Монографија је продукт деценијског истраживања, а заснива се на обимној, до сада неискоришћеној њемачкој и албанској архивској грађи.

Књига доноси одговоре на бројна питања, од разлога сарадње са Њемцима, преко друштвене и економске позадине „ратника са границе“, до њихове послератне судбине. Додатну вриједност представљају спискови припадника њемачких формација, као и до сада необјављене фотографије које ову тему чине разумљивијом широј јавности.

Директорица Завичајног музеја, Дејана Дробњак, кao историчарка, истакла је да се монографија заснива на архивској документацији сакупљеној из 14 архива из Србије, Црне Горе, Хрватске, Италије, Њемачке и Албаније и да су у њој објављени подаци који су по први пут доступни јавности.

Историчар мр Драган Теодосић се осврнуо на озбиљан истраживачки рад аутора, који је трајао скоро деценију. Истакао је да се поглавља монографије заснивају на темељној обради бројних чињеница употпуњених списковима и фотографијама.

Аутор др Милутин Живковић је, кроз излагање и одржану презентацију, указао на најзначајније чињенице и мотиве који су били покретачи за обраду одабране теме, сагледане са знатно ширег аспекта на који су упућивали новоприкупљени архивски подаци.

Заинтересовани суграђани примјерке монографије могу наручити преко ЈУ Завичајни музеј Пљевља.

Фото галерија

Збирка је настала дугогодишњим скупљањем предмета које су фрањевачки мисионари добијали на поклон од домородачког становништва током боравка у ДР Конго код народа Луба. Након што се скупила велика количина предмета, родила се идеја да се формира једна збирка која је 2013. године постала стална поставка музеја. Осим из ДР Конго, у збирци такође има нешто предмета из Руанде, Кеније и Бенина.

На овој изложби представљен је дио збирке – разне дрвене скулптуре, маске, традиционални музички инструменти, употребни предмети, накит, оруђе и оружје, минерали и слике. Осим њих, налазе се и предмети органског поријекла направљени од коже, костију и рогова афричких животиња, при чему је најатрактивнија змијска кожа питона дуга 8 метара. Посебну групу чине предмети који се вежу уз католичку цркву и дјеловање мисионара, а својом љепотом посебно се истичу предмети направљени од полудрагог камена малахита и бјелокости.

Уз традиционалне предмете, на изложби се могу видјети и слике у разним сликарским техникама, као и резбарије у лиму са приказима из свакодневног живота.

Изложба „Афричка збирка“ важна је не само због приказа традиционалног афричког стваралаштва него и због едукације шире јавности која путем изложбе може схватити да су, невјероватним трудом и пожртвованошћу, херцеговачки мисионари оставили неизбрисив траг код домородачког афричког народа Луба. Осим духовног, они су значајно утицали и на постизање високог нивоа урбанизације тог старосједилачког становништва у ДР Конго.

На отварању су говорили:

– директорица Завичајног музеја, Дејана Дробњак
– кустос и аутор изложбе, Стипан Дилбер
– предсједница Скупштине општине Пљевља, Јована Тошић која је уједно и отворила изложбу.

Посјетиоци ће моћи да погледају поставку до 27. фебруара 2026. године.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Фото галерија

Н а у ч н и с к у п
XVIII

ДРУШВЕНИ ПРОЦЕСИ И ОСЛОБОДИЛАЧКИ ПОКРЕТИ НА ПРОСТОРУ СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (ОД СРЕДЊЕГ ВИЈЕКА ДО НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА)

П Р О Г Р А М

Четвртак, 23. октобар 2025. године
С почетком у 18.00 часова
Галеријски простор Завичајног музеја Пљевља

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА

Поздравнe ријечи:

