<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Дијатрета • Завичајни музеј Пљевља</title>
	<atom:link href="https://muzejpljevlja.com/tag/dijatreta/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://muzejpljevlja.com</link>
	<description>ЈУ Завичајни музеј Пљевља</description>
	<lastBuildDate>Wed, 04 Dec 2024 11:30:51 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	

<image>
	<url>https://muzejpljevlja.com/mne/media/uploads/cropped-logo-1-32x32.png</url>
	<title>Дијатрета • Завичајни музеј Пљевља</title>
	<link>https://muzejpljevlja.com</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ &#8211; СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ</title>
		<link>https://muzejpljevlja.com/miroslav-lazic-mitra-cerovic-stanovnistvo-pljevaljskog-kraja-od-vi-stoleca-pre-hrista-do-romanizacije/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 21 Mar 2014 09:26:30 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Нема категорију]]></category>
		<category><![CDATA[Артур Еванс]]></category>
		<category><![CDATA[Дијатрета]]></category>
		<category><![CDATA[др Александрина Цермановић-Кузмановић]]></category>
		<category><![CDATA[др Драгослав Срејовић]]></category>
		<category><![CDATA[Карл Пач]]></category>
		<category><![CDATA[Комини]]></category>
		<category><![CDATA[Мирослав ЛАЗИЋ]]></category>
		<category><![CDATA[Митра ЦЕРОВИЋ]]></category>
		<category><![CDATA[Момзен]]></category>
		<category><![CDATA[некропола]]></category>
		<category><![CDATA[Пљевља]]></category>
		<category><![CDATA[Праисторија]]></category>
		<category><![CDATA[Становништво пљеваљског краја]]></category>
		<category><![CDATA[Таслиџa]]></category>
		<category><![CDATA[Цариград]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://muzejpljevlja.com/?p=1044</guid>

					<description><![CDATA[<p>Прва писана запажања о старинама пљеваљског краја потичу из пера дубровачких посланика који су се 1792. године, на путу у Цариград, нашли у Пљевљима (Таслиџи). Међутим, тек су крајем XIX столећа започета проучавања античких споменика и натписа из Пљеваља, од којих су неке<br />
објавили Момзен и Артур Еванс - знаменити енглески археолог који је Пљевља посетио крајем XIX столећа. Убрзо, 1899. године, уследила су<br />
и прва ископавања о којима је писао К. Пач, да би после више од шест деценија, 1964. године, у Коминима била започета систематска археолошка истраживања заштитног карактера, којима су руководили др Драгослав Срејовић и др Александрина Цермановић-Кузмановић, професори археологије на Филозофском факултету у Београду. Овим ископавањима, спроведеним у две истраживачке кампање (од 1964. до 1967. године и од 1970. до 1975. године), обухваћена је само некропола у Коминима, док је пространо и утврђено насеље остало неиспитано. Резултати истраживања превазишли су очекивања и највећих оптимиста, јер је садржај откривених гробница и гробова био изузетан. Сетимо се само надалеко чувене дијатрете и прелепог златног накита који је красио лепотице из античких Пљеваља (Цермановић-Кузмановић 1998).</p>
The post <a href="https://muzejpljevlja.com/miroslav-lazic-mitra-cerovic-stanovnistvo-pljevaljskog-kraja-od-vi-stoleca-pre-hrista-do-romanizacije/">Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ</a> first appeared on <a href="https://muzejpljevlja.com">Завичајни музеј Пљевља</a>.]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="ead-preview"><div class="ead-document" style="position: relative;"><div class="ead-iframe-wrapper"><iframe src="//docs.google.com/viewer?url=https%3A%2F%2Fdl.dropboxusercontent.com%2Fs%2F0mjp02fknryzzwt%2F1.%2520Miroslav%2520Lazi%25C4%2587.pdf&amp;embedded=true&amp;hl=en" title="Embedded Document" class="ead-iframe" style="width: 100%;height: 850px;border: none;visibility: hidden;"></iframe></div>			<div class="ead-document-loading" style="width:100%;height:100%;position:absolute;left:0;top:0;z-index:10;">
