ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА
БР. 17

ТЕМА БРОЈА

ДРУШТВЕНЕ И ГЕОГРАФСКЕ ПРИЛИКЕ
У РАЗВИТКУ СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА

Др Татјана КАТИЋ
(Историјски институт Београд)
ВЛАСТЕЛИНСКА ИМАЊА КАО КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ И ЈЕЗГРА НОВИХ НАСЕЉА У КАСНОМ СРЕДЊЕМ И РАНОМ НОВОМ ВЕКУ

 Академик Славенко ТЕРЗИЋ
(Српска академија наука и уметности)
У ТРАГАЊУ ЗА ИЗГУБЉЕНИМ ИДЕНТИТЕТОМ КУЛТУРНА БАШТИНА ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У ВРТЛОГУ ВИШЕВЕКОВНИХ СЕОБА (историјско-географска истраживања 1998. и 2000. године)

Др Драгана КУЈОВИЋ
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ОСМАНСКО-ИСЛАМСКО НАСЉЕЂЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА (ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ)

Др Драгана АМЕДОСКИ
(Историјски институт Београд)
ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ХУСЕИН-ПАШИНЕ ЏАМИЈЕ (17. ВЕК)

Проф. др Васиљ ЈОВОВИЋ
(Филозофски факултет Никшић)
ПОМЕНИ ПОДРУЧЈА ПЉЕВАЉА ТОКОМ СРЕДЊЕГ ВИЈЕКА У ПУБЛИЦИСТИЦИ

Салих СЕЛИМОВИЋ, професор
(Сјеница)
СРБИ МУСЛИМАНИ И ЊИХОВ ИДЕНТИТЕТ

Борислав ЧЕЛИКОВИЋ, професор
(ЈП Службени гласник, Београд)
АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊЕГ ПОЛИМЉА И ПОТАРЈА

Славољуб ПУШИЦА, професор
(Пријепоље)
О ПЕЋИНСКИМ ИСПОСНИЦАМА

Др Јована ШАЉИЋ РАТКОВИЋ
Милун СТИЈОВИЋ
(Историјски институт Београд)
ЈУГОСЛОВЕНСКИ МУСЛИМАНИ И АТАТУРКОВЕ РЕФОРМЕ. ОСВРТ НА СЛУЧАЈ ГИМНАЗИЈЕ У ПЉЕВЉИМА

Проф. др Божидар ОТАШЕВИЋ, проф.
др Ивана КРСТИЋ МИСТРИЏЕЛОВИЋ
(Криминалистичко-полицијски универзитет Београд)
ПЛАВСКИ ОКРУГ – НЕИСПРИЧАНО СТРАТИШТЕ НЕЈАЧИ

Др Милутин ЖИВКОВИЋ
(Институт за савремену историју Београд)
МУСЛИМАНИ ПЉЕВАЉСКОГ, ПРИБОЈСКОГ И ПРИЈЕПОЉСКОГ КРАЈА У НЕМАЧКИМ ОРУЖАНИМ СНАГАМА (1941–1945)

Отварање изложбе започело је уводним и поздравним ријечима директорице Завичајног музеја госпође Дејане Дробњак, која је истакла дугогодишњу сарадњу између ова два музеја, започету прије више од 20 година представљањем неколико Теслиних изума. Након тога, присутнима се обратила директорица Музеја Николе Тесле у Београду гђа Ивона Јевтић. У име Општине Пљевља, добродошлицу гостима је пожелио предсједник Општине гдин др Дарио Вранеш, док је изложбу званично отворио гдин Никола Ровчанин, посланик у Скупштини Црне Горе.

По завршетку свечаног отварања, кустос изложбе Владимир Перић упознао је посјетиоце са детаљима поставке, наглашавајући значај очувања Теслиног насљеђа, како у научном, тако и у културно-образовном контексту. Кроз богат мултимедијални садржај, документе и визуелне приказе, посјетиоци су имали прилику да интерактивно истраже Теслине изуме и да се подсјете његовог немјерљивог доприноса човјечанству. Велико интересовање јавности на отварању изложбе потврдило је да лик и дјело Николе Тесле настављају да инспиришу генерације.

