Иницијална идеја била је да се представи разноврсност ношњи на једном ширем географском простору која кореспондира са веома респектабилним репертоарским опусом КУД „Волођа“. Музеј је причу о ношњи кроз историју покушао да употпуни и исприча представљањем културе одијевања становништва Пљеваља на крају XIX и првим деценијама XX вијека.

Култура одијевања представља рефлексију природно-географских услова, али и специфичних историјских, друштвених и културних прилика. Поред заштите тијела као основне функције коју одјећа има, она садржи и ознаке етничке, конфесионалне и класне припадности, ознаке друштвеног статуса, старосне доби, а може да има и одређену магијско-обредну функцију. Ношња становништва пљеваљског краја никада није била предмет систематских истраживања, а посредна сазнања налазимо у путописима или пак радовима који дају само фрагментарне податке. Комплексност овог аспекта културе могуће је представити само уколико се узму у обзир сви они фактори који су могли утицати на њен развој.

Тако са једне стране, ношња сеоског становништва које се углавном бавило сточарством и земљорадњом, према основним одликама, врсти материјала и изгледу појединих хаљетака, припада типу динарских народних ношњи. Она је највећим дијелом била производ домаће и сеоске радиности, док су поједини одјевни предмети израђени од фабричких материјала постепено постајали незаобилазни дијелови ношње сеоског становниства. Обиљежја динарског одјевног комплекса могу се видјети у дугој кошуљи од домаћег конопљаног платна као основном хаљетку како мушке тако и женске ношње, сукненом зубуну без рукава, црвеном вуненом шалу који се обавијао око главе и као такав био препознатљив дио мушке ношње, затим вуненом појасу и кожном силаву, токама као накиту за груди и сл.

Међутим, то је и вријеме када са развојем пљеваљске чаршије долази до отварања и размјене различитих културних утицаја који су обликовали свакодневни живот људи. Поред османских утицаја који су у дужем временском периоду чинили веома значајан аспект идентитета града доминантно обликујући живот муслиманског дијела становништва, православно становништво у граду које је подсредством трговачких и просветно-културних веза успостављало присније идентитетске везе са Србијом и Црном Гором доприносило је већој разноликости која се манифестовала у свим аспектима свакодневног живота. То је и вријеме када се у граду постепено диференцира први слој пљеваљске интелигенције, школованих младих људи који се враћају у свој град са новим идејама постајући носилац друштвеног и културног развоја, али и богатих трговачких породица који свој новостечени статус приказују на једном манифестнијем нивоу кроз промјену у култури одијевања, али и промјену свакодневних навика и уопште начина живота. Присуство Аустроугаске монархије само је дало нови тон међу бројним који су се стапали у том специфичном пљеваљском амалгаму на прелазу вијекова.

Фото галерија са отварања изложбе

Видео запис Миленка Јелића са отварања изложбе

Видео запис са отварања изложбе, Пљеваљска хроника РТВ Пљевља 25. новембар 2017. год.

Видео запис Миленка Јелића са отварања изложбе

Видео запис са отварања изложбе, Пљеваљска хроника РТВ Пљевља 25. новембар 2017. год.