Изјава в. д. директорице ЈУ Завичајни музеј Пљевља Дејане Дробњак за дневне новине “Побједа“ поводом 20. новембра Дана општине Пљевља.
20. новембар 2021. год.

Стална археолошка поставка „Путевима Homo Sapiensa“ у Пљевљима отворена је 19. 11. 2021. године. Представља комплексан приказ живота на ширем подручју Пљеваља, од првих трагова присуства човјека, преко различитих етапа историјског развоја, све до краја античког римског периода, до почетка средњег вијека. Подијељена је у пет прича. Сваки период састоји се од низа значајних артефаката из различитих етапа који осликавају дату причу, изложених у освијетљеним витринама. Додатне информације пружају текстуални банери, са преводима и на енглески језик, који пружају могућност посјетиоцима да се детаљније упознају са одређеним праисторијским и историјским раздобљима.

Праисторијски период представљен је налазима са подручја палеонтолошког локалитета Трлица, у околини Пљеваља, гдје је пронађена седиментна пећина на 925 m надморске висине, која датира од прије око 1 800 000 година. На поставци су представљени фосилни остаци различитих животиња, од костију јужног слона – мамута, до очњака сабљозубог тигра, великог медвједа, хијена, етрурских вукова, као и велики број зуба одређених животиња попут носорога, бизона и разних фосила великих јелена.

Период палеолита представљен је од првих трагова и развоја људске врсте, који датира из периода од 50 000 година прије наше ере. Приказан је комплексан процес еволуције човјека, који прелази пут од мајмуноликог бића до савременог Sapiens sapiens човјека. У овом дијелу изложбе доступни су предмети од камена, одбици и нуклеуси који су коришћени у сврху оружја и оруђа од стране нашег далеког претка Homo sapiensa. Сви налази потичу са три археолошка налазишта који се налазе у горњем кањонском дијелу тока ријеке Ћехотине: Пећина под Госпића врхом, Малишина пећина и Медена стијена.

Неолитски период представља млађе камено доба, период прије 6 000 година гдје је камен и даље у употреби али гдје је човјек постигао значајан еволуциони развој и у потпуности промијенио начин живота, привредну основу и друштвену организацију. Припитомио је животиње, формирао стално насеље и бавио се сточарством и земљорадњом. У овом периоду људи стичу вјештине за обликовање керамичких посуда од глине са почетком технике умијећа декорације. Разни пехари и фрагментоване посуде красе витрину из овог периода, као и многи други предмети попут камених сјекира, жрвња и тегова за разбој, који су се користиле за ткање у том периоду. Најзанимљивији налаз из овог периода свакако представља антропоморфна фигурина из раног неолота. Божанство богиње плодности која је увелико била позната на овом подручију пронађена је на локалитету Догање, једном од најзначајнијих неолитских локалитета на ширем подручију.

Даљи наставак кроз музејску изложбу представља и метални период, од прије 3 000 година. Основно обиљежје ове епохе је употреба метала. Разне врсте металног оружја: копља, сјекире, ножеви, алатке које су биле у употреби, заувјек су промијенили животе људи, условили бројне сукобе и раскид са релативно спокојним животом који је вођен у ранијим периодима. Оно што је карактеристично за метални период су кружне гробнице – тумули, које су пронађене на бројним локацијама, док су археолошка истраживања спроведена на локалитетима Догање, Отиловићи и Готовуша. Велики број украсних предмета и накита пронађен је у тумулима, што нам свједочи о обичају древних народа, о њиховом вјеровању у загробни живот и начину сахрањивања заједно са личним предметима од вриједности.

Задњи сегмент изложбене поставке представљају предмети из римског периода од I – IV вијека наше ере. У непосредној близини Пљеваља, у селу Комини смјештен је, још увијек највећим дјелом неистражен, римски град чије име са сигурношћу није утврђено, због чега је у научној литератури прихваћен назив MUNICIPIUM S. О овом периоду свједочи преко 1 200 гробних налаза из близу 700 истражених гробних мјеста на некрополама. Међу налазима су бројни  значајни предмети као што су гвоздени ножеви, оружја, новчићи, бронзане и сребрне фибуле, примјерци сребрног и златног накита (минђуше, огрлице, привесци, брошеви), накита од перли, стакленог посуђа и пехара. Међу њима се љепотом и умјетничком вриједношћу истиче скупоцјена пехар-чаша – диатрета. Представља предмет од непроцјењиве вриједности, због чињенице да је у свијету пронађено још само пет диатрета у цјелости сачуваних, док је фрагментованих око двадесетак. Убраја се међу највриједнија покретна културна блага Црне Горе. Израда диатрета карактеристична је за етапу позног Римског царства те се њихово датовање смјешта од око 250 године до средине и ријетко IV вијека нове ере. Настала је највјероватније у некој од чувених келнских радионица. Њихова производња заснивала се на високом емпиријском знању стаклара који су пажљивим избором сировина, перцепцијом боја и врхунским занатским умијећем достигли врхунац развоја стакларске вјештине у антици.