Изложба представља и подсјетник на значај музеја као чувара културне и научне баштине, те мјеста сусрета идеја које обликују нашу будућност.
Поводом Међународног дана музеја у суботу 17. маја улаз у музеј је бесплатан. Тог дана Завичајни музеј Пљевља ће бити отворен за посјетиоце у периоду од 10.00 до 21.00 часова.

Позивамо све заинтересоване да у наредним данима посјете изложбу и осјете дух Теслине генијалности.
Изложба је отворена за посјетиоце до 13. јуна 2025. год.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Фото галерија

Н а у ч н и с к у п
XVII

ДРУШТВЕНЕ И ГЕОГРАФСКЕ ПРИЛИКЕ У РАЗВИТКУ СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА

П Р О Г Р А М

Четвртак, 24. октобар 2024. године
С почетком у 18 часова
Галеријски простор Завичајног музеја Пљевља

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА

Предсједавајући:
академик Славенко Терзић, др Татјана Катић

Поздравнe ријечи:

Дејана Дробњак
музејска савјетница, директорица Завичајног музеја Пљевља

Рајко Палибрк
руководилац службе за предузетништво и туризам

ПРВА СЈЕДНИЦА

Предсједавајући :
академик Славенко Терзић; др Татјана Катић

Др Татјана КАТИЋ
(Историјски институт, Београд)
ВЛАСТЕЛИНСКА ИМАЊА КАО КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ И ЈЕЗГРА НОВИХ
НАСЕЉА У КАСНОМ СРЕДЊЕМ И РАНОМ НОВОМ ВЕКУ

Академик Славенко ТЕРЗИЋ
(Српска академија наука и уметности, Београд)
У ТРАГАЊУ ЗА ИЗГУБЉЕНИМ ИДЕНТИТЕТОМ – КУЛТУРНА БАШТИНА
ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У ВРТЛОГУ ВИШЕВЕКОВНИХ СЕОБА
(ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА 1998. И 2000. ГОДИНЕ)

Др Драгана КУЈОВИЋ /видео укључење
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ОСМАНСКО-ИСЛАМСКО НАСЉЕЂЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА
(ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ)

П а у з а

Др Драгана АМЕДОСКИ
(Историјски институт, Београд)
ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ХУСЕИН-ПАШИНЕ ЏАМИЈЕ (17. ВЕК)

Борислав ЧЕЛИКОВИЋ, професор
(ЈП Службени гласник, Београд)
АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊЕГ
ПОЛИМЉА И ПОТАРЈА

Међународни научни скуп ПРВА СЈЕДНИЦА (Извор: Мико Митровић)

Петак, 25. октобар 2024. године
С почетком у 18 часова
Галеријски простор Завичајног музеја Пљевља

ДРУГА СЈЕДНИЦА

Предсједавајући:
Салих Селимовић, професор; Дејана Дробњак, музејска савјетница

Салих СЕЛИМОВИЋ, професор
(Сјеница)
СРБИ МУСЛИМАНИ И ЊИХОВ ИДЕНТИТЕТ

Славољуб ПУШИЦА, професор
(Пријепоље)
ПРОЈЕКАТ “НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА“ ИСТРАЖИВАЊА
ПЕЋИНСКИХ ИСПОСНИЦА ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА

П а у з а

Др Јована ШАЉИЋ РАТКОВИЋ /видео укључење
(Историјски институт, Београд)
ЈУГОСЛОВЕНСКИ МУСЛИМАНИ И АТАТУРКОВЕ РЕФОРМЕ.
ОСВРТ НА СЛУЧАЈ ГИМНАЗИЈЕ У ПЉЕВЉИМА

Проф. др Божидар ОТАШЕВИЋ,
проф. др Ивана КРСТИЋ МИСТРИЏЕЛОВИЋ
(Криминалистичко-полицијски универзитет Београд)
ПЛАВСКИ ЛОГОР 1941. – НЕИСПРИЧАНО СТРАТИШТЕ НЕЈАЧИ

Др Милутин ЖИВКОВИЋ
(Институт за савремену историју Београд)
МУСЛИМАНИ ПЉЕВАЉСКОГ, ПРИБОЈСКОГ И ПРИЈЕПОЉСКОГ КРАЈА
У НЕМАЧКИМ ОРУЖАНИМ СНАГАМА (1941–1945)

З а в р ш н а   р и ј е ч

Међународни научни скуп ДРУГА СЈЕДНИЦА (Извор: Мико Митровић)

Фото галерија

Ова изложбена поставка је приказ хладног и ватреног оружја, прибора, као и свитне ношње, допуњена цртежима познатог црногорског сликара Илије Шобајића.

