Брезница • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com ЈУ Завичајни музеј Пљевља Fri, 08 Mar 2024 13:04:09 +0000 sr-RS hourly 1 https://muzejpljevlja.com/mne/media/uploads/cropped-logo-1-32x32.png Брезница • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com 32 32 Салих СЕЛИМОВИЋ – НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШКОЛСТВА И ПРОСВЕТЕ КОД МУСЛИМАНА У ЗАПАДНОМ ДЕЛУ РАШКЕ ОБЛАСТИ https://muzejpljevlja.com/salih-selimovic-neke-karakteristike-skolstva-i-prosvete-kod-muslimana-u-zapadnom-delu-raske-oblasti/ Wed, 12 Mar 2014 17:36:04 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=927 Западни део Старе Рашке, тј. данашње територије општина Пљевља, Пријепоље, Прибој и Бијело Поље, Турци Османлије постепено су освајали после пораза херцега Стјепана на Брезници 1463. године. Процес и иначе спорих освајања Османлије су у овом делу наше земље завршили 1465. године падом Пријепоља, Милешева, Пљеваља.

The post Салих СЕЛИМОВИЋ – НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШКОЛСТВА И ПРОСВЕТЕ КОД МУСЛИМАНА У ЗАПАДНОМ ДЕЛУ РАШКЕ ОБЛАСТИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Салих СЕЛИМОВИЋ – НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШКОЛСТВА И ПРОСВЕТЕ КОД МУСЛИМАНА У ЗАПАДНОМ ДЕЛУ РАШКЕ ОБЛАСТИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Др Славенко ТЕРЗИЋ – О НАУЧНИМ ИСТРАЖИВАЊИМА ПРОШЛОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА https://muzejpljevlja.com/dr-slavenko-terzic-o-naucnim-istrazivanjima-proslosti-pljevaljskog-kraja-2/ Tue, 04 Mar 2014 08:03:00 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=866 Научном расправом, данас започетом, суочавамо се с дугом и
вишеслојном прошлошћу овога града и ове области. Управо зато што
прошлост Пљевља (или Брезнице, како гласи старије име града), није
била предмет дубљих и иоле свестранијих научних истраживања, приступамо
јој са пуно елана и радозналости. Разумљиво је да овај научни
скуп представља, више, један покушај реконструкције прошлости
Пљеваља и пљеваљског краја, са указивањем на главне научне проблеме
и на резултате новијих истраживања, него целовит поглед на историју
града и области.
Пљеваљски крај у центру је српске средњовековне државе.
Померањем тога центра, Пљевља почињу да живе животом пограничних
области, а у наредним столећима често мењају своју државну и још чешће
административно-управну припадност. Крајем 14. века пљеваљски крај
ушао је у састав босанске државе, а потом је, од друге половине 15. века па
до 1912. године, био под туђинском османском влашћу. Сва велика
раскршћа српске историје имала су мањег или већег одјека у Пљевљима и
околним крајевима. Пљевља су вековима била раскрсница важних
трговачких путева и културних струјања. Још у средњем веку пљеваљски
трговци одржавали су живе везе с Српским приморјем, првенствено с
Дубровником и Котором, а ишли су и даље, до Анконе и Венеције. Крајем
14. века дечаци из Брезнице одлазе у Дубровник да уче занате код
тамошњих мајстора. Под турском влашћу Пљевља се такође развијају као
значајан трговачки и административно-управни центар. У време националног
препорода током 19. и почетком 20. века, пљеваљски трговци и
пљеваљско грађанство путују и тргују до Београда, Призрена и Скадра, до...

