Изложба је уприличена поводом обиљежавања међународног Дана музеја и манифестације Ноћ музеја. Усклађена је са овогодишњом темом – ,,Музеји, одрживост и благостање“ и улогом музеја као носилаца позитивних промјена.

На изложби је приказан биодиверзитет једног од националних паркова, Скадарског језера, као и примјерци шумске фауне на подручју Црне Горе, који су сваким даном све више угрожени.

Свједоци смо да је управо човјековом активношћу, природни амбијент у великој мјери измијењен и да је тај поремећај у израженом порасту. С тога се на различите начине треба утицати на ово, све алармантније стање.

Завичајни музеј Пљевља у свом домену, управо овом изложбом узео учешће у скретању пажње на природу и различите екосистеме Црне Горе. На овај начин Музеј даје свој допринос да се подстакне свијест о значају очувања биодиверзитета. Само симбиозни однос човјека и природе може условити склад и одрживост здравог живота, којем тежимо.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Каталог изложбе

Фото галерија

Након завршетка II свјетског рата, наступио је перод обнове индустријског и културног развоја цијеле, некада јединствене, послијератне државе, Југославије. Тај свеукупни послератни препород одвијао се и у Пљевљима. Недуго по ослобођењу, започета је изградња Дома културе који и за данашње вријеме својом величином представља импозантно здање. Након само 4 године, колико је трајала његова градња, Дом културе је постао мјесто бројних разноврсних културних и умјетничких дешавања. Под свој кров обухватио је културне установе, међу којима се нашао и Музеј, како је тада речено, „за привремено“. У том малом, ,,привременом“ смјештају, Музеј је успијевао да, колико је то било могуће, обавља своју основну дјелатнаст, а то је првенствено очувања културне баштине која је у пљеваљском крају и те како богата и разнолика. Та грађа је разврстана у више одјељења (археолошко, етнолошко, историјско и културно историјско), са више збирки, и брижљиво се чува за будуће генерације, које ће, на основу тог материјала, добити бројна сазнања о прошлости свог завичаја.

Од средине шездесетих година, када започињу прва археолошка истраживања, која су касније деценијама спровођена на бројним локалитетима пљеваљског краја, дошло се до сазнања о присуству човјека и континуитету насељености на овом простору, од далеке праисторије, и периода од прије 50.000 година, па до данас. Један дио предмета који потичу из периода тог дугог развојног циклуса, можете да видите на археолошкој музејској поставци ,,Путевима Хомо сапиенса“, која је отворена прије тачно годину дана.

Изложбу је до сада погледало преко 2.500 посјетилаца. Сви су изненађени да нешто тако могу видјети у Пљевљима и имали су само ријечи похвале. То је и утицало да ова изложба буде награђена, као најбоља у Црној Гори за 2021. годину. Њен значај  је утолико већи, када се каже да је самостално осмислила и приредила малобројна екипа запослених у Музеју, који удружено раде као један.

За све ове године постојања, поред организовања бројних изложби, самосталних и гостујућих у сарадњи са другим музејима из државе и окружења, Музеј се бавио како истраживачким тако и организационим радом, у оквиру којег је приређивао Научне скупове, на којима су учествовали бројни истакнути професори, научни и културни радници са својим истраживачким радовима везаним за пљеваљски крај и ширу околину, који су потом публиковани у Гласнику завичајног музеја. Своју издавачку дјелатност, Музеј је проширио издавањем више монографија, књига из едиције Пљеваљско село и других везаних за овај крај.

Послије дванаестогодишње реконструкције Дома кутуре, Музеј је поново враћен под његов кров. Истина, са значајним просторним проширењем, али што ни даље није оптимално и одговарајуће за пљеваљски Завичајни музеј, који је комплексног типа и који, поред разноврсног музејског материјала, посједује и једно од највећих националних покретних културних блага Црне Горе, диатрету – стаклену  пехар-чашу, каквих је пронађено свега неколико у цијелом свијету .

Због своје очуваности и ријеткости, има непроцјењиву вриједност, и као таква, она би заврјеђивала да се у граду подигне посебна зграда музеја, у којем би, уз све мјере заштите, диатрета могла бити изложена. Представљала би драгуљ, који би Пљевљима отворио врата за посјетиоце из цијелог свијета. С тога се надамо да ће можда до наредног, јубиларног, десетољећа, Завичајни музеј као установа од јавног интереса добити сопствено здање за обављање свих музејских дјетаности и у којем ће се валоризовати цјелокупно богато културно наслијеђе пљеваљског краја.

О раду Музеја за ових 70 година могло би се још причати на дугачко и на широко, али ћу се ја ипак овдје зауставити како бих вам вечерас представила ову јединствену изложбену поставку која је, као што рекох, организована у сарадњи са Народним музејом Црне Горе. На изложби је представљен  живот на црногорском двору од друге половине 19. па до  почетка 20. вијека, тј. за вријеме владавине књаза, а потом краља Николе I Петровића Његоша и његове породице. То је период  у којем је Црна Гора, од мање области под турском влашћу, прерасла у просторно знатно увећану државу са признатом независношћу од стране великих сила. Постигнут је законодавни, образовни и културни просперитет Црне Горе.

