Милић Ф. ПЕТРОВИЋ • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com ЈУ Завичајни музеј Пљевља Fri, 16 Aug 2024 10:48:01 +0000 sr-RS hourly 1 https://muzejpljevlja.com/mne/media/uploads/cropped-logo-1-32x32.png Милић Ф. ПЕТРОВИЋ • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com 32 32 Милић Ф. Петровић – ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ УСЛОВИ – БИТАН ФАКТОР ДЕМОГРАФСКИХ КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА ПОСЛИЈЕ 1918. ГОДИНЕ https://muzejpljevlja.com/milic-f-petrovic-drustveno-ekonomski-uslovi-bitan-faktor-demografskih-kretanja-u-pljevljima-poslije-1918-godine/ Tue, 25 Aug 2020 07:30:42 +0000 https://muzejpljevlja.com/?p=2306 Овај рад је наставак саопштења поднијетог на 10. научном скупу Завичајног музеја у Пљевљима. Аутор сматра да је демографско питање једно од најважнијих питања за народ и државу. Демографска експлозија становништва послије свих буна, устанака и ратова за ослобођење и уједињење, посебно послије Првог и Другог свјетског рата је поука за садашње генерације. У првим деценијама социјалистичке Југославије друштвено-политички услови су утицали прво на повећање, а потом на смањење прираштаја становништва: радикална национализација и аграрна реформа, па нагла идустријализација и колективизација „отјерала“ је бројно становништво са села у градове и друге развијене средине. Индустријализација је донијела загађеност животне средине, повећану смртност и исељавање становништва. Почетком двадесет првог вијека организована је непримјерена приватизација предузећа када је велики број радника остао без посла, бриге државе и животне перспективе.

The post Милић Ф. Петровић – ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ УСЛОВИ – БИТАН ФАКТОР ДЕМОГРАФСКИХ КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА ПОСЛИЈЕ 1918. ГОДИНЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Милић Ф. Петровић – ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ УСЛОВИ – БИТАН ФАКТОР ДЕМОГРАФСКИХ КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА ПОСЛИЈЕ 1918. ГОДИНЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДЕМОГРАФИЈА И ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА 1918 – 1941. https://muzejpljevlja.com/milic-f-petrovic-demografija-i-demografska-kretanja-u-pljevljima-1918-1941/ Sun, 22 May 2016 08:24:43 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1278 АПСТРАКТ: У раду се полази од сазнања да у Турској, где су до 1912. припадала и Пљевља и у Црној Гори до 1918. нису вршени званични статистички пописи становништва. Дају се орјентациони подаци савременика о броју становника, занатских и трговачких радњи у вароши Пљевља који се доста разликују. Аутор наводи и коментарише прикупљене податке о броју становништва у Пљевљима и суседним местима из новоослобођених крајева из 1919. и резултате званичних статистичких пописа о броју становништа 1921. и 1931. (укупно и према полу, вероисповести, занимању и писмености), као и попис зграда, станова и стоке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пљевља, Црна Гора, Србија, попис, становништво, мушки, женски, веросиповест, занимање, писменост.

The post Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДЕМОГРАФИЈА И ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА 1918 – 1941. first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДЕМОГРАФИЈА И ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА 1918 – 1941. first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> НАУЧНИ СКУП XV https://muzejpljevlja.com/naucni-skup-vx/ Mon, 17 Nov 2014 09:31:15 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1179 Н а у ч н и с к у п XV   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека)   П Р О Г Р А М   Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   [...]

The post НАУЧНИ СКУП XV first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Н а у ч н и с к у п
XV

 

СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
(Демографски, материјални и културни губици у
ратовима 19-20. вијека)

 

П Р О Г Р А М

 

Субота, 15. новембар 2014.год.
19.00 сати, Сала СО Пљевља

Отварање Научног скупа

 

Др Бранко Бановић, Завичајни музеј Пљевља

 

Даме и господо, поштовани посјетиоци,

             На самом почетку желим да вас поздравим и да вам се најсрдачније захвалим што сте дио времена одвојили како би својим присуством увеличали петнаести по реду научни скуп који организујује Завичајни музеј у Пљевљима. Упркос озбиљним здравственим проблемима  са којима је суочен, директор Завичајног музеја Радоман Ристо Манојловић је и ове године поднио највећи терет у организацији научног скупа и учинио велике напоре како би он протекао у најбољем реду. Нажалост, здравствени проблеми и вечерас су спријечили господина Манојловића да отвори научни скуп.

