Праисторија • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com ЈУ Завичајни музеј Пљевља Fri, 06 Dec 2024 11:53:25 +0000 sr-RS hourly 1 https://muzejpljevlja.com/mne/media/uploads/cropped-logo-1-32x32.png Праисторија • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com 32 32 ГЛАСНИК БР. 14 https://muzejpljevlja.com/glasnik-br-14/ Mon, 11 Mar 2024 09:37:12 +0000 https://muzejpljevlja.com/?p=3183   ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА БР. 14 ТЕМА БРОЈА ПРОСВЈЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)   Милић Ф. Петровић (Архив Југославије, Београд) ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА Др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица) ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (Просвјетна и културна слика) Проф. [...]

The post ГЛАСНИК БР. 14 first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>

Кликом на наслов испод приступите одабраној теми

 

ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА
БР. 14

ТЕМА БРОЈА

ПРОСВЈЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА
(поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)

 

Милић Ф. Петровић (Архив Југославије, Београд)
ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА

Др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица)
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА
(Просвјетна и културна слика)

Проф. др Слободан Јерков (Завод за школство, Подгорица)
МУЗИЧКА КУЛТУРА ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА ДО XVIII ВИЈЕКА

Др Надир еф. Дацић (Пријепоље)
КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНА ДЈЕЛАТНОСТ ГАЈРЕТА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ

Др Драгана Кујовић (Историјски институт, Подгорица)
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ПИСАНЕ ГРАЂЕ НА ОРИЈЕНТАЛНИМ ЈЕЗИЦИМА У МУЗЕЈСКИМ И АРХИВСКИМ ФОНДОВИМА ЦРНЕ ГОРЕ – ОРИЈЕНТАЛНА ЗБИРКА ПОХРАЊЕНА У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ ПЉЕВЉА

Салих Селимовић, професор (Кладница, Сјеница)
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ И ПРОСВЕТА У СЈЕНИЧКОМ КРАЈУ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА

The post ГЛАСНИК БР. 14 first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> A. П. ДЕРЕВЈАНКО, M. В. ШУЊКОВ, А. К. АГАДЖАЊАН, И. А. ВИСЛО- БОКОВА, В. А. УЉАНОВ, А. А. АНОЈКИН, М. М. ЖИВАНОВИЋ – ПРОУЧАВАЊЕ ПЕЋИНЕ ТРЛИЦА У БЛИЗИНИ ГРАДА ПЉЕВЉА НА СЈЕВЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ https://muzejpljevlja.com/a-p-derevjanko-m-v-sunjkov-a-k-agadzanjan-i-a-vislo-bokova-v-a-uljanov-a-a-anojkin-m-m-zivanovic-proucavanje-pecpne-trlica-u-blizini-grada-pljevlja-na-sjeveru-crne-gore/ Tue, 05 Jul 2016 10:38:59 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1282 АПСТРАКТ: У раду су приказани резултати истраживања 2010-2014. на пећини Трлица, која се налази у близини града Пљевља. Обрађују се и анализирају слојеви који се на основу откривене богате фауне и компаративног материјала, могу опредијелити у рани и средњи плеистоцен. Бројност и разноликост нађених врста крупних и ситних сисара сврставају овај локалитет међу најзначајнијим на Балкану у погледу изучавања плеистоценске фауне.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: рани и средњи плеистоцен, таксономски састав териофауне, ситни и крупни сисари.