Двор је поред породичног дома, паралелно имао и улогу резиденције, у којој је књаз, а потом краљ Никола, организовао политичке састанке, пријеме и дочекивао стране дипломате, амбасадоре и великодостојнике.

Виртуелни приказ изложбе

Десним кликом миша унутар панораме и на опцију “fullscreen“ панораму можете проширити на цијели екран

Снимци са отварања изложбе ТВ Пљевља

Каталог изложбе

Фото галерија

Након завршене пљеваљске гимназије Божидар уписује Војну академију у Београду, коју су завршила и његова два брата. Током школовања истицао се својим радом и ангажовањем и био је међу најбољима у класи. Као поручник Војске Краљевине Југославије од 1936. године службовао је прво у Нишу, потом у Београду и Вировитици.

Убрзо су уследила ратна дешавања у Европи и пријетила су да се прошире и на Краљевину Југославију. Одлука југословенске владе да 25. марта 1941. године потпише споразум са Њемачком, о придруживању Тројном пакту, изазвала је негодовање народа, након чега је услиједио државни удар и смјена владе. Свима је било јасно да ће због тога услиједити Хитлерова реакција и било је питање дана када ће Југославија ући у рат. Војне снаге у земљи почеле су са повлачењем из унутрашњости на подручја дуж границе. Процес прегруписавања војске је био само дјелимично завршен када је, 6. априла 1941. године, бомбардовањем Београда, почео напад њемачких фашистичких снага.

Почетак априлског рата, затекао је пуковника Божидара Жугића на подручју уз мађарску границу. Његов Десети посадни инжињеријски пук био је распоређен од Бездана до Суботице. Уласком и Мађарске у рат, 11. априла, истог дана је услиједио јак напад са удруженим њемачким снагама. Знатно слабија и малобројнија југословенска војска покушавала је да пружи отпор агресорским снагама. Врховна команда је наредила повлачење Десетог пука, према Дунаву и Новом Саду. Након два дана повлачења,  на путу према Бачкој Паланци, у селу Гложане, 13. априла 1941. године, колону југословенске војске пресјекао је и опколио хортијевски мађарски корпус са оклопним тенковским пуком. Главнокомандујући резервни пуковник Божидар Ристић, процијенио је ситуацију безизлазном и током преговора са мађарским официрима, прихватио све њихове захтјеве. Пристао је на безусловну предају пука, његово разоружавање и иступање официра, међу којима је био и Божидар Жугић, који се енергично супротставио предаји, јер је сматрао да се тако не брани отаџбина. Иступио је из строја, извадио пиштољ и пуцао прво у мађарског, а потом у свог команданта, након чега је настао хаос. Непријатељски рафали су осули паљбу по Божидару и југословенским војницима. Беживотно тијело официра Жугића додатно је прегажено тенком.

У мађарским новинама, од 17. априла 1941. године, објављен је чланак у којем је изнијето виђење њемачког фелдмаршала Максимилијана, о овом војничком чину, гдје је рекао: „Саможртвовање и кажњавање свог команданта, због предаје, највећи је морални чин припадника једне армије, што је својствено само српском ратнику и може да служи на част војсци која такве појединце има“.

По изричитој наредби мађарских војних власти, због убиства мађарског капетана, било је забрањено да се ратник и патриота Божидар Жугић сахрани у сеоском гробљу, заједно са погинулим српским војницима и да му се одржи опијело. Његово тијело положено је у раку поред пута, ван гробља. Након двије деценије, житељи села Гложана пренијели су гробне остатке официра Божидара Жугића на мјесто гдје почива 17 његових сабораца. У знак сјећања на ове српске војнике, мјештани су 1964. године подигли споменик на мјесту њиховог страдања.

Због своје моралне и војничке оданости отаџбини, поручник Божидар Жугић, коме су слобода и част били једина идеологија, није могао да прихвати издајнички чин предаје свог претпостављеног, свјесно жртвујући и себе. Овакав херојски чин официра Војске Краљевине Југославије забиљежен је као јединствен у нашој историји. Дуго година остао је запамћен овај његов јуначки подвиг, али због чињенице да је био припадник Војске Краљевине Југославије, био је запостављен од власти нове југословенске државе. Његов примјер и жртва касније су послужили да се успостави једна од уставних норми СФРЈ, а то је – да нико, у име државе, нема право да потпише или призна капитулацију или окупацију, те да је такав акт противуставан и кажњив.

У знак сјећања и помен поручника Божидара Жугића, у Пљевљима, граду у којем је одрастао, скупштинском одлуком од 6. јуна 2008. године, прихваћена је грађанска иницијатива, да се улица, која води према Малом Богишевцу, назове његовим именом. Залагањем Удружења ратника 1912-1918, у градском парку, на мјесту некадашње породичне куће Жугића,  подигнута му је и спомен-биста, 2012. године. Још једна спомен-биста Божидара Жугића, коју је подигла његова мајка Марија, налази се у близини моста на ријеци Тари. Његова официрска сабља чува су Историјском музеју у Београду, као свједочанство официрске части које је одбрањено саможртвовањем.

Сва ова обиљежја подигнута су у циљу очувања сјећања на херојско дјело великог патриоте поручника Божидара Жугића.

Каталог са изложбе

Снимак отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Фото галерија Божидара Жугића