            Стога, у име Завичајног музеја желим да се захвалим оснивачу, Општини Пљевља, која је обезбиједила средства за организовање научног скупа; новинарима који прате вечерашњи научни скуп, а посебну захвалност дугујемо Радију Пљевља који га директно преноси, Телевизији Пљевља која ће га емитовати у одложеном преносу и Пљеваљским новинама које сваке године доносе исцрпне репортаже са научних скупова. Посебну захвалност дугујемо нашим гостима и уваженим колегама: проф. др Милану Мијалковском, др Жарку Лековићу, Салиху Селимовићу, проф. др Јову Медојевићу и Милићу Ф. Петровићу, који ће на данашњој сједници поднијети своја саопштења, као и академику Љубомиру Зуковићу, ефендији Надиру Дацићу, др Драгани Кујовић, мр Мехмедалији Нухићу, мр Мирку Бабићу, мр Љиљани Мандић, који ће своја саопштења поднијети на сутрашњој сједници научног скупа. Велику захвалност дугујемо и мр Душану Топаловићу, који је већ доставио свој рад, искрено желио да учествује на скупу, али кога су у последњем моменту обавезе спријечиле да из далеке Шведске дође у Пљевља.

            Научни скуп ове године организован је на тему: „Средње Потарје и Полимље у вртлогу Првог свјетског рата (демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека)“. Као што знате, већина великих свјетских сила узела је своје учешће у једном од најсмртоноснијих сукоба у историји човјечанства. У рату који се водио на неколико фронтова који су пресијецали Европу, према одређеним подацима 70 милиона људи било је под оружјем, од чега у Европи преко 60 милиона. Поред значајних новина на пољу ратне технике, Први свјетски рат донио је више нових и до тада невиђених оружја и оруђа, као и борбену употребу авиона – тако да се борбене операције почињу изводити и у ваздуху.

            Непосредни повод за рат збио се у нашем комшилуку, када је у Сарајеву, дана  28. јуна 1914. године, Гаврило Принцип, припадник организације Млада Босна, извршио атентат на наследника аустроугарског пријестола Франца Фердинанда. Објава рата Аустроугарске Србији, која је услиједила тачно мјесец дана након атентата, покренула је ланчану реакцију објава рата, тако да су се свијет и посебно Европа, нашли у вртлогу ратног сукоба – из кога су изашли са огромним људским, материјалним и културним губицима. Као што је то случај са тумачењима бројних историјских догађаја, догађаји који су се дешавали за вријеме Првог свјетског рата, тумаче се на различите начине – а консензус око многих питања и након 100 година, изгледа далек, често и немогућ.

            Из тог великог сукоба, Потарје и Полимље, такође је изашло са значајним демографским, материјалним и културним губицима. Осим тога, као што знате, готово три деценије пред почетак Првог свјетског рата, у Пљевљима су паралелно егзистирале војна власт Аустроугарске монархије и цивилна власт Османске империје, које су доцније постали важни учесници Првог свјетског рата. Како је поменути период у Пљевљима био праћен појачаним интересима још неких сила, иако мала, Пљевља су постала средина у којој су се укрштали велики стратешки и политички интереси. Стога, у наредна два дана, еминентни научни радници и културни посленици ће период Првог свјетског рата освјетлити из различитих аспеката: од презентација које ће то урадити из перспективе критичке историографије, преко реферата који се баве мотивом Првог свјетског рата у народној поезији, презентација које ће се фокусирати на губитак вриједних археолошких споменика из нашег краја, до  реферата који ће своју пажњу фокусирати на лик и дјело наших познатих суграђана.

            Поред сто година од почетка Првог свјетског рата, ове године навршава се шездесет двије године од оснивања Завичајног музеја у Пљевљима, који данас функционише као музеј комплексног типа, са фондом од преко 5000 музејских јединица, чији је рад организован кроз археолошко, етнолошко, историјско и културно-историјско одељење, у оквиру којег функционишу четири различите збирке: умјетничка, нумизматичка, архивска и збирка породице Пејатовић.

