Н а у ч н и с к у п
XVIII

ДРУШВЕНИ ПРОЦЕСИ И ОСЛОБОДИЛАЧКИ ПОКРЕТИ НА ПРОСТОРУ СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (ОД СРЕДЊЕГ ВИЈЕКА ДО НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА)

П Р О Г Р А М

Четвртак, 23. октобар 2025. године
С почетком у 18.00 часова
Галеријски простор Завичајног музеја Пљевља

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА

Поздравнe ријечи:

Дејана Дробњак
музејска савјетница, директорица Завичајног музеја Пљевља

др Дарио Вранеш
предсједник Општине Пљевља

ПРВА СЈЕДНИЦА

Предсједавајући :
академик Славенко Терзић; др Фадх Касумовић

Мр Милош ЖИВАНОВИЋ (видео презентација)
(Центар за конзервацију и археологију Црне Горе, Цетиње)
РИМЉАНИ И ДОМОРОЦИ, РОМАНИЗАЦИЈА МУНИЦИПИЈУМА С И ЊЕГОВЕ ШИРЕ ГРАДСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ

Др Татјана КАТИЋ
(Историјски институт, Београд)
НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВО НАХИЈЕ КУКАЊ У XVI ВЕКУ

Проф. др Далибор ЕЛЕЗОВИЋ
(Универзитет Црне Горе, Подгорица)
ПОДАТАК О БОРАВКУ ДУБРОВАЧКОГ ДРАГОМАНА МИХА ЗАРИНИЈА У ПЉЕВЉИМА 1732. ГОДИНЕ

П а у з а

Проф. др Фадх КАСУМОВИЋ
(Одсјек за хисторију, Филозофски факултет УНСА, Сарајево)
У ПОТРАЗИ ЗА ПРАВДОМ НА СУЛТАНОВОМ ДВОРУ: ЦЕНТРАЛНА ОСМАНСКА ВЛАСТ И ПРИТУЖБЕ СТАНОВНИШТВА КАДИЛУКА ТАШЛИЏА, Ц. 1742-1755

Др Раденко ШЋЕКИЋ
(Историјски институт Црне Горе, Подгорица)
ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ НА СТРАНИЦАМА „ИСТОРИЈСКИХ ЗАПИСА“

Д и с к у с и ј а

Међународни научни скуп ПРВА СЈЕДНИЦА (Извор: ТВ Пљевља)

Петак, 24. октобар 2025. године
С почетком у 18.00 часова
Галеријски простор Завичајног музеја Пљевља

ДРУГА СЈЕДНИЦА

Предсједавајући:
проф. др Александар Растовић; др Раденко Шћекић

Академик Славенко ТЕРЗИЋ
(Српска академија наука и уметности, Београд)
МАНАСТИР ДОВОЉА: ИСТОРИЈА И ТРАДИЦИЈА

Др Васиљ ЈОВОВИЋ
(Филозофски факултет, Никшић)
МАНАСТИРИ ПОЛИМЉА У ЦРНОГОРСКОЈ ПЕРИОДИЦИ 1835-1942. ГОДИНЕ

Проф. др Александар РАСТОВИЋ
(Историјски институт, Београд)
БРИТАНСКИ КОНЗУЛ У САРАЈЕВУ ВИЛИЈЕМ ХОЛМС И ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК

П а у з а

Салих СЕЛИМОВИЋ, професор
(Сјеница)
СЈЕНИЧКИ КРАЈ У РАОНИЧКОЈ БУНИ 1903-1907.

Др Милутин ЖИВКОВИЋ
(Институт за савремену историју, Београд)
ПЕРО У СЛУЖБИ РЕЖИМА. ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ КАСИМА ХАЏИЋА (1917-1990)

Д и с к у с и ј а

З а в р ш н а  р и ј е ч

Међународни научни скуп ДРУГА СЈЕДНИЦА (Извор: ТВ Пљевља)

Фото галерија

Н а у ч н и с к у п
XVII

ДРУШТВЕНЕ И ГЕОГРАФСКЕ ПРИЛИКЕ У РАЗВИТКУ СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА

П Р О Г Р А М

Четвртак, 24. октобар 2024. године
С почетком у 18 часова
Галеријски простор Завичајног музеја Пљевља

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА

Предсједавајући:
академик Славенко Терзић, др Татјана Катић

Поздравнe ријечи:

