље и Потарје, односно жупне долине Лима са притоком Љубовиђом и дио долине Таре, од давнина су привлачиле људе на насељавање. Послије доласка Словена и формирања првих ранофеудалних држава, ова регија имала је значајну улогу, а највећи процват је доживјела у доба Немањића у ХIII вијеку, када су рудник и насеље Брсково доживјели „неслућен економски просперитет‘.