            За 62 године постојања Музеј је организовао и реализовао више систематских археолошких ископавања, више сондажних истраживања, мултидисциплинарно рекогносцирање пљеваљске општине, као и већи број парцијалних историјских, културно историјских и етнолошких истраживања. Такође, музеј је био носилац и реализатор пројекта реконструкције средњовјековног манастира Довоља.

Нажалост, због скученог и неадекватног простора Дома културе у који је Музеј смјештен од самог оснивања, Музеј се константно сусретао са проблемима у вези са презентацијом свог културног блага, као једним од најважнијих аспеката музејске дјелатности. Од 1998. године Завичајни музеј организује научне скупове на којима се излажу стручна и научна саопштења мултидисциплинарног карактера везана за културно-историјску прошлост ужег и ширег простора пљеваљског краја. Научни скупови се одржавају једном годишње, а учешће је до сада узело близу сто педесет научних и културних посленика из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине. Научни радови саопштени на скуповима објављују се у Гласнику Завичајног музеја, по принципу један научни скуп, један број Гласника. Поред сопственог часописа, издавачку дјелатност Музеја употпуњују и посебна издања попут монографије Манастира Света Тројица; Пљеваљској Гимназији или фототипског издања Типара.

            Надамо се да ће и петнаести по реду научни скуп на тему „Средње Потарје и Полимље у вртлогу Првог свјетског рата (демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека)“ резултирати новим научним сазнањима о овој веома значајној теми, а ми ћемо као домаћини учинити све да се код нас осјећате пријатно и понесете најљепше успомене из Пљеваља.

 

 Прва сједница

 

Предсједавајући:
академик Љубомир Зуковић, мр Мехмедалија Нухић

 

 

проф. др Милан Мијалковски (Београд)
АТЕНТАТ У САРАЈЕВУ 1914. ГОДИНЕ У ФОКУСУ АУСТРИЈСКЕ И СРПСКЕ ШПИЈУНАЖЕ

мр Душан Топаловић (Педагошки завод, Штокхолм, Шведска)
САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ И ЈУЛСКА КРИЗА У СВИЈЕТЛУ ШВЕДСКЕ ДИПЛОМАТСКЕ ГРАЂЕ 

др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица)
ЦРНОГОРСКО-СРБИЈАНСКА САРАДЊА 1914. ГОДИНЕ

П а у з а

Салих Селимовић, проф. (Кладница, Сјеница)
ПОДРУЧЈЕ СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКЕ ВИСОРАВНИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 

Милић Ф. Петровић (Архив Југославије, Београд)
АРЧИБАЛД РАЈС О БУДУЋОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ

Д и с к у с и ј а

 

 

Недеља, 16. новембар 2014.год.
19.00 сати, Сала СО Пљевља

 

Друга сједница

     

Предсједавајући:
др Драгана Кујовић, мр Душан Топаловић

 

 

академик Љубомир Зуковић (Академија наука и умјетности, Р. Српска)
ГУСЛАРИ О ВЕЛИКОМ РАТУ

Надир еф. Дацић (Пријепоље)
МУРАТ ЕФЕНДИЈА ШЕЋЕРАГИЋ И ЊЕГОВА УЛОГА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 

Др Драгана Кујовић (Историјски институт, Подгорица)
ОМЕР-БЕГ БАЈРОВИЋ – ДОБРИ ЛИК НАШЕ ПРОШЛОСТИ ИЛИ О ДИСКУРСУ СТЕРЕОТИПСКЕ ДИХОТОМИЈЕ

Мр Мехмедалија Нухић (Лукавац, Босна и Херцеговина)
РЕЛИГИЈСКИ ИДЕНТИТЕТ МУСЛИМАНА КАО ФАКТОР У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА 