The post A. П. ДЕРЕВЈАНКО, M. В. ШУЊКОВ, А. К. АГАДЖАЊАН, И. А. ВИСЛО- БОКОВА, В. А. УЉАНОВ, А. А. АНОЈКИН, М. М. ЖИВАНОВИЋ – ПРОУЧАВАЊЕ ПЕЋИНЕ ТРЛИЦА У БЛИЗИНИ ГРАДА ПЉЕВЉА НА СЈЕВЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post A. П. ДЕРЕВЈАНКО, M. В. ШУЊКОВ, А. К. АГАДЖАЊАН, И. А. ВИСЛО- БОКОВА, В. А. УЉАНОВ, А. А. АНОЈКИН, М. М. ЖИВАНОВИЋ – ПРОУЧАВАЊЕ ПЕЋИНЕ ТРЛИЦА У БЛИЗИНИ ГРАДА ПЉЕВЉА НА СЈЕВЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА Књ. 8-9 ПЉЕВЉА 2013. https://muzejpljevlja.com/3avicajni-muzej-pljevlja-glasnik-zavicajnog-muzeja-knj-8-9-pljevlja-2013/ Sun, 30 Aug 2015 05:18:36 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1243 Glasnik zavičajnog muzeja 8-9

The post ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА Књ. 8-9 ПЉЕВЉА 2013. first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>  

 

 
The post ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА Књ. 8-9 ПЉЕВЉА 2013. first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ https://muzejpljevlja.com/miroslav-lazic-mitra-cerovic-stanovnistvo-pljevaljskog-kraja-od-vi-stoleca-pre-hrista-do-romanizacije/ Fri, 21 Mar 2014 09:26:30 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1044 Прва писана запажања о старинама пљеваљског краја потичу из пера дубровачких посланика који су се 1792. године, на путу у Цариград, нашли у Пљевљима (Таслиџи). Међутим, тек су крајем XIX столећа започета проучавања античких споменика и натписа из Пљеваља, од којих су неке
објавили Момзен и Артур Еванс - знаменити енглески археолог који је Пљевља посетио крајем XIX столећа. Убрзо, 1899. године, уследила су
и прва ископавања о којима је писао К. Пач, да би после више од шест деценија, 1964. године, у Коминима била започета систематска археолошка истраживања заштитног карактера, којима су руководили др Драгослав Срејовић и др Александрина Цермановић-Кузмановић, професори археологије на Филозофском факултету у Београду. Овим ископавањима, спроведеним у две истраживачке кампање (од 1964. до 1967. године и од 1970. до 1975. године), обухваћена је само некропола у Коминима, док је пространо и утврђено насеље остало неиспитано. Резултати истраживања превазишли су очекивања и највећих оптимиста, јер је садржај откривених гробница и гробова био изузетан. Сетимо се само надалеко чувене дијатрете и прелепог златног накита који је красио лепотице из античких Пљеваља (Цермановић-Кузмановић 1998).

The post Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран

Назад на садржај

The post Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Др Ђуро ТОШИЋ – КОНТИНУИТЕТ НАСЕЉЕНОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО УСПОСТАВЉАЊА ТУРСКЕ ВЛАСТИ https://muzejpljevlja.com/dr-djuro-tosic-kontinuitet-naseljenosti-pljevaljskog-kraja-od-praistorije-do-uspostavljanja-turske-vlasti/ Sun, 02 Mar 2014 13:00:12 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=870 Континуитет насељености највећег дијела пљеваљског краја могуће је пратити од праисторије па до успостављања турске власти захваљујући бројним остацима материјалне културе почев од старих илирских тумула, преко римских споменика, те српских и тзв. грчких гробаља и некропола с великим бројем стећака, па до средњовјековних српских сакралних објеката, као и првим турским пописима из средине XV вијека. Тај континуитет пратићемо дуж ријеке Ћехотине - од села Козице до Брда, с десне, и села Подпећа до Честина, с њене лијеве стране.

The post Др Ђуро ТОШИЋ – КОНТИНУИТЕТ НАСЕЉЕНОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО УСПОСТАВЉАЊА ТУРСКЕ ВЛАСТИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран

Назад на садржај

The post Др Ђуро ТОШИЋ – КОНТИНУИТЕТ НАСЕЉЕНОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО УСПОСТАВЉАЊА ТУРСКЕ ВЛАСТИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>