Прича о таленту, свестраности, карактеру, пожртвованости и храбрости Надежде Петровић представљена је публици 9. јула 2024. године путем изложбе на отвореном, на Тргу 13. јул у Пљевљима, коју је Завичајни музеј организовао у сарадњи са Умјетничком галеријом „Надежда Петровић“ из Чачка и Музејом и галеријом „Јосип Бепа Бенковић“ из Херцег Новог.

Изложба „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ: БЕЗ БОЈЕ“

Исте вечери, у галеријском простору Завичајног музеја отворена је и изложба „Надежда Петровић: без боје“, која је приређена у сарадњи са Народним музејом Србије. По први пут, публици у Црној Гори приказани су оригинални радови Надежде Петровић који показују умјетничку вјештину и начин на који је умјетница користила линију и форму, без употребе боје.

Монодрама „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ“

Поред изложби, у Музеју je то вече представљена и монодрама „Надежда Петровић“ у извођењу драмске умјетнице Биљане Ђуровић коју је режирао Божидар Ђуровић, а адаптацију текста, на основу аутентичних писама Надежде Петровић, одломака из књиге „Боје и барут“ Олгице Цице и избора поезије Надеждиног брата Растка Петровића и Љубомира Симовића, урадила је управо Биљана Ђуровић. Монодрама представља ретроспективу Надеждиног живота и својеврстан времеплов смјештен у соби ваљевске болнице последњег дана њеног живота. За ову улогу, Биљана Ђуровић је добила многобројна признања и награде.

Надежда Петровић рођена је у Чачку, 12. октобра 1873. године, као једно од тринаесторо дјеце или једно од деветоро преживјелих. Била је једна од најзначајнијих српских сликарки с краја XIX и почетка XX вијека, добровољна болничарка у три рата, прва жена ратни фотограф, једна од оснивача покрета Кола српских сестара. Са навршених десет година сели се са породицом у Београд. Прве поуке из умјетности добила је од свог оца Димитрија и од ујака Светозара Зорића. Као ученица Више женске школе ишла је и на часове сликања у атеље Ђорђа Крстића. Била је полазница новоформираног женског одјељења Српске цртачко-сликарске школе у Београду. Као државни стипендиста школовање је наставила у Минхену, најприје код Антона Ажбеа, а потом код Јулијуса Екстера, будући да као дјевојка, у то вријеме, није могла да похађа Академију ликовних умјетности. Током боравка у Минхену Надежда посјећује изложбе на којима се упознаје са стваралаштвом значајних сликара, да би 1901. године, у сали Велике школе у Београду, организовала своју прву самосталну изложбу.

Њен живот у Србији, обиљежен јасно формираним сликарским увјерењима утемељеним у Минхену, означио је њену импресионистичку фазу, а потом и фазу експресивног колоризма. Активно се бавила културним, политичким и хуманитарним радом, учествовала у оснивању и организацији Прве југословенске умјетничке изложбе, почела рад у Првој југословенској умјетничкој колонији и учествовала у оснивању Српског умјетничког удружења.

Oдлази у Париз 1910. године, гдје повремено похађа часове у школи Academie russe и излаже на Јесењем салону и Салону интернационалне уније. Наредне, 1911. године учествовала је на међународној изложби у Риму.

По повратку у Србију предаје цртање на Вишој женској школи, учествује у припремама за Четврту југословенску умјетничку изложбу и отвара љетњу сликарску школу.

Надежда је свој живот положила на бранику отаџбине. Била је добровољна болничарка у Првом и Другом балканском рату, а током Првог свјетског рата распоређена је за болничарку у Ваљеву, у којој је 1915. године умрла од пјегавог тифуса.

На изложби „Надежда Петровић: без боје“ могу се видјети цртежи из колекције Народног музеја Србије настали у периоду од 1894. до 1912. године. Иако цртеж није био примарни фокус Надеждиног интересовања, у својим радовима ове врсте она показује спонтаност, лакоћу, свјежину и суптилност израза. Цртежи су груписани у три цјелине и приказују Надежду у једном другачијем свијетлу од оног сликарског на који смо иначе навикли.

Виртуални приказ изложбе

Десним кликом миша унутар панораме и на опцију “fullscreen“ панораму можете проширити на цијели екран

Видео са отварања изложбе (снимак РТПВ)

Каталог изложбе

Фото галерија

ЈУ Завичајни музеј Пљевља организује изложбу посвећену Надежди Петровић, једној од најзначајнијих српских сликарки с краја 19. и почетка 20. вијека, првој жени ратном фотографу, оснивачу Кола српских сестара, болничарки добровољцу у балканским ратовима и у Првом свјетском рату. Свој живот је положила на бранику отаџбине, током Великог рата, у јеку епидемије пјегавог тифуса.

Након вијек и скоро деценију од њене смрти и вијек и по од рођења, Завичајни музеј Пљевља ће лик и дјело Надежде Петровић представити кроз вишеструки комплексан приказ.

У уторак, 9. јула 2024. године, Музеј организује:

19:30 часова, на Тргу 13. јул испред Дома културе – изложбу на отвореном „Надежда Петровић“, у сарадњи са Умјетничком галеријом „Надежда Петровић“ из Чачка и Музејом и галеријом Јосип Бепа Бенковић из Херцег Новог, кроз коју се даје сазнање о Надеждином животу, о породичном животу кроз фотографије и о сликарском раду и дјелима.

20:00 часова, у галеријском простору Музеја – изложбу „Надежда Петровић: без боје“ у сарадњи са Народним музејом Србије, гдје ће по први пут публици у Црној Гори бити приказани оригинални радови који показују умјетничку вјештину и начин на који је умјетница користила линију и форму, без употребе боје. Иако цртеж није био примарни фокус Надеждиног интересовања, у својим радовима ове врсте она показује спонтаност, лакоћу, свјежину и суптилност израза. Цртежи су настали у периоду од 1894. до 1912. године и приказују Надежду у једном другачијем свијетлу од оног сликарског на који смо иначе навикли.

20:30 часова, у истом галеријском простору биће приказана монодрама „Надежда Петровић“, својеврстан времеплов смјештен у соби ваљевске болнице, режија Божидар Ђуровић, у извођењу глумице Биљане Ђуровић која је за ову улогу добила више признања и награда.

Позивамо све љубитеље умјетности да нам се придруже на свечаном отварању ових изложби, путем којих ће упознати умјетнички развој аутентичне и непоновљиве родоначелнице српске модерне умјетности, Надежде Петровић.

Добро дошли!

Снимак ТВ Пљевља