П а у з а

Мр Мирко Бабић (Регионални музеј Семберије, Бијељина)
Мр Љиљана Мандић (Народни музеј, Ужице)
КУЛТУРНИ ГУБИЦИ НА ПРИМЈЕРУ РИМСКИХ СПОМЕНИКА СА ПОДРУЧЈА ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Проф. др Јово Медојевић (Универзитет у Приштини, Косовска Митровица)
СТВАРНИ  ДЕМОГРАФСКИ  ГУБИЦИ  ЦРНЕ ГОРЕ У РАТОВИМА У ХХ ВИЈЕКУ

Д и с к у с и ј а

З а в р ш н а    р и ј е ч

 

Научни скуп XV, Завичајни музеј Пљевља, Предсједавајући: академик Љубомир Зуковић и мр Мехмедалија Нухић (прво вече) Научни скуп XV, проф. др Милан Мијалковски (Београд) Научни скуп XV, др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица) Научни скуп XV, Салих Селимовић, проф. (Кладница, Сјеница) Научни скуп XV 12 Научни скуп XV 14 Научни скуп XV, Предсједавајући: Салих Селимовић, проф. и проф. др Милан Мијалковски (друго вече) Научни скуп XV - академик Љубомир Зуковић (Академија наука и умјетности, Република Српска) Научни скуп XV, Надир еф. Дацић (Пријепоље) Научни скуп XV, мр Мехмедалија Нухић (Лукавац, Босна и Херцеговина) Научни скуп XV 24 Научни скуп XV, Завичајни музеј Пљевља-4 Научни скуп XV, Завичајни музеј Пљевља-6 Научни скуп XV 6 Научни скуп XV 8 Научни скуп XV 10 Научни скуп XV 13 Научни скуп XV 16 Научни скуп XV 17 Научни скуп XV 18 Научни скуп XV 20 Научни скуп XV, ПљевљаThe post НАУЧНИ СКУП XV first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉАЦИ У СЛУЖБИ ДИПЛОМАТИЈЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (1919 – 1945) https://muzejpljevlja.com/milic-f-petrovic-pljevljaci-u-sluzbi-diplomatije-kraljevine-jugoslavije-1919-1945/ Wed, 19 Mar 2014 08:49:01 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1021 Указом регента Александра од 7/20. децембра 1918. формиран је Министарски савјет Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, са 17. министарстава, међу којима и Министарство иностраних дјела (MIP). Овим актом је практично дотадашње Министарство иностраних дјела Краљевине Србије преименовано у Министарство иностраних дјела Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Министарство је наставило да ради у новој држави са постојећом дипломатском и конзуларном мрежом у иностранству. Дванаест посланстaва Краљевине Србије наставило је рад практично без прекида. Четири посланства обновила су рад након обнове дипломатских односа са државама ратним противницима (1920), односно 1924, док је посланство у Москви обновљено тек 1940. године. Са осталих (13) држава постепено су успостављани дипломатски односи.

The post Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉАЦИ У СЛУЖБИ ДИПЛОМАТИЈЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (1919 – 1945) first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉАЦИ У СЛУЖБИ ДИПЛОМАТИЈЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (1919 – 1945) first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉА У РЕПОРТАЖАМА БЕОГРАДСКЕ ШТАМПЕ 1918 – 1941. https://muzejpljevlja.com/milic-f-petrovic-pljevlja-u-reportazama-beogradske-stampe-1918-1941/ Tue, 18 Mar 2014 10:12:41 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1006 Када је 1918. створено Краљевство Срба Хрвата и Словенаца на територији бивше Краљевине Црне Горе било је 10 округа, међу којима и Округ пљеваљски, 167 општина и 431.256. становника. Округ пљеваљски сачињавала су два среза: Пљеваљски и Бољанићки. Указом регента Александра од 30. јуна 1919. ријешено је да се Устав Краљевине Србије од 5. јула 1903. заједно са свим законима Србије прошири и на 16 округа у новоослобођеним крајевима, међу којима и на Округ пљеваљски. Овим законским актом су Пљевља и сва друга мјеста у Рашкој области, на Косову и Метохији и у Македонији сврстана у исто подручје - Јужну Србију, како су тада називани ови крајеви.

The post Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉА У РЕПОРТАЖАМА БЕОГРАДСКЕ ШТАМПЕ 1918 – 1941. first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉА У РЕПОРТАЖАМА БЕОГРАДСКЕ ШТАМПЕ 1918 – 1941. first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>