СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ:
НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Четвртак, 26. октобар 2023. године;
17 часова;
Галерија Завичајног музеја Пљевља

  СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА

Предсједавајући:
академик Славенко Терзић, др Жарко Лековић

П о з д р а в н e   р и ј е ч и:

 Дејана Дробњак, директорица Завичајног музеја Пљевља

Хвала што сте својим доласком употпунили одржавање овог XVI по реду Научног скупа. Желим вам угодно вече у овом лијепом амбијенту Галеријског простора Музеја, гдје ћете присуствовати промоцији научних радова и нових сазнања о културно историјској прошлости пљеваљског краја.

Пљевља својом богатом прошлошћу завријеђују да буду неисцрпна тема научним истраживачима.

Од историјских чињеница  могу се склопити различити мозаици, зависно од теме, да ли је то временска одредница вишевјековног постојања, или је то развојни сегмент града кроз историјске епохе – од првобитних станишта, преко неолитске насеобине, потом насеља, па муниципијума, касније трга, те средишта Санџака, преко касабе, до града  и Општине.

Ништа мање не би била занимљива ни историјска слагалица на тему периодизације догађаја и историјских личности који су рођени или живјели и стварали у Пљевљима.

Управо, ризница која чува бројне доказе о претходно наведеном  јесте  Завичајни музеј Пљевља.

Основан је давне 1952. године, од стране Општинске управе и на „привремено“ смјештен у тада новоотворени Дом кутруре, гдје је остао ево већ више од 70 година, као општинска јавна установа културе.  По значају и богатству предмета које баштини и чува завређује да има посебан, сопствени, објекат у којем ће јавности моћи да се представи вриједно културно благо пљеваљског краја. Надам се да ће се у наредном периоду интензивније покренути ово питање и да ће се уз помоћ наших привредних гиганата (ТЕ и Рудника угља), те Министарства културе, и у Пљевљима спровести овај вишедеценијски план.

Испред оснивача – Општине Пљевља, која је покровитељ скоро свих музејских активности па тако и овог високонаучног скупа, позивам градоначелника др Дарија Вранеша да нам се обрати .

Претпостављам  да са  нестрпљењем  очекујете излагања наших гостију,  па ћу ја само укратко рећи да су Музеји, по дефиницији, најпоузданији свједоци протеклог времена. Они помажу у спознаји културно-историјске прошлости одређене друштвене средине. Управо из тог разлога Музеј је и организовао Научне скупове, на којима се путем научних излагања и расправа, у многоме дао допринос расвјетљавању и валоризацији богате и разнолике културно-историјске и привредне баштине пљеваљског краја.

Завичајни музеј Пљевља је, од 1999. године, у континуитету одржао 15 научних скупова. Након вишегодишње паузе, потрудили смо се да Музеј обнови и тај вид своје дјелатности, тј. да се посвети презентацији научних сазнања, а кроз своју издавачку дјелатност вечерас представљени научни радови биће објављени у музејској публикацији – Гласнику Завичајног музеја.

Овогодишњи  Научни скуп насловљен је као:

СРЕДЊЕ  ПОТАРЈЕ  И  ПОЛИМЉЕ  У  ПРОШЛОСТИ – НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Иначе, Научни скупови које је Завичајни музеј Пљевља и раније организовао били су међународног карактера, на њима су учествовали еминентни научници из земаља у региону, па тако је и овага пута.

Др Дарио Вранеш, предсједник Општине Пљевља

  П Р О Г Р А М

Др Горан Комар, коаутор: Угљеша Скоко
(Херцег Нови)
ПРВОПРОНАЂЕНИ СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ НА ТЕРИТОРИЈИ ПЉЕВАЉА

Др Драгана Амедоски, Др Владета Петровић
(Историјски институт Београд)
ПРЕЛАЗИ НА ЛИМУ И ТАРИ (XV – XVI ВЕК)

Проф. др Ема Миљковић
(Филолошки факултет Универзитета у Београду)
ПЉЕВЉСКИ СИЏИЛ – ОТВАРАЊЕ НОВИХ ИСТРАЖИВАЧКИХ ТЕМА И МЕТОДОЛОШКИХ ПОСТУПАКА

Салих Селимовић, професор
(Сјеница)
ТРИ ЗНАМЕНИТА ПЉЕВЉАКА ИСЛАМСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ

 П а у з а

Проф. др Александар Растовић
(Историјски институт Београд)
БРИТАНСКИ ПУТОПИСЦИ О ПОТАРЈУ

