Пријепоље • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com ЈУ Завичајни музеј Пљевља Mon, 11 Mar 2024 08:52:38 +0000 sr-RS hourly 1 https://muzejpljevlja.com/mne/media/uploads/cropped-logo-1-32x32.png Пријепоље • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com 32 32 Будимир СВРКОТА – НЕКРОПОЛЕ НА РОМЧУ, ГЛИСНИЦИ И ПОБЛАЋУ https://muzejpljevlja.com/budimir-svrkota-nekropole-na-romcu-glisnici-i-poblacu/ Tue, 18 Mar 2014 06:43:53 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=986 За све народе ма којој раси и вјери припадали, гробови, гробља и надгробни
споменици значе култна мјеста. Људи су увијек па и данас гробља
оснивали на необрадивом земљишту, далеко од кућа и пута на неком узвишењу
да народ не страхује кад поред гробља пролази, нарочито ноћу. Али у
једном временском периоду средњег вијека сељаци западно од Пријепоља
преко пљеваљске територије кроз брдовиту Босну и Херцеговину гробља
оснивају поред путева и код цркава гдје о празницима долази много свијета,
тако да народ види лијепе споменике што их потомци подижу својим преци-
ма и родбини. У иста гробља су у прво вријеме сахрањивани и хришћани
који су примили ислам.

The post Будимир СВРКОТА – НЕКРОПОЛЕ НА РОМЧУ, ГЛИСНИЦИ И ПОБЛАЋУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Будимир СВРКОТА – НЕКРОПОЛЕ НА РОМЧУ, ГЛИСНИЦИ И ПОБЛАЋУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Др Ружа ЋУК – О ТРГОВЦИМА ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ https://muzejpljevlja.com/dr-ruza-cuk-o-trgovcima-pljevaljskog-kraja-u-srednjem-veku/ Mon, 17 Mar 2014 11:57:11 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=980 Током последњих неколико деценија главни подстицај за проучавање Полимља у средњем веку долазио је управо из ових крајева - из Пријепоља и Пљеваља. Овде су се, најпре око Симпозијума „Сеоски дани Сретена Вукосављевића“, а потом у организацији Музеја у Пријепољу и Завичајног музеја у Пљевљима готово сваке године одржавали научни скупови који су окупљали истраживаче из разних научних установа из земље и из иностранства.

The post Др Ружа ЋУК – О ТРГОВЦИМА ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Др Ружа ЋУК – О ТРГОВЦИМА ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Салих СЕЛИМОВИЋ – ОСТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ, БИХОРУ И НА ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ https://muzejpljevlja.com/salih-selimovic-ostaci-hriscanskih-trdicija-kod-muslimana-u-srednjem-polimlju-bihoru-i-na-pesterskoj-visoravni/ Fri, 14 Mar 2014 08:27:45 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=956 Средње Полимље, Бихор и Пештерска висораван (сада се најчешће назива Сјеничко-пештерска висораван) је простор који данас припада општинама Пријепоље, Бијело Поље, Прибој, Пљевља, Нова Варош, Сјеница и Тутин. Полимље је кичма Старе Рашке, а Пештерска висораван је била резиденцијални део и „прво огњиште у баштини Немањића“.

The post Салих СЕЛИМОВИЋ – ОСТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ, БИХОРУ И НА ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Салих СЕЛИМОВИЋ – ОСТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ, БИХОРУ И НА ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Салих СЕЛИМОВИЋ – НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШКОЛСТВА И ПРОСВЕТЕ КОД МУСЛИМАНА У ЗАПАДНОМ ДЕЛУ РАШКЕ ОБЛАСТИ https://muzejpljevlja.com/salih-selimovic-neke-karakteristike-skolstva-i-prosvete-kod-muslimana-u-zapadnom-delu-raske-oblasti/ Wed, 12 Mar 2014 17:36:04 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=927 Западни део Старе Рашке, тј. данашње територије општина Пљевља, Пријепоље, Прибој и Бијело Поље, Турци Османлије постепено су освајали после пораза херцега Стјепана на Брезници 1463. године. Процес и иначе спорих освајања Османлије су у овом делу наше земље завршили 1465. године падом Пријепоља, Милешева, Пљеваља.

The post Салих СЕЛИМОВИЋ – НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШКОЛСТВА И ПРОСВЕТЕ КОД МУСЛИМАНА У ЗАПАДНОМ ДЕЛУ РАШКЕ ОБЛАСТИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Салих СЕЛИМОВИЋ – НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШКОЛСТВА И ПРОСВЕТЕ КОД МУСЛИМАНА У ЗАПАДНОМ ДЕЛУ РАШКЕ ОБЛАСТИ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Мр Гордана ТОМОВИЋ – БРЕЗНИЦА https://muzejpljevlja.com/mr-gordana-tomovic-breznica/ Thu, 20 Feb 2014 02:14:34 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=872 Брезница је била област у средњем току реке Ћехотине у коју су
залазили с робом дубровачки трговци од краја XIII века, а у XIV и XV веку
пословали су у трговачком насељу Брезници, потоњим Пљевљима. Ту су у
XV веку подигнути утврђени градови Кукањ и Раван, постојала је турска
нахија Брезница и на реци Брезници био је знаменити манастир Св. Тројице.
Име области је нестало, насеље Брезница прерасло је у град Пљевља,
манастир Св. Тројице се не назива више Врхубрезница, једино се и данас
именом Брезница назива речица кратког тока, која извире северно од
Пљеваља и после 3,5 километра улива се у Ћехотину. А управо су по њој
названи истоимена област, значајно трговачко насеље и велики манастир.
Премда је у жижи светског и домаћег научног интересовања више од
једног века било римско насеље код Пљеваља у селу Комини, загонетни
муниципијум S, ни истраживачи средњовековне историје нису занемарили овај
крај. Сачувани су разноврсни извори - западни, латински, првенствено
дубровачки, српски и турски - који обилују подацима за политичку, културну и
привредну историју пљеваљског краја, што је омогућило да се разјасне општи
токови историје друштва у том подручју како у већим делима, тако и у посебним
студијама.1 Следећи добри узор Пријепоља, где су научни скупови преточени

The post Мр Гордана ТОМОВИЋ – БРЕЗНИЦА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Мр Гордана ТОМОВИЋ – БРЕЗНИЦА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>