				<div class="ead-loading-wrap">
					<div class="ead-loading-main">
						<div class="ead-loading">
							<img decoding="async" src="https://muzejpljevlja.com/mne/media/assets/embed-any-document/images/loading.svg" width="55" height="55" alt="Loader">
							<span>Loading...</span>
						</div>
					</div>
					<div class="ead-loading-foot">
						<div class="ead-loading-foot-title">
							<img decoding="async" src="https://muzejpljevlja.com/mne/media/assets/embed-any-document/images/EAD-logo.svg" alt="EAD Logo" width="36" height="23"/>
							<span>Taking too long?</span>
						</div>
						<p>
							<div class="ead-document-btn ead-reload-btn" role="button">
								<img decoding="async" src="https://muzejpljevlja.com/mne/media/assets/embed-any-document/images/reload.svg" alt="Reload" width="12" height="12"/> Reload document							</div>
							<span>|</span>
							<a href="https://dl.dropboxusercontent.com/s/0mjp02fknryzzwt/1.%20Miroslav%20Lazi%C4%87.pdf" class="ead-document-btn" target="_blank">
								<img loading="lazy" decoding="async" src="https://muzejpljevlja.com/mne/media/assets/embed-any-document/images/open.svg" alt="Open" width="12" height="12"/> Open in new tab							</a>
					</div>
				</div>
			</div>
		</div><p class="embed_download"><a href="https://dl.dropboxusercontent.com/s/0mjp02fknryzzwt/1.%20Miroslav%20Lazi%C4%87.pdf" download>&lt;i class=&quot;fa fa-download&quot; aria-hidden=&quot;true&quot;&gt;&lt;/i&gt; Преузми </a></p></div>
<a href="https://docs.google.com/viewer?url=https://dl.dropboxusercontent.com/s/0mjp02fknryzzwt/1.%20Miroslav%20Lazi%C4%87.pdf" class="su-button su-button-style-default" style="color:#FFFFFF;background-color:#5187BD;border-color:#416c98;border-radius:5px" target="_blank" rel="noopener noreferrer"><span style="color:#FFFFFF;padding:6px 16px;font-size:13px;line-height:20px;border-color:#86abd1;border-radius:5px;text-shadow:none"><i class="sui sui-arrows-alt" style="font-size:13px;color:#FFFFFF"></i> Цијели екран</span></a>
<a href="http://muzejpljevlja.com/?p=856#8-9" class="su-button su-button-style-default" style="color:#FFFFFF;background-color:#5187BD;border-color:#416c98;border-radius:5px" target="_self"><span style="color:#FFFFFF;padding:6px 16px;font-size:13px;line-height:20px;border-color:#86abd1;border-radius:5px;text-shadow:none"><i class="sui sui-chevron-left" style="font-size:13px;color:#FFFFFF"></i> Назад на садржај</span></a>The post <a href="https://muzejpljevlja.com/miroslav-lazic-mitra-cerovic-stanovnistvo-pljevaljskog-kraja-od-vi-stoleca-pre-hrista-do-romanizacije/">Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ</a> first appeared on <a href="https://muzejpljevlja.com">Завичајни музеј Пљевља</a>.]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ДИАТРЕТА</title>
		<link>https://muzejpljevlja.com/dijatreta/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 24 Dec 2013 16:51:22 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Археолошко одjељење]]></category>
		<category><![CDATA[Истакнуто]]></category>
		<category><![CDATA[Municipium S]]></category>
		<category><![CDATA[VIVAS PANELLENI BONA M]]></category>
		<category><![CDATA[Антика]]></category>
		<category><![CDATA[Диатрета]]></category>
		<category><![CDATA[Дијатрета]]></category>
		<category><![CDATA[Комини]]></category>
		<category><![CDATA[Пљеваља]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://muzejpljevlja.com/mne/?p=153</guid>

					<description><![CDATA[<p>Диатрета, драгуљ културне баштине, представља врсту луксузног стакленог пехара, израђеног од кристалног безбојног стакла, рељефно украшеног. Карактеристична је за етапу позног Римског царства и одраз је врхунца развоја стакларске вјештине у антици, када се декорација подиже са површине и обухвата цијели суд, као мрежаста корпа. Диатрета је коришћена у свечаним [...]</p>
