СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ:
НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Четвртак, 26. октобар 2023. године;
17 часова;
Галерија Завичајног музеја Пљевља

  СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА

Предсједавајући:
академик Славенко Терзић, др Жарко Лековић

П о з д р а в н e   р и ј е ч и:

 Дејана Дробњак, директорица Завичајног музеја Пљевља

Хвала што сте својим доласком употпунили одржавање овог XVI по реду Научног скупа. Желим вам угодно вече у овом лијепом амбијенту Галеријског простора Музеја, гдје ћете присуствовати промоцији научних радова и нових сазнања о културно историјској прошлости пљеваљског краја.

Пљевља својом богатом прошлошћу завријеђују да буду неисцрпна тема научним истраживачима.

Од историјских чињеница  могу се склопити различити мозаици, зависно од теме, да ли је то временска одредница вишевјековног постојања, или је то развојни сегмент града кроз историјске епохе – од првобитних станишта, преко неолитске насеобине, потом насеља, па муниципијума, касније трга, те средишта Санџака, преко касабе, до града  и Општине.

Ништа мање не би била занимљива ни историјска слагалица на тему периодизације догађаја и историјских личности који су рођени или живјели и стварали у Пљевљима.

Управо, ризница која чува бројне доказе о претходно наведеном  јесте  Завичајни музеј Пљевља.

Основан је давне 1952. године, од стране Општинске управе и на „привремено“ смјештен у тада новоотворени Дом кутруре, гдје је остао ево већ више од 70 година, као општинска јавна установа културе.  По значају и богатству предмета које баштини и чува завређује да има посебан, сопствени, објекат у којем ће јавности моћи да се представи вриједно културно благо пљеваљског краја. Надам се да ће се у наредном периоду интензивније покренути ово питање и да ће се уз помоћ наших привредних гиганата (ТЕ и Рудника угља), те Министарства културе, и у Пљевљима спровести овај вишедеценијски план.

Испред оснивача – Општине Пљевља, која је покровитељ скоро свих музејских активности па тако и овог високонаучног скупа, позивам градоначелника др Дарија Вранеша да нам се обрати .

Претпостављам  да са  нестрпљењем  очекујете излагања наших гостију,  па ћу ја само укратко рећи да су Музеји, по дефиницији, најпоузданији свједоци протеклог времена. Они помажу у спознаји културно-историјске прошлости одређене друштвене средине. Управо из тог разлога Музеј је и организовао Научне скупове, на којима се путем научних излагања и расправа, у многоме дао допринос расвјетљавању и валоризацији богате и разнолике културно-историјске и привредне баштине пљеваљског краја.

Завичајни музеј Пљевља је, од 1999. године, у континуитету одржао 15 научних скупова. Након вишегодишње паузе, потрудили смо се да Музеј обнови и тај вид своје дјелатности, тј. да се посвети презентацији научних сазнања, а кроз своју издавачку дјелатност вечерас представљени научни радови биће објављени у музејској публикацији – Гласнику Завичајног музеја.

Овогодишњи  Научни скуп насловљен је као:

СРЕДЊЕ  ПОТАРЈЕ  И  ПОЛИМЉЕ  У  ПРОШЛОСТИ – НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Иначе, Научни скупови које је Завичајни музеј Пљевља и раније организовао били су међународног карактера, на њима су учествовали еминентни научници из земаља у региону, па тако је и овага пута.