The post Др Славенко ТЕРЗИЋ – О НАУЧНИМ ИСТРАЖИВАЊИМА ПРОШЛОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Др Славенко ТЕРЗИЋ – О НАУЧНИМ ИСТРАЖИВАЊИМА ПРОШЛОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Др Ружа ЋУК – ПЉЕВЉА И ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ У ДУБРОВАЧКОЈ АРХИВСКОЈ ГРАЂИ https://muzejpljevlja.com/dr-ruza-cuk-pljevlja-i-pljevaljski-kraj-u-dubrovackoj-arhivskoj-gradji/ Sat, 01 Mar 2014 22:53:54 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=871 Прве вести о Пљевљима (Брезници) и још неким местима у Полимљу,
засноване на дубровачкој архивској грађи, донео је Константин Јиречек
пишући о трговачким путевима и рудницима далеке 1879. године.1 Пре више
од пола века нове и драгоцене податке о насељима у Полимљу саопштио је
Михаило Динић у студији о дубровачкој караванској трговини и у расправи
о земљама херцега од Светога Саве.2 Последњих деценија насеља у Полим-
љу често су била предмет интересовања наших истраживача. Пљевља, али
и друге тргове и караванске станице у Полимљу обрадили су у посебним
студијама Богумил Храбак,3 Сима Ћирковић.4 и Ружа Ћук.5 Поред тога, о
неким насељима у Полимљу било је речи како у прилозима о Полимљу,6
тако и у монографијама које се баве проучавањем неких других, ширих
тема.7
У овом раду приказаћемо на основу грађе из Дубровачког архива
Пљевља и места у пљеваљском крају - Буковицу, Брезу, Равно, Козник,
Козицу и Кукањ - и то од њиховог првог помена у дубровачким докумен-
тима до пада под турску власт.

The post Др Ружа ЋУК – ПЉЕВЉА И ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ У ДУБРОВАЧКОЈ АРХИВСКОЈ ГРАЂИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Др Ружа ЋУК – ПЉЕВЉА И ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ У ДУБРОВАЧКОЈ АРХИВСКОЈ ГРАЂИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Мр Гордана ТОМОВИЋ – БРЕЗНИЦА https://muzejpljevlja.com/mr-gordana-tomovic-breznica/ Thu, 20 Feb 2014 02:14:34 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=872 Брезница је била област у средњем току реке Ћехотине у коју су
залазили с робом дубровачки трговци од краја XIII века, а у XIV и XV веку
пословали су у трговачком насељу Брезници, потоњим Пљевљима. Ту су у
XV веку подигнути утврђени градови Кукањ и Раван, постојала је турска
нахија Брезница и на реци Брезници био је знаменити манастир Св. Тројице.
Име области је нестало, насеље Брезница прерасло је у град Пљевља,
манастир Св. Тројице се не назива више Врхубрезница, једино се и данас
именом Брезница назива речица кратког тока, која извире северно од
Пљеваља и после 3,5 километра улива се у Ћехотину. А управо су по њој
названи истоимена област, значајно трговачко насеље и велики манастир.
Премда је у жижи светског и домаћег научног интересовања више од
једног века било римско насеље код Пљеваља у селу Комини, загонетни
муниципијум S, ни истраживачи средњовековне историје нису занемарили овај
крај. Сачувани су разноврсни извори - западни, латински, првенствено
дубровачки, српски и турски - који обилују подацима за политичку, културну и
привредну историју пљеваљског краја, што је омогућило да се разјасне општи
токови историје друштва у том подручју како у већим делима, тако и у посебним
студијама.1 Следећи добри узор Пријепоља, где су научни скупови преточени

The post Мр Гордана ТОМОВИЋ – БРЕЗНИЦА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Мр Гордана ТОМОВИЋ – БРЕЗНИЦА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Др Чедомир М. ЛУЧИЋ – РАШКИ ПОЈАС СВЕСРПСКИХ ВЕЗА И ЗНАЧАЈ ПЉЕВАЉА У ЊЕМУ https://muzejpljevlja.com/dr-cedomir-m-lucic-raski-pojas-svesrpskih-veza-i-znacaj-pljevalja-u-njemu/ Sat, 15 Feb 2014 03:33:04 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=878 Ову дивну котлину природа додатно дарова Брезницом и Ћехотином, па је, уз повољну климу, била привлачна за насељавање од давнина. Но, што год је привлачно и лијепо запне за око многима. С тога је ово варош (као и сав раш ки појас) имала бурну историју.24

Није ми у тематском оквиру да говорим о илирским племенима Тареутима (нити која их природна непогода одавде исели), као ни о Римљанима, чији су легионари овуда друмовали (и страх по провинцијама задавали). Остаци њиховог још неименованог насеља археолошки су већ истражени.

The post Др Чедомир М. ЛУЧИЋ – РАШКИ ПОЈАС СВЕСРПСКИХ ВЕЗА И ЗНАЧАЈ ПЉЕВАЉА У ЊЕМУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Др Чедомир М. ЛУЧИЋ – РАШКИ ПОЈАС СВЕСРПСКИХ ВЕЗА И ЗНАЧАЈ ПЉЕВАЉА У ЊЕМУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>