ЈУ Завичајни музеј Пљевља организује изложбу посвећену Надежди Петровић, једној од најзначајнијих српских сликарки с краја 19. и почетка 20. вијека, првој жени ратном фотографу, оснивачу Кола српских сестара, болничарки добровољцу у балканским ратовима и у Првом свјетском рату. Свој живот је положила на бранику отаџбине, током Великог рата, у јеку епидемије пјегавог тифуса.

Након вијек и скоро деценију од њене смрти и вијек и по од рођења, Завичајни музеј Пљевља ће лик и дјело Надежде Петровић представити кроз вишеструки комплексан приказ.

У уторак, 9. јула 2024. године, Музеј организује:

19:30 часова, на Тргу 13. јул испред Дома културе – изложбу на отвореном „Надежда Петровић“, у сарадњи са Умјетничком галеријом „Надежда Петровић“ из Чачка и Музејом и галеријом Јосип Бепа Бенковић из Херцег Новог, кроз коју се даје сазнање о Надеждином животу, о породичном животу кроз фотографије и о сликарском раду и дјелима.

20:00 часова, у галеријском простору Музеја – изложбу „Надежда Петровић: без боје“ у сарадњи са Народним музејом Србије, гдје ће по први пут публици у Црној Гори бити приказани оригинални радови који показују умјетничку вјештину и начин на који је умјетница користила линију и форму, без употребе боје. Иако цртеж није био примарни фокус Надеждиног интересовања, у својим радовима ове врсте она показује спонтаност, лакоћу, свјежину и суптилност израза. Цртежи су настали у периоду од 1894. до 1912. године и приказују Надежду у једном другачијем свијетлу од оног сликарског на који смо иначе навикли.

20:30 часова, у истом галеријском простору биће приказана монодрама „Надежда Петровић“, својеврстан времеплов смјештен у соби ваљевске болнице, режија Божидар Ђуровић, у извођењу глумице Биљане Ђуровић која је за ову улогу добила више признања и награда.

Позивамо све љубитеље умјетности да нам се придруже на свечаном отварању ових изложби, путем којих ће упознати умјетнички развој аутентичне и непоновљиве родоначелнице српске модерне умјетности, Надежде Петровић.

Добро дошли!

Снимак ТВ Пљевља

СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ:
НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Четвртак, 26. октобар 2023. године;
17 часова;
Галерија Завичајног музеја Пљевља

  СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА

Предсједавајући:
академик Славенко Терзић, др Жарко Лековић

П о з д р а в н e   р и ј е ч и:

 Дејана Дробњак, директорица Завичајног музеја Пљевља

Хвала што сте својим доласком употпунили одржавање овог XVI по реду Научног скупа. Желим вам угодно вече у овом лијепом амбијенту Галеријског простора Музеја, гдје ћете присуствовати промоцији научних радова и нових сазнања о културно историјској прошлости пљеваљског краја.

Пљевља својом богатом прошлошћу завријеђују да буду неисцрпна тема научним истраживачима.

Од историјских чињеница  могу се склопити различити мозаици, зависно од теме, да ли је то временска одредница вишевјековног постојања, или је то развојни сегмент града кроз историјске епохе – од првобитних станишта, преко неолитске насеобине, потом насеља, па муниципијума, касније трга, те средишта Санџака, преко касабе, до града  и Општине.

Ништа мање не би била занимљива ни историјска слагалица на тему периодизације догађаја и историјских личности који су рођени или живјели и стварали у Пљевљима.

Управо, ризница која чува бројне доказе о претходно наведеном  јесте  Завичајни музеј Пљевља.

Основан је давне 1952. године, од стране Општинске управе и на „привремено“ смјештен у тада новоотворени Дом кутруре, гдје је остао ево већ више од 70 година, као општинска јавна установа културе.  По значају и богатству предмета које баштини и чува завређује да има посебан, сопствени, објекат у којем ће јавности моћи да се представи вриједно културно благо пљеваљског краја. Надам се да ће се у наредном периоду интензивније покренути ово питање и да ће се уз помоћ наших привредних гиганата (ТЕ и Рудника угља), те Министарства културе, и у Пљевљима спровести овај вишедеценијски план.

