Пљеваља • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com ЈУ Завичајни музеј Пљевља Fri, 06 Dec 2024 11:53:25 +0000 sr-RS hourly 1 https://muzejpljevlja.com/mne/media/uploads/cropped-logo-1-32x32.png Пљеваља • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com 32 32 ГЛАСНИК БР. 14 https://muzejpljevlja.com/glasnik-br-14/ Mon, 11 Mar 2024 09:37:12 +0000 https://muzejpljevlja.com/?p=3183   ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА БР. 14 ТЕМА БРОЈА ПРОСВЈЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)   Милић Ф. Петровић (Архив Југославије, Београд) ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА Др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица) ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (Просвјетна и културна слика) Проф. [...]

The post ГЛАСНИК БР. 14 first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>

Кликом на наслов испод приступите одабраној теми

 

ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА
БР. 14

ТЕМА БРОЈА

ПРОСВЈЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА
(поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)

 

Милић Ф. Петровић (Архив Југославије, Београд)
ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА

Др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица)
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА
(Просвјетна и културна слика)

Проф. др Слободан Јерков (Завод за школство, Подгорица)
МУЗИЧКА КУЛТУРА ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА ДО XVIII ВИЈЕКА

Др Надир еф. Дацић (Пријепоље)
КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНА ДЈЕЛАТНОСТ ГАЈРЕТА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ

Др Драгана Кујовић (Историјски институт, Подгорица)
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ПИСАНЕ ГРАЂЕ НА ОРИЈЕНТАЛНИМ ЈЕЗИЦИМА У МУЗЕЈСКИМ И АРХИВСКИМ ФОНДОВИМА ЦРНЕ ГОРЕ – ОРИЈЕНТАЛНА ЗБИРКА ПОХРАЊЕНА У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ ПЉЕВЉА

Салих Селимовић, професор (Кладница, Сјеница)
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ И ПРОСВЕТА У СЈЕНИЧКОМ КРАЈУ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА

The post ГЛАСНИК БР. 14 first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> ГРАД МУ ЈЕ СПОМЕНИК – ОМАЖ АРХИТЕКТИ БАЈУ МИРКОВИЋУ https://muzejpljevlja.com/grad-mu-je-spomenik-omaz-arhitekti-baju-mirkovicu/ Wed, 30 Nov 2016 12:51:24 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1549 Омаж „Град му је споменик “, посвећен Бају Мирковићу, главном градском архитекти и урбанисти из периода убрзаног развоја и изградње Пљеваља из доба када се комунална инфраструктура и архитектура прлагођава потребама напредног индустријског центра. Архитектура социјалистичке Југославије у много чему је специфична. Након рата почиње велика изградња земље, а удаљавање [...]

The post ГРАД МУ ЈЕ СПОМЕНИК – ОМАЖ АРХИТЕКТИ БАЈУ МИРКОВИЋУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Омаж „Град му је споменик “, посвећен Бају Мирковићу, главном градском архитекти и урбанисти из периода убрзаног развоја и изградње Пљеваља из доба када се комунална инфраструктура и архитектура прлагођава потребама напредног индустријског центра. Архитектура социјалистичке Југославије у много чему је специфична. Након рата почиње велика изградња земље, а удаљавање од Совјетског Савеза води стварању аутономног архитектонског израза. Унутар тог аутономног југословенског израза, Бајо Мирковић је имао себи својствен архитектонски израз. Избјегаво је масовну стамбену изградњу, а инспирацију је налазио у старом народном градитељству. Народна архитектура није тежила покорити природу, већ јој се прилагођавала. Посебно уочљив детаљ био је стрми оштри кров планиснких колиба и управо у том стрмом оштром крову планинске колибе Бајо Мирковић је нашао инспирацију за свој аутентични умјетнички и архитектонски израз. Стога, његова дјела, која наличе ЕКГ графикону или валовима, имитирају оштре кровове планинских колиба, остају у Пљевљима трајно да свједоче о једном времену у једном особеном архитекти који је дао велики печат изгледу савремених Пљеваља. Његов особен архитектонски израз посебно долази до изражаја у архитектури хотела Пљевља, за који Мирковић добија Тринаестојулску награду.
Сјећање на Баја Мирковића далеко надилази и причу о архитектури. То је прича о једном храбром герилцу и борцу против окупатора у Другом свјетском рату, човјеку који је обављао осјетљиве послове у Врховном штабу, који је са ослободиоцима умарширао у Београд и коме су у социјалистичкој Југославији све могуће привилегије стајале на располагању. Он се сваке, али буквално сваке одрекао.

