Аутори овог необичног, веома занимљивог и вриједног, “шаљиво-стоког и илустрованог листића за узданицу Србинову“ били су пљеваљски школарци у Београду, будући, врхунски и водећи пљеваљски интелектуалци, који су, нажалост, свој животни вијек прерано завршили. Танасије Пејатовић (1875-1903), оснивач, професор и први директор пљеваљске Гимназије, која данас носи његово име, његов рођени брат Ристо Пејатовић (1877-1905), прашки академски вајар и сликар, чије име данас носи Ликовни клуб у Пљевљима и њихов брат од тетке, по мајци, Стеван Самарџић (1877-1910), просвјетни радник и књижевник, чије име данас носи Народна библиотека у Пљевљима.

Лист је био намијењен Пљевљацима, првенствено ужем породичном кругу, којима је и слат из Београда. Настао је као израз набујале свијести за потребом националног буђења и интелектуалног просперитета овог дијела српског народа у другој половини XIX вијека и служио као разбибрига проблема који су последица вјековима дугог и тешког политичког и социјалног стања у Пљевљима.