Испред оснивача – Општине Пљевља, која је покровитељ скоро свих музејских активности па тако и овог високонаучног скупа, позивам градоначелника др Дарија Вранеша да нам се обрати .

Претпостављам  да са  нестрпљењем  очекујете излагања наших гостију,  па ћу ја само укратко рећи да су Музеји, по дефиницији, најпоузданији свједоци протеклог времена. Они помажу у спознаји културно-историјске прошлости одређене друштвене средине. Управо из тог разлога Музеј је и организовао Научне скупове, на којима се путем научних излагања и расправа, у многоме дао допринос расвјетљавању и валоризацији богате и разнолике културно-историјске и привредне баштине пљеваљског краја.

Завичајни музеј Пљевља је, од 1999. године, у континуитету одржао 15 научних скупова. Након вишегодишње паузе, потрудили смо се да Музеј обнови и тај вид своје дјелатности, тј. да се посвети презентацији научних сазнања, а кроз своју издавачку дјелатност вечерас представљени научни радови биће објављени у музејској публикацији – Гласнику Завичајног музеја.

Овогодишњи  Научни скуп насловљен је као:

СРЕДЊЕ  ПОТАРЈЕ  И  ПОЛИМЉЕ  У  ПРОШЛОСТИ – НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Иначе, Научни скупови које је Завичајни музеј Пљевља и раније организовао били су међународног карактера, на њима су учествовали еминентни научници из земаља у региону, па тако је и овага пута.

Др Дарио Вранеш, предсједник Општине Пљевља

  П Р О Г Р А М

Др Горан Комар, коаутор: Угљеша Скоко
(Херцег Нови)
ПРВОПРОНАЂЕНИ СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ НА ТЕРИТОРИЈИ ПЉЕВАЉА

Др Драгана Амедоски, Др Владета Петровић
(Историјски институт Београд)
ПРЕЛАЗИ НА ЛИМУ И ТАРИ (XV – XVI ВЕК)

Проф. др Ема Миљковић
(Филолошки факултет Универзитета у Београду)
ПЉЕВЉСКИ СИЏИЛ – ОТВАРАЊЕ НОВИХ ИСТРАЖИВАЧКИХ ТЕМА И МЕТОДОЛОШКИХ ПОСТУПАКА

Салих Селимовић, професор
(Сјеница)
ТРИ ЗНАМЕНИТА ПЉЕВЉАКА ИСЛАМСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ

 П а у з а

Проф. др Александар Растовић
(Историјски институт Београд)
БРИТАНСКИ ПУТОПИСЦИ О ПОТАРЈУ

Академик Славенко Терзић
(Српска академија наука и уметости)
ПЉЕВЉА У ОЧИМА СТРАНИХ КОНЗУЛА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА   

Др Жарко Лековић
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ПРИЛИКЕ У ПОТАРЈУ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА: ИЗВЈЕШТАЈИ ПОГРАНИЧНОГ КОМЕСАРИЈАТА ЖАБЉАК

Др Милутин Живковић
(Институт за савремену историју, Београд)
ПОГЛЕД ПРЕКО `ГРАНИЦЕ`. ИЗВЕШТАЈИ ИТАЛИЈАНСКОГ ГАРНИЗОНА У ПЉЕВЉИМА О УСТАШКОМ РЕЖИМУ НДХ У ПОЛИМЉУ (АПРИЛ – СЕПТЕМБАР 1941)

З а в р ш н а   р и ј е ч

Фото галерија

Др Жарко Лековић
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ПРИЛИКЕ У ПОТАРЈУ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА: ИЗВЈЕШТАЈИ ПОГРАНИЧНОГ КОМЕСАРИЈАТА ЖАБЉАК

Др Милутин Живковић
(Институт за савремену историју, Београд)
ПОГЛЕД ПРЕКО `ГРАНИЦЕ`. ИЗВЕШТАЈИ ИТАЛИЈАНСКОГ ГАРНИЗОНА У ПЉЕВЉИМА О УСТАШКОМ РЕЖИМУ НДХ У ПОЛИМЉУ (АПРИЛ – СЕПТЕМБАР 1941)

Научни скуп IV дио (Културни магазин ТВ Пљевља)