Др Дарио Вранеш, предсједник Општине Пљевља

  П Р О Г Р А М

Др Горан Комар, коаутор: Угљеша Скоко
(Херцег Нови)
ПРВОПРОНАЂЕНИ СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ НА ТЕРИТОРИЈИ ПЉЕВАЉА

Др Драгана Амедоски, Др Владета Петровић
(Историјски институт Београд)
ПРЕЛАЗИ НА ЛИМУ И ТАРИ (XV – XVI ВЕК)

Проф. др Ема Миљковић
(Филолошки факултет Универзитета у Београду)
ПЉЕВЉСКИ СИЏИЛ – ОТВАРАЊЕ НОВИХ ИСТРАЖИВАЧКИХ ТЕМА И МЕТОДОЛОШКИХ ПОСТУПАКА

Салих Селимовић, професор
(Сјеница)
ТРИ ЗНАМЕНИТА ПЉЕВЉАКА ИСЛАМСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ

 П а у з а

Проф. др Александар Растовић
(Историјски институт Београд)
БРИТАНСКИ ПУТОПИСЦИ О ПОТАРЈУ

Академик Славенко Терзић
(Српска академија наука и уметости)
ПЉЕВЉА У ОЧИМА СТРАНИХ КОНЗУЛА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА   

Др Жарко Лековић
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ПРИЛИКЕ У ПОТАРЈУ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА: ИЗВЈЕШТАЈИ ПОГРАНИЧНОГ КОМЕСАРИЈАТА ЖАБЉАК

Др Милутин Живковић
(Институт за савремену историју, Београд)
ПОГЛЕД ПРЕКО `ГРАНИЦЕ`. ИЗВЕШТАЈИ ИТАЛИЈАНСКОГ ГАРНИЗОНА У ПЉЕВЉИМА О УСТАШКОМ РЕЖИМУ НДХ У ПОЛИМЉУ (АПРИЛ – СЕПТЕМБАР 1941)

З а в р ш н а   р и ј е ч

Фото галерија

Др Жарко Лековић
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ПРИЛИКЕ У ПОТАРЈУ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА: ИЗВЈЕШТАЈИ ПОГРАНИЧНОГ КОМЕСАРИЈАТА ЖАБЉАК

Др Милутин Живковић
(Институт за савремену историју, Београд)
ПОГЛЕД ПРЕКО `ГРАНИЦЕ`. ИЗВЕШТАЈИ ИТАЛИЈАНСКОГ ГАРНИЗОНА У ПЉЕВЉИМА О УСТАШКОМ РЕЖИМУ НДХ У ПОЛИМЉУ (АПРИЛ – СЕПТЕМБАР 1941)

Научни скуп IV дио (Културни магазин ТВ Пљевља)

СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
(Демографски, материјални и културни губици у
ратовима 19-20. вијека)

П Р О Г Р А М

Субота, 15. новембар 2014.год.
19.00 сати, Сала СО Пљевља

Отварање Научног скупа

Др Бранко Бановић, Завичајни музеј Пљевља

Даме и господо, поштовани посјетиоци,

             На самом почетку желим да вас поздравим и да вам се најсрдачније захвалим што сте дио времена одвојили како би својим присуством увеличали петнаести по реду научни скуп који организујује Завичајни музеј у Пљевљима. Упркос озбиљним здравственим проблемима  са којима је суочен, директор Завичајног музеја Радоман Ристо Манојловић је и ове године поднио највећи терет у организацији научног скупа и учинио велике напоре како би он протекао у најбољем реду. Нажалост, здравствени проблеми и вечерас су спријечили господина Манојловића да отвори научни скуп.

            Стога, у име Завичајног музеја желим да се захвалим оснивачу, Општини Пљевља, која је обезбиједила средства за организовање научног скупа; новинарима који прате вечерашњи научни скуп, а посебну захвалност дугујемо Радију Пљевља који га директно преноси, Телевизији Пљевља која ће га емитовати у одложеном преносу и Пљеваљским новинама које сваке године доносе исцрпне репортаже са научних скупова. Посебну захвалност дугујемо нашим гостима и уваженим колегама: проф. др Милану Мијалковском, др Жарку Лековићу, Салиху Селимовићу, проф. др Јову Медојевићу и Милићу Ф. Петровићу, који ће на данашњој сједници поднијети своја саопштења, као и академику Љубомиру Зуковићу, ефендији Надиру Дацићу, др Драгани Кујовић, мр Мехмедалији Нухићу, мр Мирку Бабићу, мр Љиљани Мандић, који ће своја саопштења поднијети на сутрашњој сједници научног скупа. Велику захвалност дугујемо и мр Душану Топаловићу, који је већ доставио свој рад, искрено желио да учествује на скупу, али кога су у последњем моменту обавезе спријечиле да из далеке Шведске дође у Пљевља.