 

Каталог са изложбе

 

Фото галерија са отварања изложбе

1 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 2 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 3 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 4 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 5 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 6 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 7 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 8 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 9 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 10 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 11 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 12 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 13 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 15 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 17 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 18 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 19 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 20 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU 21 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU

 

Видео запис са изложбе, Културни магазин РТВ Пљевља 22. децембар 2016. год.

https://youtu.be/TVP9Gy8V5Jk

The post ГРАД МУ ЈЕ СПОМЕНИК – ОМАЖ АРХИТЕКТИ БАЈУ МИРКОВИЋУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> НАУЧНИ СКУП XV https://muzejpljevlja.com/naucni-skup-vx/ Mon, 17 Nov 2014 09:31:15 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1179 Н а у ч н и с к у п XV   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека)   П Р О Г Р А М   Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   [...]

The post НАУЧНИ СКУП XV first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Н а у ч н и с к у п
XV

 

СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
(Демографски, материјални и културни губици у
ратовима 19-20. вијека)

 

П Р О Г Р А М

 

Субота, 15. новембар 2014.год.
19.00 сати, Сала СО Пљевља

Отварање Научног скупа

 

Др Бранко Бановић, Завичајни музеј Пљевља

 

Даме и господо, поштовани посјетиоци,

             На самом почетку желим да вас поздравим и да вам се најсрдачније захвалим што сте дио времена одвојили како би својим присуством увеличали петнаести по реду научни скуп који организујује Завичајни музеј у Пљевљима. Упркос озбиљним здравственим проблемима  са којима је суочен, директор Завичајног музеја Радоман Ристо Манојловић је и ове године поднио највећи терет у организацији научног скупа и учинио велике напоре како би он протекао у најбољем реду. Нажалост, здравствени проблеми и вечерас су спријечили господина Манојловића да отвори научни скуп.

            Стога, у име Завичајног музеја желим да се захвалим оснивачу, Општини Пљевља, која је обезбиједила средства за организовање научног скупа; новинарима који прате вечерашњи научни скуп, а посебну захвалност дугујемо Радију Пљевља који га директно преноси, Телевизији Пљевља која ће га емитовати у одложеном преносу и Пљеваљским новинама које сваке године доносе исцрпне репортаже са научних скупова. Посебну захвалност дугујемо нашим гостима и уваженим колегама: проф. др Милану Мијалковском, др Жарку Лековићу, Салиху Селимовићу, проф. др Јову Медојевићу и Милићу Ф. Петровићу, који ће на данашњој сједници поднијети своја саопштења, као и академику Љубомиру Зуковићу, ефендији Надиру Дацићу, др Драгани Кујовић, мр Мехмедалији Нухићу, мр Мирку Бабићу, мр Љиљани Мандић, који ће своја саопштења поднијети на сутрашњој сједници научног скупа. Велику захвалност дугујемо и мр Душану Топаловићу, који је већ доставио свој рад, искрено желио да учествује на скупу, али кога су у последњем моменту обавезе спријечиле да из далеке Шведске дође у Пљевља.