Дејана Дробњак
музејска савјетница, директорица Завичајног музеја Пљевља

Рајко Палибрк
руководилац службе за предузетништво и туризам

ПРВА СЈЕДНИЦА

Предсједавајући :
академик Славенко Терзић; др Татјана Катић

Др Татјана КАТИЋ
(Историјски институт, Београд)
ВЛАСТЕЛИНСКА ИМАЊА КАО КАРАВАНСКЕ СТАНИЦЕ И ЈЕЗГРА НОВИХ
НАСЕЉА У КАСНОМ СРЕДЊЕМ И РАНОМ НОВОМ ВЕКУ

Академик Славенко ТЕРЗИЋ
(Српска академија наука и уметности, Београд)
У ТРАГАЊУ ЗА ИЗГУБЉЕНИМ ИДЕНТИТЕТОМ – КУЛТУРНА БАШТИНА
ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У ВРТЛОГУ ВИШЕВЕКОВНИХ СЕОБА
(ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА 1998. И 2000. ГОДИНЕ)

Др Драгана КУЈОВИЋ /видео укључење
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ОСМАНСКО-ИСЛАМСКО НАСЉЕЂЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА
(ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ)

П а у з а

Др Драгана АМЕДОСКИ
(Историјски институт, Београд)
ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ХУСЕИН-ПАШИНЕ ЏАМИЈЕ (17. ВЕК)

Борислав ЧЕЛИКОВИЋ, професор
(ЈП Службени гласник, Београд)
АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊЕГ
ПОЛИМЉА И ПОТАРЈА

Међународни научни скуп ПРВА СЈЕДНИЦА (Извор: Мико Митровић)

Петак, 25. октобар 2024. године
С почетком у 18 часова
Галеријски простор Завичајног музеја Пљевља

ДРУГА СЈЕДНИЦА

Предсједавајући:
Салих Селимовић, професор; Дејана Дробњак, музејска савјетница

Салих СЕЛИМОВИЋ, професор
(Сјеница)
СРБИ МУСЛИМАНИ И ЊИХОВ ИДЕНТИТЕТ

Славољуб ПУШИЦА, професор
(Пријепоље)
ПРОЈЕКАТ “НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА“ ИСТРАЖИВАЊА
ПЕЋИНСКИХ ИСПОСНИЦА ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА

П а у з а

Др Јована ШАЉИЋ РАТКОВИЋ /видео укључење
(Историјски институт, Београд)
ЈУГОСЛОВЕНСКИ МУСЛИМАНИ И АТАТУРКОВЕ РЕФОРМЕ.
ОСВРТ НА СЛУЧАЈ ГИМНАЗИЈЕ У ПЉЕВЉИМА

Проф. др Божидар ОТАШЕВИЋ,
проф. др Ивана КРСТИЋ МИСТРИЏЕЛОВИЋ
(Криминалистичко-полицијски универзитет Београд)
ПЛАВСКИ ЛОГОР 1941. – НЕИСПРИЧАНО СТРАТИШТЕ НЕЈАЧИ

Др Милутин ЖИВКОВИЋ
(Институт за савремену историју Београд)
МУСЛИМАНИ ПЉЕВАЉСКОГ, ПРИБОЈСКОГ И ПРИЈЕПОЉСКОГ КРАЈА
У НЕМАЧКИМ ОРУЖАНИМ СНАГАМА (1941–1945)

З а в р ш н а   р и ј е ч

Међународни научни скуп ДРУГА СЈЕДНИЦА (Извор: Мико Митровић)

Фото галерија

СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ:
НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Четвртак, 26. октобар 2023. године;
17 часова;
Галерија Завичајног музеја Пљевља

  СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА

Предсједавајући:
академик Славенко Терзић, др Жарко Лековић

П о з д р а в н e   р и ј е ч и:

 Дејана Дробњак, директорица Завичајног музеја Пљевља

Хвала што сте својим доласком употпунили одржавање овог XVI по реду Научног скупа. Желим вам угодно вече у овом лијепом амбијенту Галеријског простора Музеја, гдје ћете присуствовати промоцији научних радова и нових сазнања о културно историјској прошлости пљеваљског краја.

Пљевља својом богатом прошлошћу завријеђују да буду неисцрпна тема научним истраживачима.

Од историјских чињеница  могу се склопити различити мозаици, зависно од теме, да ли је то временска одредница вишевјековног постојања, или је то развојни сегмент града кроз историјске епохе – од првобитних станишта, преко неолитске насеобине, потом насеља, па муниципијума, касније трга, те средишта Санџака, преко касабе, до града  и Општине.

Ништа мање не би била занимљива ни историјска слагалица на тему периодизације догађаја и историјских личности који су рођени или живјели и стварали у Пљевљима.

Управо, ризница која чува бројне доказе о претходно наведеном  јесте  Завичајни музеј Пљевља.