            Научни скуп ове године организован је на тему: „Средње Потарје и Полимље у вртлогу Првог свјетског рата (демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека)“. Као што знате, већина великих свјетских сила узела је своје учешће у једном од најсмртоноснијих сукоба у историји човјечанства. У рату који се водио на неколико фронтова који су пресијецали Европу, према одређеним подацима 70 милиона људи било је под оружјем, од чега у Европи преко 60 милиона. Поред значајних новина на пољу ратне технике, Први свјетски рат донио је више нових и до тада невиђених оружја и оруђа, као и борбену употребу авиона – тако да се борбене операције почињу изводити и у ваздуху.

            Непосредни повод за рат збио се у нашем комшилуку, када је у Сарајеву, дана  28. јуна 1914. године, Гаврило Принцип, припадник организације Млада Босна, извршио атентат на наследника аустроугарског пријестола Франца Фердинанда. Објава рата Аустроугарске Србији, која је услиједила тачно мјесец дана након атентата, покренула је ланчану реакцију објава рата, тако да су се свијет и посебно Европа, нашли у вртлогу ратног сукоба – из кога су изашли са огромним људским, материјалним и културним губицима. Као што је то случај са тумачењима бројних историјских догађаја, догађаји који су се дешавали за вријеме Првог свјетског рата, тумаче се на различите начине – а консензус око многих питања и након 100 година, изгледа далек, често и немогућ.

            Из тог великог сукоба, Потарје и Полимље, такође је изашло са значајним демографским, материјалним и културним губицима. Осим тога, као што знате, готово три деценије пред почетак Првог свјетског рата, у Пљевљима су паралелно егзистирале војна власт Аустроугарске монархије и цивилна власт Османске империје, које су доцније постали важни учесници Првог свјетског рата. Како је поменути период у Пљевљима био праћен појачаним интересима још неких сила, иако мала, Пљевља су постала средина у којој су се укрштали велики стратешки и политички интереси. Стога, у наредна два дана, еминентни научни радници и културни посленици ће период Првог свјетског рата освјетлити из различитих аспеката: од презентација које ће то урадити из перспективе критичке историографије, преко реферата који се баве мотивом Првог свјетског рата у народној поезији, презентација које ће се фокусирати на губитак вриједних археолошких споменика из нашег краја, до  реферата који ће своју пажњу фокусирати на лик и дјело наших познатих суграђана.

            Поред сто година од почетка Првог свјетског рата, ове године навршава се шездесет двије године од оснивања Завичајног музеја у Пљевљима, који данас функционише као музеј комплексног типа, са фондом од преко 5000 музејских јединица, чији је рад организован кроз археолошко, етнолошко, историјско и културно-историјско одељење, у оквиру којег функционишу четири различите збирке: умјетничка, нумизматичка, архивска и збирка породице Пејатовић.

            За 62 године постојања Музеј је организовао и реализовао више систематских археолошких ископавања, више сондажних истраживања, мултидисциплинарно рекогносцирање пљеваљске општине, као и већи број парцијалних историјских, културно историјских и етнолошких истраживања. Такође, музеј је био носилац и реализатор пројекта реконструкције средњовјековног манастира Довоља.

