Османлије • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com ЈУ Завичајни музеј Пљевља Wed, 07 Aug 2024 13:24:23 +0000 sr-RS hourly 1 https://muzejpljevlja.com/mne/media/uploads/cropped-logo-1-32x32.png Османлије • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com 32 32 Др Ема МИЉКОВИЋ – ПОЧЕЦИ ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ПЉЕВЉИМА: УЗРОЦИ, ТОК, ПОСЛЕДИЦЕ https://muzejpljevlja.com/dr-ema-miljkovic-poceci-islamizacije-u-pljevljima-uzroci-tok-posledice/ Fri, 21 Mar 2014 08:43:37 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1039 Први контакти Европе и ислама сежу у далеку прошлост, у VII век, када Арабљани након освајачких успеха у Малој Азији, покушавају да заузму Цариград (674-678), док прва муслиманска држава на европском тлу настаје у VIII веку, када су здружено арапско-берберске снаге из северне Африке освојиле тло Шпаније, дарујући име мореузу који су прешли - Гибралтар, по војсковођи који је предводио поход. Исламско друштво оставило је трага не само у историји оних европских области које су биле саставни део Омејадског емирата (Шпанија), односно Абасидског и Фатимидског калифата (Сицилија), већ и јужних и централних области данашње Француске.

Процес реконквисте који јача са првим деценијама XIII века и ставља тачку на арапско-муслиманску доминацију над овим областима, подразумевао је не само поновно освајање територија, већ и брисање свих друштвених, цивилизацијских и културних норми изграђиваних у Калифату. Упоредо са тим таквим историјским следом на западу, почетком XIV века, на истоку почиње успон нове силе, која ће у последњим деценијама тог столећа снажно закорачити на тло југоистичне Европе. У свом продору у јутоисточну Европу, Османлије доносе не само ново државно уређење, већ и крупне промене у друштвеним и конфесионалним односима.

The post Др Ема МИЉКОВИЋ – ПОЧЕЦИ ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ПЉЕВЉИМА: УЗРОЦИ, ТОК, ПОСЛЕДИЦЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Др Ема МИЉКОВИЋ – ПОЧЕЦИ ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ПЉЕВЉИМА: УЗРОЦИ, ТОК, ПОСЛЕДИЦЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА КАО СЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ САНЏАКА https://muzejpljevlja.com/dr-ema-miljkovic-pljevlja-kao-sediste-hercegovackog-sandzaka/ Thu, 20 Mar 2014 18:35:22 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1035 Насеља на српском етничком простору нашла су се на удару османске војне силе почев од Маричке битке 1371. године. Без обзира на повремене застоје и унутрашње проблеме, Османлије су током XV века изашле на европску политичку позорницу као респектабилна војна и политичка сила и значајан чинилац историјских збивања.

The post Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА КАО СЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ САНЏАКА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА КАО СЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ САНЏАКА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Мр Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – ПЉЕВЉА И НАХИЈА КУКАЊ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XV ВЕКА https://muzejpljevlja.com/mr-ema-miljkovic-bojanic-pljevlja-i-nahija-kukanj-u-drugoj-polovini-hv-veka/ Sun, 16 Feb 2014 03:31:29 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=877 У свом продору на североисток балканског полуострва Османлије су
у периоду 1465-1470. године од херцега Стефана и његових синова
одузимале земље и градове, које су све ушле у састав једног вилајета, а који
је најпре био припојен босанском санџаку. Почетком 1470. године од освојене
територије у Херцеговини основан је посебан херцеговачки санџак,
односно вилајет, како се наводи у изворима османске провенијенције.1
Све до 1572. године седиште овог санџака налазило се у Фочи, када је
премештено у Пљевља, где је остало до 1833. године, што указује на велики
значај Пљеваља као трговачког и административног центра током
дуготрајне владавине Османлија на овом подручју.2
Како су Османлије у свим новоосвојеним областима одмах уводиле
тимарски систем, који је био основ за функционисање државе, и новоосвојене
области у Херцеговини су у периоду од 1465. до 1468. године биле
издељене на тимаре, зеамете и хасове, који су додељени припадницима
војног слоја - аскера. За српски народ у читавој Херцеговини, на широком
простору од дубровачке границе до Горње Неретве, Устиколине, Пљеваља
и Лима, започео је нови начин живота, регулисан по нормама
централизоване војничке државе, какво је било Османско царство у другој
половини XV века. Нови владари на Балкану донели су са собом и нови
управно-административни и војни поредак, што је свакако проузроковало
и промене у дотадашњој организацији феудалног уређења, тј. односа на
земљи. Турци су дошли у наше крајеве с намером да ту дуго господаре и
читав систем управе почивао је на тој основној максими - што лакше и што
дуже владати освојеним подручјима. Османски феудализам се разликовао

The post Мр Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – ПЉЕВЉА И НАХИЈА КУКАЊ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XV ВЕКА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Мр Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – ПЉЕВЉА И НАХИЈА КУКАЊ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XV ВЕКА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>