Архива Категорије: Гласник бр.8-9

Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА КАО СЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ САНЏАКА

Насеља на српском етничком простору нашла су се на удару османске војне силе почев од Маричке битке 1371. године. Без обзира на повремене застоје и унутрашње проблеме, Османлије су током XV века изашле на европску политичку позорницу као респектабилна војна и политичка сила и значајан чинилац историјских збивања.

Мр Ламија АБДИЈЕВИЋ – КОНЗЕРВАТОРСКО–РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА ХУСЕИН–ПАШИНОЈ ЏАМИЈИ У ПЉЕВЉИМА

Хусеин-пашина џамија, ремек дјело исламске архитектуре, по свему судећи подигнутаје 1569. године (сл. I).1 Изградио је као своју задужбину Хусеин-паша Бољанић, Бајрам-агин син,2 родом из села Бољанић, које се налази око 20 km удаљено од Пљеваља.

Др Недељко РАДОСАВЉЕВИЋ – НЕКОЛИКО ИЗВОРА О ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ И ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ ПОД ДУХОВНОМ ВЛАШЋУ ВАСЕЉЕНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (1766 – 1878) (методолошки приступ њиховој анализи)

Од укидања Пећке патријаршије 1766, до Берлинског конгреса 1878, чије
одлуке су донеле значајне геополитичке промене на Балканском полуострву,
Пљевља и пљеваљски крај су, после Мостара, били међу најзначајнијим
деловима Херцеговачке митрополије.2 То потврђује како активан духовни
живот манастира Свете Тројице, тако и постојање већег броја цркава и ма-
настира на подручју Пљеваља и околине.

Мр Вукић ИЛИНЧИЋ – ПРЕЛАЗАК ВАСОЈЕВИЋА У СРБИЈУ 1861. ГОДИНЕ

Послије убиства црногорског књаза у Котору 1860. године. наслиједио
га је синовац Никола, који је као млад владар тежио да пошто-пото учврсти
што прије власт, јер га је судбина његовог претходника на један начин на то
и опомињала. Он је то успјешно и чинио, у почетку уз помоћ оца, а Данило-
вог брата Мирка, који се такође одликовао бруталношћу, као Данило. Књаз
Никола није се од њих много разликовао, мада је био умјешнији и свакако
разборитији у својим поступцима, мада, како су га описали савременици,
књаз Никола није имао отмену хладнокрвност кнеза Михаила, ни плахо-
витост свога стрица, није имао ни кукавичлук краља Милана, ни конститу-
ционалну превртљивост краља Александра, али је у свему понајвише имао
особина наведених.

Салих СЕЛИМОВИЋ – ПЉЕВЉА У МЕМОАРИМА СИМОНА ЈОАНОВИЋА

Ко је био Симон Јоановић? Одговор на ово питање потребно је дати од-
мах на почетку овог рада да би се јасније схватили циљеви и објашњавање
одређених појава и задатака које је он кроз своје мемоаре представио.
Симон Јоановић је био вицеконзул Аустро-Угарске у Београду од 1885.
до 1897. године. Од 1901. године обављао је дужност цивилног комесара у
Пљевљима. Уствари, он је био шеф обавештајне службе Аустро-Угарске за
Новопазарски санџак.
Рођен је у Бечу 1868. године. Отац му се звао Харитон Јоановић, а мајка
Марија Влаховић, која је била православка. Симон Јоановић је дуго живео
у Београду и Цириху.