Начин њихове израде ни до данас није у потпуности расвијетљен. Сматра се да је облик диатрете прво формиран дувањем а потом је посуда умакана у стаклену масу најчешће друге боје. Након хлађења други слој стакла би се потом резао, брусио и тако добијао мрежаст или фигурални украс. Према томе издвајају се двије групе диатрета: са фигуралним украсом и са мрежастим декором. Код мрежастих дијатрета декорација обухвата цио суд и у зависности од украса дијеле се на неколико типова. Најдекоративнији тип има на врату суда натпис, затим слиједи оковратник и мрежа која обухвата језгро, односно саму посуду. Натпис испод обода најчешће изражава жељу или здравицу исписану на латинском или грчком језику. Управо таквој врсти припада коминска диатрета са натписом „VIVAS PANELLENI BONA“ што се преводи као завјетна порука – Живи Пан(х)елије у добру (добром сјећању).

Као изузетни предмети диатрете су биле у власништву најповлашћенијих чланова римског друштва. Били су одраз раскоши, високог сталежа, укуса и моде једне епохе. Већином су коришћене као пехари за пиће у посебним приликама, док су неке диатрете представљале уљане лампе. Без сумње диатрета из Комина припадала је угледном и привилегованом члану римске заједнице у Муниципијуму С који се није либио да покаже раскош и луксуз свог живота. Натпис јасно говори да је била посебно наручена и израђена за њега, те након његове смрти више није могла имати трофејну и практичну функцију. Стога је похрањена поред власника као дар за загробни живот.

Коминска диатрета пронађена је током великих археолошких ископавања Муниципиума С… 1975. године на некорополи II у гробници X, великих димензија, са више одаја и комора. Из безбједносних разлога није изложена на музејској поставци, али се у изложбеној просторији која је њој посвећена може видјети њен холограмски приказ у природној величини, димензија 14, 9 cm висине и пречника од 13, 3 cm.

Стална археолошка поставка је осмишљена на модеран и аутентичан начин због чега је од Музејског друштва Црне Горе проглашена за најбољу изложбу у Црној Гори у 2021. години. Обогаћена је различитим визуелним приказима – свијетлећим илустрацијама, банерима, екранима, таблетима, пројекторима са којих се пружају различити садржаји: прикази 360 степени археолошких локалитета, квиз у виду лавиринта и видео игрице по принципу виртуелне шетње кроз одређене етапе у сврху провјере знања о нашој историји и разни други.

Посјета сталној археолошкој поставци пружа посјетиоцима нестваран доживљај и много корисних информација од значаја за опште образовање.

Добро дошли!

Стручни тим за припрему поставке:

Др Бранко Бановић
шеф стручног тима
Ана Аранитовић
координаторка стручних аспеката поставке
Божидар Глушчевић
координатор дизајнерских и техничких аспеката поставке
Дејана Дробњак
Сарадница
Мирјана Кнежевић
Сарадница

Стручни сарадници:

Мр Миле Баковић
археолог, Центар за конзервацију и археологију Црне Горе
Мр Милош Живановић
археолог, Центар за конзервацију и археологију Црне Горе
Проф. др Душан Михаиловић
археолог, Филозофски факултет Београд
Никола Боровинић
археолог, Центар за конзервацију и археологију Црне Горе

Илустрације:

Мр Александар Остојић
академски сликар
Игор Шевченко
музејски техничар

360° панорамски приказ једног дијела изложбе

Кликом миша на “квадрат“ у горњем десном углу  панораму можете проширити на цијели екран

Видео снимак Сталне археолошке поставке

Каталог изложбе

Фото галерија

Прелиминарна презентација резултата најновијих археолошких истраживања на локалитету Муниципиум С… заснива се на пронађеним остацима архитектуре, предмета свакодневне употребе – превасходно грнчарије, новца и појединих утилитарних предмета као што су копче и други украсни предмети. Посебан значај је што је један дио ових предмета откривен у сигурном хронолошком контексту и што ће свакако допринијети разумијевању историје града и дефинисању времена изградње или преправки на архитектонским објектима. Током последње фазе истраживачке кампање археолошке сонде биле су лоциране на источној периферији града и на тим позицијама сачували су се бројни предмети који свједоче о животу становника града, док су се у најдубљим слојевима налазили артефакти који се могу повезати са његовим старосједиоцима, односно популацијама који су ту егзистирали у последњим деценијама старог вијека. Бројни уломци грнчарије, сиве и тамносиве боје, одличне фактуре и печења, дијелови су утилитарног посуђа које често имитира посуде од метала и свакако се могу довести у везу са културом Келта – који су очигледно били значајан етнички супстрат у предримско вријеме Муниципиума С…