            Научни скуп ове године организован је на тему: „Средње Потарје и Полимље у вртлогу Првог свјетског рата (демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека)“. Као што знате, већина великих свјетских сила узела је своје учешће у једном од најсмртоноснијих сукоба у историји човјечанства. У рату који се водио на неколико фронтова који су пресијецали Европу, према одређеним подацима 70 милиона људи било је под оружјем, од чега у Европи преко 60 милиона. Поред значајних новина на пољу ратне технике, Први свјетски рат донио је више нових и до тада невиђених оружја и оруђа, као и борбену употребу авиона – тако да се борбене операције почињу изводити и у ваздуху.

            Непосредни повод за рат збио се у нашем комшилуку, када је у Сарајеву, дана  28. јуна 1914. године, Гаврило Принцип, припадник организације Млада Босна, извршио атентат на наследника аустроугарског пријестола Франца Фердинанда. Објава рата Аустроугарске Србији, која је услиједила тачно мјесец дана након атентата, покренула је ланчану реакцију објава рата, тако да су се свијет и посебно Европа, нашли у вртлогу ратног сукоба – из кога су изашли са огромним људским, материјалним и културним губицима. Као што је то случај са тумачењима бројних историјских догађаја, догађаји који су се дешавали за вријеме Првог свјетског рата, тумаче се на различите начине – а консензус око многих питања и након 100 година, изгледа далек, често и немогућ.

            Из тог великог сукоба, Потарје и Полимље, такође је изашло са значајним демографским, материјалним и културним губицима. Осим тога, као што знате, готово три деценије пред почетак Првог свјетског рата, у Пљевљима су паралелно егзистирале војна власт Аустроугарске монархије и цивилна власт Османске империје, које су доцније постали важни учесници Првог свјетског рата. Како је поменути период у Пљевљима био праћен појачаним интересима још неких сила, иако мала, Пљевља су постала средина у којој су се укрштали велики стратешки и политички интереси. Стога, у наредна два дана, еминентни научни радници и културни посленици ће период Првог свјетског рата освјетлити из различитих аспеката: од презентација које ће то урадити из перспективе критичке историографије, преко реферата који се баве мотивом Првог свјетског рата у народној поезији, презентација које ће се фокусирати на губитак вриједних археолошких споменика из нашег краја, до  реферата који ће своју пажњу фокусирати на лик и дјело наших познатих суграђана.

            Поред сто година од почетка Првог свјетског рата, ове године навршава се шездесет двије године од оснивања Завичајног музеја у Пљевљима, који данас функционише као музеј комплексног типа, са фондом од преко 5000 музејских јединица, чији је рад организован кроз археолошко, етнолошко, историјско и културно-историјско одељење, у оквиру којег функционишу четири различите збирке: умјетничка, нумизматичка, архивска и збирка породице Пејатовић.

            За 62 године постојања Музеј је организовао и реализовао више систематских археолошких ископавања, више сондажних истраживања, мултидисциплинарно рекогносцирање пљеваљске општине, као и већи број парцијалних историјских, културно историјских и етнолошких истраживања. Такође, музеј је био носилац и реализатор пројекта реконструкције средњовјековног манастира Довоља.

Нажалост, због скученог и неадекватног простора Дома културе у који је Музеј смјештен од самог оснивања, Музеј се константно сусретао са проблемима у вези са презентацијом свог културног блага, као једним од најважнијих аспеката музејске дјелатности. Од 1998. године Завичајни музеј организује научне скупове на којима се излажу стручна и научна саопштења мултидисциплинарног карактера везана за културно-историјску прошлост ужег и ширег простора пљеваљског краја. Научни скупови се одржавају једном годишње, а учешће је до сада узело близу сто педесет научних и културних посленика из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине. Научни радови саопштени на скуповима објављују се у Гласнику Завичајног музеја, по принципу један научни скуп, један број Гласника. Поред сопственог часописа, издавачку дјелатност Музеја употпуњују и посебна издања попут монографије Манастира Света Тројица; Пљеваљској Гимназији или фототипског издања Типара.