Основан је давне 1952. године, од стране Општинске управе и на „привремено“ смјештен у тада новоотворени Дом кутруре, гдје је остао ево већ више од 70 година, као општинска јавна установа културе.  По значају и богатству предмета које баштини и чува завређује да има посебан, сопствени, објекат у којем ће јавности моћи да се представи вриједно културно благо пљеваљског краја. Надам се да ће се у наредном периоду интензивније покренути ово питање и да ће се уз помоћ наших привредних гиганата (ТЕ и Рудника угља), те Министарства културе, и у Пљевљима спровести овај вишедеценијски план.

Испред оснивача – Општине Пљевља, која је покровитељ скоро свих музејских активности па тако и овог високонаучног скупа, позивам градоначелника др Дарија Вранеша да нам се обрати .

Претпостављам  да са  нестрпљењем  очекујете излагања наших гостију,  па ћу ја само укратко рећи да су Музеји, по дефиницији, најпоузданији свједоци протеклог времена. Они помажу у спознаји културно-историјске прошлости одређене друштвене средине. Управо из тог разлога Музеј је и организовао Научне скупове, на којима се путем научних излагања и расправа, у многоме дао допринос расвјетљавању и валоризацији богате и разнолике културно-историјске и привредне баштине пљеваљског краја.

Завичајни музеј Пљевља је, од 1999. године, у континуитету одржао 15 научних скупова. Након вишегодишње паузе, потрудили смо се да Музеј обнови и тај вид своје дјелатности, тј. да се посвети презентацији научних сазнања, а кроз своју издавачку дјелатност вечерас представљени научни радови биће објављени у музејској публикацији – Гласнику Завичајног музеја.

Овогодишњи  Научни скуп насловљен је као:

СРЕДЊЕ  ПОТАРЈЕ  И  ПОЛИМЉЕ  У  ПРОШЛОСТИ – НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Иначе, Научни скупови које је Завичајни музеј Пљевља и раније организовао били су међународног карактера, на њима су учествовали еминентни научници из земаља у региону, па тако је и овага пута.

Др Дарио Вранеш, предсједник Општине Пљевља

  П Р О Г Р А М

Др Горан Комар, коаутор: Угљеша Скоко
(Херцег Нови)
ПРВОПРОНАЂЕНИ СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ НА ТЕРИТОРИЈИ ПЉЕВАЉА

Др Драгана Амедоски, Др Владета Петровић
(Историјски институт Београд)
ПРЕЛАЗИ НА ЛИМУ И ТАРИ (XV – XVI ВЕК)

Проф. др Ема Миљковић
(Филолошки факултет Универзитета у Београду)
ПЉЕВЉСКИ СИЏИЛ – ОТВАРАЊЕ НОВИХ ИСТРАЖИВАЧКИХ ТЕМА И МЕТОДОЛОШКИХ ПОСТУПАКА

Салих Селимовић, професор
(Сјеница)
ТРИ ЗНАМЕНИТА ПЉЕВЉАКА ИСЛАМСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ

 П а у з а

Проф. др Александар Растовић
(Историјски институт Београд)
БРИТАНСКИ ПУТОПИСЦИ О ПОТАРЈУ

Академик Славенко Терзић
(Српска академија наука и уметости)
ПЉЕВЉА У ОЧИМА СТРАНИХ КОНЗУЛА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА   

Др Жарко Лековић
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ПРИЛИКЕ У ПОТАРЈУ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА: ИЗВЈЕШТАЈИ ПОГРАНИЧНОГ КОМЕСАРИЈАТА ЖАБЉАК

Др Милутин Живковић
(Институт за савремену историју, Београд)
ПОГЛЕД ПРЕКО `ГРАНИЦЕ`. ИЗВЕШТАЈИ ИТАЛИЈАНСКОГ ГАРНИЗОНА У ПЉЕВЉИМА О УСТАШКОМ РЕЖИМУ НДХ У ПОЛИМЉУ (АПРИЛ – СЕПТЕМБАР 1941)

З а в р ш н а   р и ј е ч

Фото галерија

Др Жарко Лековић
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ПРИЛИКЕ У ПОТАРЈУ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА: ИЗВЈЕШТАЈИ ПОГРАНИЧНОГ КОМЕСАРИЈАТА ЖАБЉАК

Др Милутин Живковић
(Институт за савремену историју, Београд)
ПОГЛЕД ПРЕКО `ГРАНИЦЕ`. ИЗВЕШТАЈИ ИТАЛИЈАНСКОГ ГАРНИЗОНА У ПЉЕВЉИМА О УСТАШКОМ РЕЖИМУ НДХ У ПОЛИМЉУ (АПРИЛ – СЕПТЕМБАР 1941)

Научни скуп IV дио (Културни магазин ТВ Пљевља)