Каталог са изложбе

Фото галерија са отварања

Снимак са отварања изложбе, ТВ Пљевља

На основу најранијег почасног натписа откривеног у Коминима који је посвећен Луцију Веру и датује се у вријеме између 154. и 161. године, претпоставља се да је средином II вијека, када добија муниципални статус, град већ био основан. На челу управе градова са муниципалним правима налазили су се дуовири и едили, док су чланови градског вијећа – декуриони, чија су имена на натписима најбројнија, имали посебан значај у градском животу. Поред њих, важну улогу имао је и један римски витез, као и куратори који су имали контролну функцију, док натписи показују одсуство већег броја војних лица. На основу ономастичке формуле на натписима може се закључити да је, поред домородаца који су чинили највећи дио становништва, у Коминима било и досељеника из западних и источних крајева Римског царства. Најбројнији су били странци из градова у југоисточном дијелу Далмације који се селе у унутрашњост нарочито током III вијека када економска криза захвата приморску област, док у доба позног Царства има све више становника из Италије. Досељавање оријенталаца било је посебно значајно за развој трговине, као и за религију јер са собом доносе и источњачке култове, посебно култ персијског бога Митре.

О граду у Коминима, као једном од најважнијих у овом дијелу Далмације, и његовом економском успону, значајне податке пружају и богати налази октривени приликом истраживања двије велике некрополе. Бројни предмети од стакла (балсамарији, чаше, пехари…) свједоче о развијеним трговинским везама са другим дијеловима Царства, док економску моћ становништва града најбоље документује налаз скупоцјене диатрете, изузетно ријетке стаклене чаше са мрежом и натписом, произведене у келнским радионицама IV вијека. Скупоцјени примјерци златног и сребрног накита (минђуше, огрлице, привесци…), као и сребрне и бронзане фибуле различитог типа, потичу из ближе или даље околине града и претпоставља се да су посредством трговине касније доспјели у унутрашњост. Надгробни споменици, од којих већина има одлике провинцијске умјетности прожете илирско-келтском традицијом, монументалне гробнице и сандучићи за пепео, израђивани од камена са оближњег брда, указују на веома развијен каменорезачки занат на подручју града, док налази бројних урни, пехара и зђела свједоче о керамичкој производњи у Коминима која је била довољна да подмири потребе становништва у дужем временском периоду од I до IV вијека.

Значајне резлутате у проучавању овог локалитета донијела су систематска археолошка истраживања вршена у периоду од 1964. године, када је случајно откривена једна гробница, до 1967. и у периоду од 1970. до 1975. године, у сарадњи Филозофског факултета у Београду, Завода за заштиту споменика културе Црне Горе и Завичајног музеја у Пљевљима. Већ прва истраживања показала су да се ради о двије велике некрополе које се једним дијелом хронолошки поклапају, а једним дијелом и просторно дотичу, па се може претпоставити да се хронолошки млађа некропола II надовезује на старију некрополу I. Некропола I обухватала је 390 гробова спаљених покојника који су густо укопавани без одређеног реда, на малом растојању један од другог. Гробови су углавном у облику кружне јаме, без урни или са керамичким урнама, окружене вијенцем од камења. Дио гробова са каменим урнама за пепео спаљених покојника, груписан је на једном мјесту, са скупоцјеним прилозима попут златног и сребрног накита. На основу епиграфских споменика и окривеног археолошког материјала, може се претпоставити да је некропола I настала у току I вијека од стране нероманизованог домородачког становништва, док откриће једне гробнице на периферији указује на то да је сахрањивање на овој некрополи настављено и у првој половини III вијека. Некропола II обухватала је 295 гробова, од којих је један дио са спаљеним покојницима, без значајне разлике у односу на гробове из некрополе I, док су гробови са инхумираним покојницима откривени у десет монументалних гробница и гробних конструкција са надгробним споменицима различитих облика и украса. На благој падини терасасто су распоређене алеје које прате лук брежуљка, док је материјал гробног прилога који је пронађен значајно богатији него у некрополи I. Сахрањивање углавном романизованог домородачког становништва на некрополи II датује се од II до IV вијека.
Након у потпуности истражених градских некропола, археолошка истраживања обустављена су 1975. године. Прва археолошка истраживања на самом граду обављена су тек 2007. и 2008. године и изведена су у сарадњи Завичајног музеја, Археолошке збирке Филозофског факултета у Београду и Републичког завода за заштиту споменика културе са Цетиња. Ова археолошка истраживања, праћена додатним геофизичким истраживањима, потврдила су претпоставку да се на овом простору налазе остаци римског града. Најновија истраживања на самом граду започео је Центар за конзервацију и археологију Црну Горе 2017. и 2018. године. Том приликом указале су се градске зидине и остаци више грађевина. Реална су очекивања да ће се у наредним фазама истраживања указати остаци грађевина смјештених у центру града, као и да ће се уз адекватне заштитне конзерваторске радове стећи услови за постепену презентацију локалитета и његову даљу туристичку валоризацију. Изложба ,,Муниципиум С… – прошлост, садашњост, будућност” послужиће и као увод у разговор о будућности локалитета у контексту савременог културног туризма.

Каталог са изложбе

Виртуелна посјета изложбе

https://roundme.com/tour/462069/view/1582860/

Снимак са отварања изложбе РТВ Пљевља

Фото галерија са изложбе