            Надамо се да ће и петнаести по реду научни скуп на тему „Средње Потарје и Полимље у вртлогу Првог свјетског рата (демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека)“ резултирати новим научним сазнањима о овој веома значајној теми, а ми ћемо као домаћини учинити све да се код нас осјећате пријатно и понесете најљепше успомене из Пљеваља.

 

 Прва сједница

 

Предсједавајући:
академик Љубомир Зуковић, мр Мехмедалија Нухић

 

 

проф. др Милан Мијалковски (Београд)
АТЕНТАТ У САРАЈЕВУ 1914. ГОДИНЕ У ФОКУСУ АУСТРИЈСКЕ И СРПСКЕ ШПИЈУНАЖЕ

мр Душан Топаловић (Педагошки завод, Штокхолм, Шведска)
САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ И ЈУЛСКА КРИЗА У СВИЈЕТЛУ ШВЕДСКЕ ДИПЛОМАТСКЕ ГРАЂЕ 

др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица)
ЦРНОГОРСКО-СРБИЈАНСКА САРАДЊА 1914. ГОДИНЕ

П а у з а

Салих Селимовић, проф. (Кладница, Сјеница)
ПОДРУЧЈЕ СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКЕ ВИСОРАВНИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 

Милић Ф. Петровић (Архив Југославије, Београд)
АРЧИБАЛД РАЈС О БУДУЋОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ

Д и с к у с и ј а

 

 

Недеља, 16. новембар 2014.год.
19.00 сати, Сала СО Пљевља

 

Друга сједница

     

Предсједавајући:
др Драгана Кујовић, мр Душан Топаловић

 

 

академик Љубомир Зуковић (Академија наука и умјетности, Р. Српска)
ГУСЛАРИ О ВЕЛИКОМ РАТУ

Надир еф. Дацић (Пријепоље)
МУРАТ ЕФЕНДИЈА ШЕЋЕРАГИЋ И ЊЕГОВА УЛОГА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 

Др Драгана Кујовић (Историјски институт, Подгорица)
ОМЕР-БЕГ БАЈРОВИЋ – ДОБРИ ЛИК НАШЕ ПРОШЛОСТИ ИЛИ О ДИСКУРСУ СТЕРЕОТИПСКЕ ДИХОТОМИЈЕ

Мр Мехмедалија Нухић (Лукавац, Босна и Херцеговина)
РЕЛИГИЈСКИ ИДЕНТИТЕТ МУСЛИМАНА КАО ФАКТОР У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА 

П а у з а

Мр Мирко Бабић (Регионални музеј Семберије, Бијељина)
Мр Љиљана Мандић (Народни музеј, Ужице)
КУЛТУРНИ ГУБИЦИ НА ПРИМЈЕРУ РИМСКИХ СПОМЕНИКА СА ПОДРУЧЈА ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Проф. др Јово Медојевић (Универзитет у Приштини, Косовска Митровица)
СТВАРНИ  ДЕМОГРАФСКИ  ГУБИЦИ  ЦРНЕ ГОРЕ У РАТОВИМА У ХХ ВИЈЕКУ

Д и с к у с и ј а

З а в р ш н а    р и ј е ч

 

