Изложба је организована у сарадњи ЈУ Завичајни музеј Пљевља и ЈУ Музеји и галерије Будве с циљем да се представи значај појаса, његова естетска и статусна вриједност, као и улога у означавању брачног статуса, економског положаја жене и начин наслеђивања кроз генерације.

Поред декоративне улоге, посебну пажњу етнолошко-антрополошке дисциплине заврјеђује употреба ћемера као статусног и родног симбола. У периоду док је ношња била у свакодневној и честој употреби, ћемере су носиле само удате жене без обзира на старосну доб. Касније, са губљењем друштвеног значаја, употребом војничких униформи и утицајем западноевропске моде и стила, ћемере су могле носити и дјевојке.

Ћемери који су били у употреби на територији Црне Горе израђивани су техником финог филграна, техником ливења и ковања. Према релевантним изворима, као дио ношње, ћемери се појављују од средине XIX вијека. Припадају категорији скупоцјеног накита што имплицира да нису били често заступљени као обавезан дио ношње, већ су га посједовале углавном жене којима је економски статус у заједници то омогућио. Поред тога, посједовање ћемера, у великом броју примјера, означавало је иницијацију у брак јер су ови предмети, уколико су економске прилике породице то дозвољавале, били или обавезан поклон или наследство. Наслеђивањем ћемера по женској линији, преносиле су се све етичке и моралне вриједности Црногорке.

На отварању је говорила директорица Завичајног музеја, Дејана Дробњак, ауторка изложбе – кустоскиња Љубица Миличић, као и кустоскиња Етнографског музеја у Београду, Јелена Туцаковић, која је званично и отворила изложбу.

Поставка ће бити отворена до 5. априла 2025. године, радним данима од 10.00 до 15.00 часова и од 18.00 до 20.00 часова.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Каталог изложбе

 

 

Фото галерија