Дејана Дробњак
музејска савјетница, директорица Завичајног музеја Пљевља

др Дарио Вранеш
предсједник Општине Пљевља

ПРВА СЈЕДНИЦА

Предсједавајући :
академик Славенко Терзић; др Фадх Касумовић

Мр Милош ЖИВАНОВИЋ (видео презентација)
(Центар за конзервацију и археологију Црне Горе, Цетиње)
РИМЉАНИ И ДОМОРОЦИ, РОМАНИЗАЦИЈА МУНИЦИПИЈУМА С И ЊЕГОВЕ ШИРЕ ГРАДСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ

Др Татјана КАТИЋ
(Историјски институт, Београд)
НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВО НАХИЈЕ КУКАЊ У XVI ВЕКУ

Проф. др Далибор ЕЛЕЗОВИЋ
(Универзитет Црне Горе, Подгорица)
ПОДАТАК О БОРАВКУ ДУБРОВАЧКОГ ДРАГОМАНА МИХА ЗАРИНИЈА У ПЉЕВЉИМА 1732. ГОДИНЕ

П а у з а

Проф. др Фадх КАСУМОВИЋ
(Одсјек за хисторију, Филозофски факултет УНСА, Сарајево)
У ПОТРАЗИ ЗА ПРАВДОМ НА СУЛТАНОВОМ ДВОРУ: ЦЕНТРАЛНА ОСМАНСКА ВЛАСТ И ПРИТУЖБЕ СТАНОВНИШТВА КАДИЛУКА ТАШЛИЏА, Ц. 1742-1755

Др Раденко ШЋЕКИЋ
(Историјски институт Црне Горе, Подгорица)
ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ НА СТРАНИЦАМА „ИСТОРИЈСКИХ ЗАПИСА“

Д и с к у с и ј а

Међународни научни скуп ПРВА СЈЕДНИЦА (Извор: ТВ Пљевља)

Петак, 24. октобар 2025. године
С почетком у 18.00 часова
Галеријски простор Завичајног музеја Пљевља

ДРУГА СЈЕДНИЦА

Предсједавајући:
проф. др Александар Растовић; др Раденко Шћекић

Академик Славенко ТЕРЗИЋ
(Српска академија наука и уметности, Београд)
МАНАСТИР ДОВОЉА: ИСТОРИЈА И ТРАДИЦИЈА

Др Васиљ ЈОВОВИЋ
(Филозофски факултет, Никшић)
МАНАСТИРИ ПОЛИМЉА У ЦРНОГОРСКОЈ ПЕРИОДИЦИ 1835-1942. ГОДИНЕ

Проф. др Александар РАСТОВИЋ
(Историјски институт, Београд)
БРИТАНСКИ КОНЗУЛ У САРАЈЕВУ ВИЛИЈЕМ ХОЛМС И ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК

П а у з а

Салих СЕЛИМОВИЋ, професор
(Сјеница)
СЈЕНИЧКИ КРАЈ У РАОНИЧКОЈ БУНИ 1903-1907.

Др Милутин ЖИВКОВИЋ
(Институт за савремену историју, Београд)
ПЕРО У СЛУЖБИ РЕЖИМА. ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ КАСИМА ХАЏИЋА (1917-1990)

Д и с к у с и ј а

З а в р ш н а  р и ј е ч

Међународни научни скуп ДРУГА СЈЕДНИЦА (Извор: ТВ Пљевља)

Фото галерија

„Награда Жива“ је међународно признање за изванредне доприносе очувању, презентацији и промоцији словенске културне и природне баштине. Установљена је 2014. године од стране Форума словенских култура и данас представља једну од најважнијих европских платформи у области музеологије. „Жива“ афирмише најбоља достигнућа, иновативне пројекте и нове приступе у раду са публиком, подстиче дијалог и сарадњу међу музејским институцијама.

На 11. издању манифестације „Награда Жива – признање за најбољи музеј и културно насљеђе словенских земаља“, одржаном у Требињу од 8. до 12. октобра, Завичајном музеју Пљевља је додијељено посебно признање за лидерство и тимску ефикасност у музејској дјелатности.

