Збирка је настала дугогодишњим скупљањем предмета које су фрањевачки мисионари добијали на поклон од домородачког становништва током боравка у ДР Конго код народа Луба. Након што се скупила велика количина предмета, родила се идеја да се формира једна збирка која је 2013. године постала стална поставка музеја. Осим из ДР Конго, у збирци такође има нешто предмета из Руанде, Кеније и Бенина.

На овој изложби представљен је дио збирке – разне дрвене скулптуре, маске, традиционални музички инструменти, употребни предмети, накит, оруђе и оружје, минерали и слике. Осим њих, налазе се и предмети органског поријекла направљени од коже, костију и рогова афричких животиња, при чему је најатрактивнија змијска кожа питона дуга 8 метара. Посебну групу чине предмети који се вежу уз католичку цркву и дјеловање мисионара, а својом љепотом посебно се истичу предмети направљени од полудрагог камена малахита и бјелокости.

Уз традиционалне предмете, на изложби се могу видјети и слике у разним сликарским техникама, као и резбарије у лиму са приказима из свакодневног живота.

Изложба „Афричка збирка“ важна је не само због приказа традиционалног афричког стваралаштва него и због едукације шире јавности која путем изложбе може схватити да су, невјероватним трудом и пожртвованошћу, херцеговачки мисионари оставили неизбрисив траг код домородачког афричког народа Луба. Осим духовног, они су значајно утицали и на постизање високог нивоа урбанизације тог старосједилачког становништва у ДР Конго.

На отварању су говорили:

– директорица Завичајног музеја, Дејана Дробњак
– кустос и аутор изложбе, Стипан Дилбер
– предсједница Скупштине општине Пљевља, Јована Тошић која је уједно и отворила изложбу.

Посјетиоци ће моћи да погледају поставку до 27. фебруара 2026. године.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Фото галерија

Изложба кроз фотографије доноси причу о архитектонском наслеђу Пљеваља, а конципирана је у шест повезаних цјелина: сакрална, традиционална стамбена, индустријска, савремена, меморијална и посебан сегмент „Архитектура некад и сад“.

Свечаном отварању је присуствовао велики број посјетилаца, а присутнима се обратила директорица Завичајног музеја, Дејана Дробњак, као и један од аутора изложбе Игор Шевченко који је уједно и отворио изложбу.

Посјетиоци ће имати прилику да погледају поставку до 31. октобра, радним данима од 10.00 до 15.00 часова и од 18.00 до 20.00 часова.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Фото галерија

360 тура

Фото галерија

Отварање изложбе започело је уводним и поздравним ријечима директорице Завичајног музеја госпође Дејане Дробњак, која је истакла дугогодишњу сарадњу између ова два музеја, започету прије више од 20 година представљањем неколико Теслиних изума. Након тога, присутнима се обратила директорица Музеја Николе Тесле у Београду гђа Ивона Јевтић. У име Општине Пљевља, добродошлицу гостима је пожелио предсједник Општине гдин др Дарио Вранеш, док је изложбу званично отворио гдин Никола Ровчанин, посланик у Скупштини Црне Горе.

По завршетку свечаног отварања, кустос изложбе Владимир Перић упознао је посјетиоце са детаљима поставке, наглашавајући значај очувања Теслиног насљеђа, како у научном, тако и у културно-образовном контексту. Кроз богат мултимедијални садржај, документе и визуелне приказе, посјетиоци су имали прилику да интерактивно истраже Теслине изуме и да се подсјете његовог немјерљивог доприноса човјечанству. Велико интересовање јавности на отварању изложбе потврдило је да лик и дјело Николе Тесле настављају да инспиришу генерације.

Изложба представља и подсјетник на значај музеја као чувара културне и научне баштине, те мјеста сусрета идеја које обликују нашу будућност.
Поводом Међународног дана музеја у суботу 17. маја улаз у музеј је бесплатан. Тог дана Завичајни музеј Пљевља ће бити отворен за посјетиоце у периоду од 10.00 до 21.00 часова.

Позивамо све заинтересоване да у наредним данима посјете изложбу и осјете дух Теслине генијалности.
Изложба је отворена за посјетиоце до 13. јуна 2025. год.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Фото галерија

Изложба је организована у сарадњи ЈУ Завичајни музеј Пљевља и ЈУ Музеји и галерије Будве с циљем да се представи значај појаса, његова естетска и статусна вриједност, као и улога у означавању брачног статуса, економског положаја жене и начин наслеђивања кроз генерације.

Поред декоративне улоге, посебну пажњу етнолошко-антрополошке дисциплине заврјеђује употреба ћемера као статусног и родног симбола. У периоду док је ношња била у свакодневној и честој употреби, ћемере су носиле само удате жене без обзира на старосну доб. Касније, са губљењем друштвеног значаја, употребом војничких униформи и утицајем западноевропске моде и стила, ћемере су могле носити и дјевојке.

Ћемери који су били у употреби на територији Црне Горе израђивани су техником финог филграна, техником ливења и ковања. Према релевантним изворима, као дио ношње, ћемери се појављују од средине XIX вијека. Припадају категорији скупоцјеног накита што имплицира да нису били често заступљени као обавезан дио ношње, већ су га посједовале углавном жене којима је економски статус у заједници то омогућио. Поред тога, посједовање ћемера, у великом броју примјера, означавало је иницијацију у брак јер су ови предмети, уколико су економске прилике породице то дозвољавале, били или обавезан поклон или наследство. Наслеђивањем ћемера по женској линији, преносиле су се све етичке и моралне вриједности Црногорке.

На отварању је говорила директорица Завичајног музеја, Дејана Дробњак, ауторка изложбе – кустоскиња Љубица Миличић, као и кустоскиња Етнографског музеја у Београду, Јелена Туцаковић, која је званично и отворила изложбу.

Поставка ће бити отворена до 5. априла 2025. године, радним данима од 10.00 до 15.00 часова и од 18.00 до 20.00 часова.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Каталог изложбе

 

 

Фото галерија