Нажалост, због скученог и неадекватног простора Дома културе у који је Музеј смјештен од самог оснивања, Музеј се константно сусретао са проблемима у вези са презентацијом свог културног блага, као једним од најважнијих аспеката музејске дјелатности. Од 1998. године Завичајни музеј организује научне скупове на којима се излажу стручна и научна саопштења мултидисциплинарног карактера везана за културно-историјску прошлост ужег и ширег простора пљеваљског краја. Научни скупови се одржавају једном годишње, а учешће је до сада узело близу сто педесет научних и културних посленика из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине. Научни радови саопштени на скуповима објављују се у Гласнику Завичајног музеја, по принципу један научни скуп, један број Гласника. Поред сопственог часописа, издавачку дјелатност Музеја употпуњују и посебна издања попут монографије Манастира Света Тројица; Пљеваљској Гимназији или фототипског издања Типара.

            Надамо се да ће и петнаести по реду научни скуп на тему „Средње Потарје и Полимље у вртлогу Првог свјетског рата (демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека)“ резултирати новим научним сазнањима о овој веома значајној теми, а ми ћемо као домаћини учинити све да се код нас осјећате пријатно и понесете најљепше успомене из Пљеваља.

 Прва сједница

Предсједавајући:
академик Љубомир Зуковић, мр Мехмедалија Нухић

проф. др Милан Мијалковски (Београд)
АТЕНТАТ У САРАЈЕВУ 1914. ГОДИНЕ У ФОКУСУ АУСТРИЈСКЕ И СРПСКЕ ШПИЈУНАЖЕ

мр Душан Топаловић (Педагошки завод, Штокхолм, Шведска)
САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ И ЈУЛСКА КРИЗА У СВИЈЕТЛУ ШВЕДСКЕ ДИПЛОМАТСКЕ ГРАЂЕ 

др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица)
ЦРНОГОРСКО-СРБИЈАНСКА САРАДЊА 1914. ГОДИНЕ

П а у з а

Салих Селимовић, проф. (Кладница, Сјеница)
ПОДРУЧЈЕ СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКЕ ВИСОРАВНИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 

Милић Ф. Петровић (Архив Југославије, Београд)
АРЧИБАЛД РАЈС О БУДУЋОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ

Д и с к у с и ј а

Недеља, 16. новембар 2014.год.
19.00 сати, Сала СО Пљевља

Друга сједница

Предсједавајући:
др Драгана Кујовић, мр Душан Топаловић

академик Љубомир Зуковић (Академија наука и умјетности, Р. Српска)
ГУСЛАРИ О ВЕЛИКОМ РАТУ

Надир еф. Дацић (Пријепоље)
МУРАТ ЕФЕНДИЈА ШЕЋЕРАГИЋ И ЊЕГОВА УЛОГА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 

Др Драгана Кујовић (Историјски институт, Подгорица)
ОМЕР-БЕГ БАЈРОВИЋ – ДОБРИ ЛИК НАШЕ ПРОШЛОСТИ ИЛИ О ДИСКУРСУ СТЕРЕОТИПСКЕ ДИХОТОМИЈЕ

Мр Мехмедалија Нухић (Лукавац, Босна и Херцеговина)
РЕЛИГИЈСКИ ИДЕНТИТЕТ МУСЛИМАНА КАО ФАКТОР У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА 

П а у з а

Мр Мирко Бабић (Регионални музеј Семберије, Бијељина)
Мр Љиљана Мандић (Народни музеј, Ужице)
КУЛТУРНИ ГУБИЦИ НА ПРИМЈЕРУ РИМСКИХ СПОМЕНИКА СА ПОДРУЧЈА ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Проф. др Јово Медојевић (Универзитет у Приштини, Косовска Митровица)
СТВАРНИ  ДЕМОГРАФСКИ  ГУБИЦИ  ЦРНЕ ГОРЕ У РАТОВИМА У ХХ ВИЈЕКУ

Д и с к у с и ј а

З а в р ш н а    р и ј е ч

Loading...

Taking too long?

Reload document

| Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Loading...

Taking too long?

Reload document

| Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми