Архива Категорије: Гласник бр.8-9

3АВИЧАЈНИ МУЗЕЈ – ПЉЕВЉА ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА Књ. 8-9 ПЉЕВЉА 2013

Glasnik zavičajnog muzeja 8-9

Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ

Прва писана запажања о старинама пљеваљског краја потичу из пера
дубровачких посланика који су се 1792. године, на путу у Цариград, наш-
ли у Пљевљима (Таслиџи). Међутим, тек су крајем XIX столећа започета
проучавања античких споменика и натписа из Пљеваља, од којих су неке
објавили Момзен и Артур Еванс – знаменити енглески археолог који је
Пљевља посетио крајем XIX столећа. Убрзо, 1899. године, уследила су
и прва ископавања о којима је писао К. Пач, да би после више од шест
деценија, 1964. године, у Коминима била започета систематска архео-
лошка истраживања заштитног карактера, којима су руководили др Дра-
гослав Срејовић и др Александрина Цермановић-Кузмановић, професори
археологије на Филозофском факултету у Београду. Овим ископавањима,
спроведеним у две истраживачке кампање (од 1964. до 1967. године и од
1970. до 1975. године), обухваћена је само некропола у Коминима, док је
пространо и утврђено насеље остало неиспитано. Резултати истраживања
превазишли су очекивања и највећих оптимиста, јер је садржај откривених
гробница и гробова био изузетан. Сетимо се само надалеко чувене дијатрете
и прелепог златног накита који је красио лепотице из античких Пљеваља
(Цермановић-Кузмановић 1998).

Др Мира РУЖИЋ – КОМИНИ (MUNICIPIUM S…) У СВЕТЛУ НОВИХ ИСТРАЖИВАЊА

Археолошко налазиште Комини код Пљеваља познато је археолошко
налазиште још током XIX века. У раду је дат кратак историјат истраживања
који нас подсећа на великане светске и наше археологије, истраживаче овог
римског града у залеђу провинције Далмације. Приказани су резултати си-
стематских археолошких ископавања некропола I и II, обављених у периоду
од 1964. до 1976. године, али и нови подаци добијени ископавањима лока-
литета I’pac) током 2007. и 2008. године. Они нам употпуњују слику о граду
који је доживео нагли процват крајем II века, врвео од живота током III века,
а потом се средином IV века угасио. Мистерију његовог нестанка донекле
нам осветљавају ископавања обављена 2009. године у селу Отиловићи. Ту
је, поред остатака античке некрополе, откривена и ранохришћанска црква с
гробницом.

Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ – ДЕЛАТНОСТ КОТОРСКОГ ВЛАСТЕЛИНА И ТРГОВЦА ПЕТРА БУГОНА (БУГОНОВА) У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIV ВЕКА

Петар Бугон ступа на пословну и јавну сцену у Котору 1326. године
као зрео послован човек. Већ крајем 1326. јавља се као способан и успешан
трговац. Он улази већ током 1326. године у кредитне и трговачке посло-
ве, не само са Которанима и суседним Дубровчанима, већ и са познатим
трговцима из Венеције. Када се родио Петар Бугон нема вести. О Петровом
детињству и раној младости извори ћуте. Оба брата, Петар и Тома Бугон,
истовремено ступају на јавну и пословну сцену у Котору. Петар се бавио
трговачким пословањем и склапао је мешовита трговачка друштва са својим
сународницима. Дубровчанима и Млечанима. Захваљујући успешном бав-
љењу трговином стекао је велики капитал, који је улагао у непокретну имо-
вину у Котору и Србији. Он је, као сви велики трговци, истовремено давао
и узимао кредите, посебно онда када му је био потребан готов новац да би
га инвестирао у робу. Петар се јавља у Котору у улози повериоца, јемца и
дужника. Трговао је сољу, металима (сребром и оловом) и другом робом.

мр Жарко ЛЕКОВИЋ – МАНАСТИР ДОВОЉА

У средишту високих херцеговачких брегова и у подножју колашин-
ских планина, наспрам Дурмитора а изнад обала валовите Таре налази
се манастир Довоља, задужбина славних Немањића. Манастир се налази
у подножју села Премћана, на десној обали ријеке Таре, низводно од ма-
настира Добриловине 16 километара – 2 lA сата хода, на једном прилично
стрмом брежуљку, чије стране падају окомито у Тару. Изнад платоа на коме
је манастир, уздиже се дивна гора са различитим врстама шумског дрвећа.
Око самог манастира је дивна равница коју су красиле разне врсте питомих
воћки, које и данас постоје. Између њих су подигнути били конаци од тврдог
материјала за преноћиште народа. С десне стране манастира био је нарочи-
то саграђен конак за игумана и калуђере. Положај на ком се налази мана-
стир је окренут к југу и нагнут к Тари. Брда преко Таре: Градина, Црквине,
Палеж и Ристовац обрасла су боровом и јеловом шумом и затварају видик.1
Манастир је скоро на самој обали Таре, али је понор иза њега тако дубок и
стрм да се манастир не види све док се не дође на саму ивицу стијене. Од
Брскова до Довоље је у доба владавине Немањића постојао стари пут, на-
лик колском, дуг 16 сати. Предање вели и да је код Котлина испод Премћана
био грчки мост на Тари.2 Манастиру су припадала села: Довоља, Премћани,
Вашково, Борисављевица, Котлајићи и Крупице. Манастир је био са свачим
и за свакога „до воље“ снабдјевен и по томе је добио име ..Довоља“.