Архива Категорије: Гласник бр.8-9

мр Жарко ЛЕКОВИЋ – ЗЛОЧИНИ НАД СРПСКИМ ПРАВОСЛАВНИМ СТАНОВНИШТВОМ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА (1870 – 1912)

Реорганизацијом државне управе од 1865. пљеваљско и колашинско-
бјелопољско подручје нашли су се у истој територијално-административној
јединици. Наиме, тада је установљен Босански вилајет као јединствена
провинција у чији је састав ушла и Херцеговина, али не као ајалет већ
као санџак са више каза, као и наново формирани Новопазарски санџак.
Сједиште овог санџака било је у Сјеници, а сачињавале су га казе: Нови
Пазар, Сјеница, Пљевља (Таслиџа), Нова Варош, Пријепоље, Бијело Поље
(Акова), Колашин, Митровица, Беране и Трговиште (Рожаје). Новопазар-
ски санџак ће постојати, као административно-територијална јединица до
1902. године кадаје коначно расформиран и формиран Сјенички. Од тадаће
представљати само историјски појам.

Мр Душан ТОПАЛОВИЋ – ИЗВЈЕШТАЈ ШВЕДСКОГ КАПЕТАНА ЕРИКА ГУСТАВА АФ ЕДХОЛМА О ЦРНОЈ ГОРИ У ПРВОМ БАЛКАНСКОМ РАТУ

У осмом иоглављу своје прве књиге „О рату”. знаменити пруски теоретичар ратне вјештине Карл вон Клаузевиц, државама које дуже времена нису ратовале савјетује да своје официре поред осталог оспособљавају и тако што ће их слати на актуелна ратна попришта широм свијета.

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – АУСТРОУГАРСКА ОКУПАТОРСКА УПРАВА У ПЉЕВЉИМА У ТОКУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (1915 – 1918)

Непријатељство Аустро-Угарске према Црној Гори најављено је прије почетка Великог рата. Аустроугарска војска у јачини од једног батаљона 21. фебруара 1914. напала је црногорску караулу на вису Сјенокос изнад Метаљке и убила 1 војника и 1 мјештанина и запалила караулу. Након овог догађаја аустроугарски командант није нашао за сходно да дође на увиђај.

Салих СЕЛИМОВИЋ – БОЈКОТ АУСТРОУГАРСКЕ РОБЕ У ПЉЕВАЉСКОМ И СЈЕНИЧКОМ САНЏАКУ ЗА ВРЕМЕ АНЕКСИОНЕ КРИЗЕ 1908/1909. ГОДИНЕ

Аустро-Угарска је још првих година после окупације Босне и Херцеговине 1878. године размишљала о њеној анексији, али неке међународне околности и још увек формални султанов суверенитет су је ометали у тој намери. И много раније у аустријским војним и политичким круговима било је предлога о освајању Босне, као и Србије, и раније и касније, и о њеном распарчавању (нпр. предлози Ерентала, министра спољних послова Аустро-Угарске од 1906. године).

Радоман Ристо МАНОЈЛОВИЋ – ПЉЕВАЉСКО ДРУШТВО У КОНТЕКСТУ ЗАПИСНИКА СЈЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА У ПЉЕВЉИМА (27. октобар 1918. – 4. март 1920)

У Завичајном музеју Пљевља чувају се оригинални занисници сједница
Општинског одборау Пљевљима, који су настали између 27. октобара 1918.
и 4. марта 1920. године.1 Записници су садржани у три свеске формата 210
х 334 mm, са корицама меког повеза индигоплаве боје. Вођени су рукопис-
ним ћириличним писаним писмом на укупно 142 непагиниране странице.2
У њима је забиљежено тридесет шест редовних и једна ванредна сједница,
са укупно сто тридесет једном тачком дневног реда. Редовне сједнице
обиљежаване су нумерацијом и то у низу од римског броја I до римског броја
XXXI, обухватајући период између 27. октобара 1918. и 27. децембра 1919.
године. У том низу, највјероватније омашком, прескочена је нумерација под
редним бројем XXI. Једна једина ванредна сједница одржана је између VII
и VIII редовне сједнице, 20. фебруара 1919. године. Сједнице Одбора из пе-
риода од почетка 1920. године па до 4. марта 1920. године регистроване су
нумерацијом у низу од редног броја 1. до редног броја VI.31