Кроз историју, људско друштво се развијало и тако створило друштвене структуре које су постале важне за функционисање сложеног  друштвеног поретка. Једна од тих структура била је и снажна организована војска, која је представљала снагу државе. То је довело до  масовне  употребе оружја, његовог  усавршавања, а онда и украшавања. Управо украшено оружје од корала, сребра и позлате, додатно уљепшано техником тауширања, филиграна, гранулације, искуцавања добија статусну симболику. Као такво, оружје  постаје  дио свакодневице и гаранција моћи, свједок  и  споменик времена из којег потиче. Оно је најважнији инструмент силе, најмоћније средство ауторитета  власти и  личности, симбол  достојанства, па чак и дио  ношње.

Оваквим статусом оружје постаје и прворазредни извор сазнања, те се не смије запоставити у аналитичком посматрању било којег археолошког или историјског проблема.

На изложбеним поставкама, оружје се представља као декоративан или посебно атрактиван материјал који првенствено има улогу да привуче пажњу и импресионира посјетиоца, а знатно рјеђе да пружи студиозне закључке или да заокружи неке теме и оквире.

Управо и ови примјерци  јатагана, ножева, сабљи, кремењача – џефердара и леденица, представљени су као мала ремек-дјела ковачке вјештине, кујунџијског и срмаџијског заната што је најконкретније изражено богатством инкрустираних мотива и осталих елемената оријенталног украса.

Вјешти мајстори су своје радове украшавали реалним и анималистичким мотивима, апстрактним идејама и индивидуалном маштовитошћу. Украшавање је имало двојаку сврху  – да декорише, али и да топлину предметима чија је употребна намјена хладна, чак и сурова. Уједно је имало и симболичку функцију због вјеровања да је оријентални запис чудотворан и да чува онога ко носи то оружје.

С тога се ова изложба може  мулти-дисциплинарно анализирати:

• са историјског аспекта, са којег су ови експонати – трофејно оружје из ослободилачких борби 18. и 19. вијека;
• са етнолошког аспекта, гдје се можети анализирати развој кујунџијског занатства и израда аутентичних предмета и
• са умјетничког аспекта, анализом украса и стилизованости фигуралних приказа и орнаментике.

Сви изложени примјерци занатског оружја припадају оружју „дугог трајања“ и користили су се у бојевима за ослобођење Црне Горе.

То су аутентични производи занатских и оружних центара из периода  с краја XVIII и почетка XIX вијека. Израђивани су у Дебру, Дамаску и другим градовима Блиског истока, а касније и у радионицама у Скадру, Котору, Перасту, Фочи. У Црној Гори тада нису постојали капацитети за производњу и оправку оружја и муниције па се оно набављало као ратни плијен или куповином из околних крајева. Оружарски занати су се одржали до краја XIX вијека када примат преузима фабричко оружје.

Црногорци су придавали велики значај лијепом оружју, о чему свједочи податак да су га углавном сви и посједовали, чак и они који су били на ивици материјалне егзистенције. Оружје и одијело за Црногорце је имало посебну симболику и често је вриједјело више него читаво њихово имање.

Збирка овог оружја, које се чува у никшићком музеју, једна је од најбогатијих у Црној Гори. Највећи број изложених примјерака је у потпуности сачувао првобитни изглед, док је само мањи број са додацима и преправкама.

На поставци су изложени примјерци:

• хладног оружја – јатагани, ножеви, сабље и
• ватреног – џефердари и леденице.

Посебно су представљени појединачни примјерци:

• сабља војводе Мирка Петровића,
• џефердар Рама Јововића,
• сабља попа Мила Јововића,
• јатаган Новака Рамова Јововића,
• сабља војводе Шака Петровића.

Изложене су и  токе сердара Шћепана Радојевића, као и Обилића медаља и барјактарски грб Новака Рамова Јововића.

Све ово указује на чињеницу да изложба представља комплексну причу вишеструког приказа, која заврјеђује пажњу посјетилаца.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Фото галерија