The post <a href="https://muzejpljevlja.com/dijatreta/">ДИАТРЕТА</a> first appeared on <a href="https://muzejpljevlja.com">Завичајни музеј Пљевља</a>.]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Диатрета, драгуљ културне баштине, представља врсту луксузног стакленог пехара, израђеног од кристалног безбојног стакла, рељефно украшеног. Карактеристична је за етапу позног Римског царства и одраз је врхунца развоја стакларске вјештине у антици, када се декорација подиже са површине и обухвата цијели суд, као мрежаста корпа.</p>
<p>Диатрета је коришћена у свечаним приликама. Била је као краљица вечери за трпезом моћног господара или самог цара, направљена да покаже љепоту, да свједочи о раскоши. Осим своје примарне, практичне намјене, овај скупоцјени пехар био је и одраз припадности одређеном сталежу. Врло је битна и њена естетска димензија јер се кроз њу рефлектује животни стил, укус и мода једне епохе. А онда, након многих пирова на којима је представљана, диатрета је сахрањивана заједно са својим власником.<br />
По начину украшавања могу се издвојити двије групе диатрета, оне са фигуралном представом и мрежасте диатрете које се сматрају естетски најсавршенијим, код којих декор у виду фине мреже обухвата цијели суд. Постоји више врста самих мрежастих диатрета, а разлкују се по богатству украса. Најдекоративније имају на врату суда натпис, затим слиједи оковратник и мрежа која обухвата језгро, односно саму посуду. Натпис испод обода најчешће изражава жељу или изреку исписану на грчком или латинском језику. Рјеђе се на диатретама налазе имена, као што је то случај на коминској диатрети, са именом Панелленија.</p>
<p>Коминска диатрета припада групи мрежастих диатрета савршене израде. Звонолики пехар је од прозрачног безбојног стакла и кобалтно плаве мреже која у три реда прстенова сасвим слободно обавија пехар. Натпис, који се састоји од 19 слова није повезан са мрежом, већ стоји слободно. Једно слово О је оштећено, а последње слово које недостаје, највјероватније је слово М(емориа). Натпис ВИВАС ПАНЕЛЛЕНИ БОНА се може превести као порука &#8211; У славу Панеленија. Висина диатрете је 14, 9 цм, пречник отвора 13, 3 цм и базе 3,7 цм. Потиче из IV вијека нове ере, а израђена је у једној од чувених келнских радионица. Начин израде диатрета дуго времена је заокупљао пажњу научника и изазивао различите теорије и претпоставке, нарочито процес израде мреже који ни до данас није у потпуности расвијетљен. Сматра се да су мрежа и пехар израђивани из једног комада стакла. Основа језгра се умакала у обојену стаклену масу и након хлађења брусила се точкићима разних облика и димензија, тако да се добијала мрежа која је за основу везана стакленим стубићима. Мајстори диатрета били су под посебном заштитом римских царева и имали специјални третман. За живота су могли направити само једну, до двије диатрете.</p>
<p>Током великих археолошких ископавања Муниципиума С… 1975. године у некорополи II истражена је гробница X, која је била великих димензија, са више одаја и комора, те сандучића за пепео, са богатим гробним прилозима – златним минђушама и сребрним фибулама. Унутар гробнице налазио се гроб, саграђен од опека везаних малтером, а у њему оловни саркофаг са скелетом покојника и стакленим прилозима који указују на истакнути друштвени положај сахрањеног покојника, мушкарца педесетих година. Гробница је давно опљачкана, али су разбојницима промакли скупоцјени стаклени предмети који су били положени поред рамена покојника, диатрета, амфорисмос, тоалетна бочица вретенастог облика и крчаг.</p>
<p>Проналазак коминске диатрете, као једне од малобројних потпуно сачуваних у свијету, био је сензација у научним круговима. Она и данас представља једно од највриједнијих покретних кулутрних добара Црне Горе.</p>The post <a href="https://muzejpljevlja.com/dijatreta/">ДИАТРЕТА</a> first appeared on <a href="https://muzejpljevlja.com">Завичајни музеј Пљевља</a>.]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
