Ћехотина • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com ЈУ Завичајни музеј Пљевља Fri, 08 Mar 2024 13:02:51 +0000 sr-RS hourly 1 https://muzejpljevlja.com/mne/media/uploads/cropped-logo-1-32x32.png Ћехотина • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com 32 32 Мр Гордана ТОМОВИЋ – ТРАГОВИ СТАРОГ РУДАРЕЊА У ТОПОНИМИЈИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА https://muzejpljevlja.com/mr-gordana-tomovic-tragovi-starog-rudarenja-u-toponimiji-pljevaljskog-kraja/ Wed, 12 Mar 2014 18:18:54 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=929 Према гледишту једног ономатолога по двоструком средњенемачком изговору речи Zech - Tech за рударску јаму, добила је име река Ћехотина, што би требало да значи: река која протиче кроз рудишта. То, наравно, није тачно. Зна се, наиме, да име Ћехотине потиче од старе српске основе тјех - од које је изведен назив Тјешен за изворишни предео и крак реке.

The post Мр Гордана ТОМОВИЋ – ТРАГОВИ СТАРОГ РУДАРЕЊА У ТОПОНИМИЈИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Мр Гордана ТОМОВИЋ – ТРАГОВИ СТАРОГ РУДАРЕЊА У ТОПОНИМИЈИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Др Ђуро ТОШИЋ – КОНТИНУИТЕТ НАСЕЉЕНОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО УСПОСТАВЉАЊА ТУРСКЕ ВЛАСТИ https://muzejpljevlja.com/dr-djuro-tosic-kontinuitet-naseljenosti-pljevaljskog-kraja-od-praistorije-do-uspostavljanja-turske-vlasti/ Sun, 02 Mar 2014 13:00:12 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=870 Континуитет насељености највећег дијела пљеваљског краја могуће је пратити од праисторије па до успостављања турске власти захваљујући бројним остацима материјалне културе почев од старих илирских тумула, преко римских споменика, те српских и тзв. грчких гробаља и некропола с великим бројем стећака, па до средњовјековних српских сакралних објеката, као и првим турским пописима из средине XV вијека. Тај континуитет пратићемо дуж ријеке Ћехотине - од села Козице до Брда, с десне, и села Подпећа до Честина, с њене лијеве стране.

The post Др Ђуро ТОШИЋ – КОНТИНУИТЕТ НАСЕЉЕНОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО УСПОСТАВЉАЊА ТУРСКЕ ВЛАСТИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Др Ђуро ТОШИЋ – КОНТИНУИТЕТ НАСЕЉЕНОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО УСПОСТАВЉАЊА ТУРСКЕ ВЛАСТИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Мр Гордана ТОМОВИЋ – БРЕЗНИЦА https://muzejpljevlja.com/mr-gordana-tomovic-breznica/ Thu, 20 Feb 2014 02:14:34 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=872 Брезница је била област у средњем току реке Ћехотине у коју су
залазили с робом дубровачки трговци од краја XIII века, а у XIV и XV веку
пословали су у трговачком насељу Брезници, потоњим Пљевљима. Ту су у
XV веку подигнути утврђени градови Кукањ и Раван, постојала је турска
нахија Брезница и на реци Брезници био је знаменити манастир Св. Тројице.
Име области је нестало, насеље Брезница прерасло је у град Пљевља,
манастир Св. Тројице се не назива више Врхубрезница, једино се и данас
именом Брезница назива речица кратког тока, која извире северно од
Пљеваља и после 3,5 километра улива се у Ћехотину. А управо су по њој
названи истоимена област, значајно трговачко насеље и велики манастир.
Премда је у жижи светског и домаћег научног интересовања више од
једног века било римско насеље код Пљеваља у селу Комини, загонетни
муниципијум S, ни истраживачи средњовековне историје нису занемарили овај
крај. Сачувани су разноврсни извори - западни, латински, првенствено
дубровачки, српски и турски - који обилују подацима за политичку, културну и
привредну историју пљеваљског краја, што је омогућило да се разјасне општи
токови историје друштва у том подручју како у већим делима, тако и у посебним
студијама.1 Следећи добри узор Пријепоља, где су научни скупови преточени

The post Мр Гордана ТОМОВИЋ – БРЕЗНИЦА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Мр Гордана ТОМОВИЋ – БРЕЗНИЦА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Др Чедомир М. ЛУЧИЋ – РАШКИ ПОЈАС СВЕСРПСКИХ ВЕЗА И ЗНАЧАЈ ПЉЕВАЉА У ЊЕМУ https://muzejpljevlja.com/dr-cedomir-m-lucic-raski-pojas-svesrpskih-veza-i-znacaj-pljevalja-u-njemu/ Sat, 15 Feb 2014 03:33:04 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=878 Ову дивну котлину природа додатно дарова Брезницом и Ћехотином, па је, уз повољну климу, била привлачна за насељавање од давнина. Но, што год је привлачно и лијепо запне за око многима. С тога је ово варош (као и сав раш ки појас) имала бурну историју.24

Није ми у тематском оквиру да говорим о илирским племенима Тареутима (нити која их природна непогода одавде исели), као ни о Римљанима, чији су легионари овуда друмовали (и страх по провинцијама задавали). Остаци њиховог још неименованог насеља археолошки су већ истражени.

The post Др Чедомир М. ЛУЧИЋ – РАШКИ ПОЈАС СВЕСРПСКИХ ВЕЗА И ЗНАЧАЈ ПЉЕВАЉА У ЊЕМУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Др Чедомир М. ЛУЧИЋ – РАШКИ ПОЈАС СВЕСРПСКИХ ВЕЗА И ЗНАЧАЈ ПЉЕВАЉА У ЊЕМУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Видоје ДЕСПОТОВИЋ – МАРИНА ШУМА, РАНИЈИ И САДАШЊИ ЦЕНТАР МАОЧКЕ КОТЛИНЕ https://muzejpljevlja.com/vidoje-despotovic-marina-suma-raniji-i-sadasnji-centar-maocke-kotline/ Wed, 12 Feb 2014 03:38:37 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=881 На простору горњег тока ријеке Ћехотине и њених притока Маочнице и Козичке ријеке одувијек су постојали услови за живот људи. То су квалитетне њиве и ливаде за производњу хране за људе и стоку, постоје услови за сточарство, лов и риболов, што су становници у прошлости користили да би обезбедили храну за живот.На овом простору су посебно успијевали жита: јечам, раж, хељда, овас, разне врсте шумских плодова, разноврсна дивљач, па квалитетне траве за пашу и убирање цијена. У долини Ћехотине испод Кавале нађени су остаци живота из каменог доба, као и из каснијег периода. У долини Ћехотине, Козичке ријеке и Клопетског потока су пећине и запећци који су били погодни за живот људи у периоду прије формирања станишта, изградње кућа и формирања сталних насеља у Вруљи, Козици, Љутићима, Маочу, Лијесци и другим мјестима с обрадивом земљом. Неки простори, као што су Мејданице, Тулежине, Градина и Јеловица, сада шумски комплекси, некада су били станишта.

The post Видоје ДЕСПОТОВИЋ – МАРИНА ШУМА, РАНИЈИ И САДАШЊИ ЦЕНТАР МАОЧКЕ КОТЛИНЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Видоје ДЕСПОТОВИЋ – МАРИНА ШУМА, РАНИЈИ И САДАШЊИ ЦЕНТАР МАОЧКЕ КОТЛИНЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>