Ова награда представља потврду наше посвећености и заједничког рада који свакодневно доприноси развоју музејске праксе, као и подстицај за даљи развој и иновације у области културне баштине.

Честитке је упутила и министарка културе и медија, др Тамара Вујовић.

“У име Министарства културе и медија Црне Горе и своје име упућујем вам искрене честитке. Ово признање представља потврду вашег професионализма, преданости и заједничког рада на очувању и промоцији културне баштине, као и важан допринос афирмацији црногорске музејске д‌јелатности. Ваш успјех је снажна потврда да и локални музеји из мањих средина могу достићи највише међународне стандарде и бити препознати међу најугледнијим институцијама културе у региону”.

Министарка је истакла и да оваква постигнућа јачају углед црногорских музеја на међународној сцени и подстичу даљи развој и иновације у области културне баштине.

Фото галерија

ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА
БР. 17

ТЕМА БРОЈА

ДРУШТВЕНЕ И ГЕОГРАФСКЕ ПРИЛИКЕ
У РАЗВИТКУ СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА

Др Татјана КАТИЋ
(Историјски институт Београд)
ВЛАСТЕЛИНСКА ИМАЊА КАО КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ И ЈЕЗГРА НОВИХ НАСЕЉА У КАСНОМ СРЕДЊЕМ И РАНОМ НОВОМ ВЕКУ

 Академик Славенко ТЕРЗИЋ
(Српска академија наука и уметности)
У ТРАГАЊУ ЗА ИЗГУБЉЕНИМ ИДЕНТИТЕТОМ КУЛТУРНА БАШТИНА ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У ВРТЛОГУ ВИШЕВЕКОВНИХ СЕОБА (историјско-географска истраживања 1998. и 2000. године)

Др Драгана КУЈОВИЋ
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ОСМАНСКО-ИСЛАМСКО НАСЉЕЂЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА (ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ)

Др Драгана АМЕДОСКИ
(Историјски институт Београд)
ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ХУСЕИН-ПАШИНЕ ЏАМИЈЕ (17. ВЕК)

Проф. др Васиљ ЈОВОВИЋ
(Филозофски факултет Никшић)
ПОМЕНИ ПОДРУЧЈА ПЉЕВАЉА ТОКОМ СРЕДЊЕГ ВИЈЕКА У ПУБЛИЦИСТИЦИ

Салих СЕЛИМОВИЋ, професор
(Сјеница)
СРБИ МУСЛИМАНИ И ЊИХОВ ИДЕНТИТЕТ

Борислав ЧЕЛИКОВИЋ, професор
(ЈП Службени гласник, Београд)
АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊЕГ ПОЛИМЉА И ПОТАРЈА

Славољуб ПУШИЦА, професор
(Пријепоље)
О ПЕЋИНСКИМ ИСПОСНИЦАМА

Др Јована ШАЉИЋ РАТКОВИЋ
Милун СТИЈОВИЋ
(Историјски институт Београд)
ЈУГОСЛОВЕНСКИ МУСЛИМАНИ И АТАТУРКОВЕ РЕФОРМЕ. ОСВРТ НА СЛУЧАЈ ГИМНАЗИЈЕ У ПЉЕВЉИМА

Проф. др Божидар ОТАШЕВИЋ, проф.
др Ивана КРСТИЋ МИСТРИЏЕЛОВИЋ
(Криминалистичко-полицијски универзитет Београд)
ПЛАВСКИ ОКРУГ – НЕИСПРИЧАНО СТРАТИШТЕ НЕЈАЧИ

Др Милутин ЖИВКОВИЋ
(Институт за савремену историју Београд)
МУСЛИМАНИ ПЉЕВАЉСКОГ, ПРИБОЈСКОГ И ПРИЈЕПОЉСКОГ КРАЈА У НЕМАЧКИМ ОРУЖАНИМ СНАГАМА (1941–1945)