Научни скуп XV, Завичајни музеј Пљевља, Предсједавајући: академик Љубомир Зуковић и мр Мехмедалија Нухић (прво вече) Научни скуп XV, проф. др Милан Мијалковски (Београд) Научни скуп XV, др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица) Научни скуп XV, Салих Селимовић, проф. (Кладница, Сјеница) Научни скуп XV 12 Научни скуп XV 14 Научни скуп XV, Предсједавајући: Салих Селимовић, проф. и проф. др Милан Мијалковски (друго вече) Научни скуп XV - академик Љубомир Зуковић (Академија наука и умјетности, Република Српска) Научни скуп XV, Надир еф. Дацић (Пријепоље) Научни скуп XV, мр Мехмедалија Нухић (Лукавац, Босна и Херцеговина) Научни скуп XV 24 Научни скуп XV, Завичајни музеј Пљевља-4 Научни скуп XV, Завичајни музеј Пљевља-6 Научни скуп XV 6 Научни скуп XV 8 Научни скуп XV 10 Научни скуп XV 13 Научни скуп XV 16 Научни скуп XV 17 Научни скуп XV 18 Научни скуп XV 20 Научни скуп XV, ПљевљаThe post НАУЧНИ СКУП XV first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Вујадин МИЛАНОВИЋ – ПЉЕВЉА ПРИЈЕ СТО ГОДИНА (у очима и свијести једне високообразовне и оштроумне Енглескиње) https://muzejpljevlja.com/vujadin-milanovic-pljevlja-prije-sto-godina-u-ocima-i-svijesti-jedne-visokoobrazovne-i-ostroumne-engleskinje/ Tue, 18 Mar 2014 10:04:20 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1005 Црна Гора сигурно није никад имала занимљивијег, контроверзнијег и невјернијег странога госта на своме тлу од Енглескиње Мери Едит Дарам (Магу Edith Durham), коју је почетком XX вијека десет година примала и испраћала као свога драгога посјетиоца и на коју је већ од другог доласка гледала као на свога пријатеља и сарадника у односима с Турцима и Арнаутима током те цијеле деценије. Жена која је иза себе оставила седам обимних књига - а уз то и толико чланака у енглеској штампи, да би чинили још једну такву књигу - све о Србима и оним српским сусједима који су им били вјековни љути непријатељи - о Албанцима, Турцима, Аустријанцима и др, играла је важну улогу у међународним пословима Црне Горе и Европе, као и сусједа Црне Горе. А наши историчари нису ништа знали о њој прије објављивања мога превода њене прве књиге и моје обимније студије о њој у „Поговору“ уз тај превод прије десет година. Неки наши познати историчари били су обавезни, и били у прилици да се упознају с њеним радом, али су то помало надобудно игнорисали, док су је неки наши сусједи у заносу приказивали као непобитног свједока против српских актера у историји тог доба.

The post Вујадин МИЛАНОВИЋ – ПЉЕВЉА ПРИЈЕ СТО ГОДИНА (у очима и свијести једне високообразовне и оштроумне Енглескиње) first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Вујадин МИЛАНОВИЋ – ПЉЕВЉА ПРИЈЕ СТО ГОДИНА (у очима и свијести једне високообразовне и оштроумне Енглескиње) first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Доц. др Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – КАРАВАН САРАЈ У ПЉЕВЉИМА: ТРГОВАЧКА СТАНИЦА НА ДУБРОВАЧКОМ ДРУМУ https://muzejpljevlja.com/doc-dr-ema-miljkovic-bojanic-karavan-saraj-u-pljevljima-trgovacka-stanica-na-dubrovackom-drumu/ Tue, 18 Mar 2014 07:56:03 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=994 Већина тргова и градова који су на српском етничком простору постојали током вишевековне османске владавине представљала је тржишта локалног значаја, где су се продавали вишкови пољопривредних и занатских производа произведених у самом градском насељу или његовој непосредној околини, као и тржишта за трговину артиклима који се нису производили на српском селу, а који су били неопходни за свакодневни живот људи, као што је со, на пример. У градским насељима широм српског етничког простора одржаване су недељне пијаце, пазари, као и панађури, велики годишњи сајмови, који су по датуму одржавања најчешће били везани за датум славе неког свеца.

The post Доц. др Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – КАРАВАН САРАЈ У ПЉЕВЉИМА: ТРГОВАЧКА СТАНИЦА НА ДУБРОВАЧКОМ ДРУМУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Доц. др Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – КАРАВАН САРАЈ У ПЉЕВЉИМА: ТРГОВАЧКА СТАНИЦА НА ДУБРОВАЧКОМ ДРУМУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>