Академик Славенко Терзић
(Српска академија наука и уметости)
ПЉЕВЉА У ОЧИМА СТРАНИХ КОНЗУЛА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА   

Др Жарко Лековић
(Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица)
ПРИЛИКЕ У ПОТАРЈУ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА: ИЗВЈЕШТАЈИ ПОГРАНИЧНОГ КОМЕСАРИЈАТА ЖАБЉАК

Др Милутин Живковић
(Институт за савремену историју, Београд)
ПОГЛЕД ПРЕКО `ГРАНИЦЕ`. ИЗВЕШТАЈИ ИТАЛИЈАНСКОГ ГАРНИЗОНА У ПЉЕВЉИМА О УСТАШКОМ РЕЖИМУ НДХ У ПОЛИМЉУ (АПРИЛ – СЕПТЕМБАР 1941)

З а в р ш н а   р и ј е ч

Фото галерија

Проф. др Ема Миљковић (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
ПЉЕВЉСКИ СИЏИЛ – ОТВАРАЊЕ НОВИХ ИСТРАЖИВАЧКИХ ТЕМА И МЕТОДОЛОШКИХ ПОСТУПАКА

Салих Селимовић, професор (Сјеница)
ТРИ ЗНАМЕНИТА ПЉЕВЉАКА ИСЛАМСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ

Научни скуп II дио (Културни магазин ТВ Пљевља)

НАЦИОНАЛНИ И КУЛТУРНИ ПРЕПОРОД СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА
И ПОЛИМЉА У СВИЈЕТЛУ ОСЛОБОЂЕЊА 1912. ГОДИНЕ
(поводом стогодишњице ослобођења Старе Србије и
шездесетогодишњице Завичајног музеја у Пљевљима)

П Р О Г Р А М

Субота, 27. октобар 2012. год.
18.00 сати, Сала СО Пљевља

Отварање Научног скупа

Радоман Ристо Манојловић, директор Завичајног музеја
(прочитала Ана Аранитовић)

Поздравна ријеч:
Славица Крстајић, секретарка секретаријата за друштвене дјелатности Општине Пљевља
(прочитала Сања Ђондовић)

Прва сједница

Предсједавајући:
Академик Љубомир Зуковић, др Славенко Терзић

др Славенко Терзић (Историјски институт САНУ, Београд)
ИСТОРИЈСКИ ЗНАЧАЈ ОСЛОБОЂЕЊА СТАРЕ СРБИЈЕ 1912. ГОДИНЕ

проф. др Дарко Танасковић (Филолошки факултет, Београд)
ОД ИСТОРИЈСКОГ ОСМАНИЗМА ДО САВРЕМЕНОГ НЕООСМАНИЗМА

мр Мехмедалија Нухић (Лукавац, Босна и Херцеговина)
ИСЛАМСКА ДУХОВНОСТ И ТРАДИЦИОНАЛНОСТ И МУСЛИМАНСКО БОШЊАЧКА НАРОДНОСТ У ОДНОСУ НА ЈУЖНОСЛОВЕНСКУ ИНТЕГРАЦИОНУ ИДЕЈУ НА ХИСТОРИЈСКИ ВАЖНОМ И ЗНАЧАЈНОМ ПРОСТОРУ ПОЛИМСКО-ПОТАРСКЕ СТАРЕ РАШКЕ

П а у з а

Јована Шаљић (Историјски институт САНУ, Београд)
МУСЛИМАНИ У СРПСКОЈ ВОЈСЦИ 1912/1913.

Добрило Аранитовић (Народна библиотека, Шабац)
КЊИЖЕВНА СВЈЕДОЧАНСТВА О ОСЛОБОЂЕЊУ РАШКЕ ОБЛАСТИ 1912. ГОДИНЕ

Д и с к у с и ј а

Недеља, 28. октобар 2012. год.
18.00 сати, Сала СО Пљевља

Друга сједница

Предсједавајући:
мр Мехмедалија Нухић, проф. др Дарко Танасковић

академик Љубомир Зуковић (Академија наука и умјетности Републике Српске)
ОРЛОВИШТЕ – ПОЕМА МЛАЂАНА ЏАКОВИЋА О ШАРАНЦИМА

проф. др Ема Миљковић (Филозофски факултет, Ниш)
ЈЕДИНСТВО И НАПРЕДАК: ПОЛОЖАЈ ХРИШЋАНА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ У ОСВИТ БАЛКАНСКИХ РАТОВА

Салих Селимовић, проф. (Кладница, Сјеница)
КОМИТСКИ ПОКРЕТ У ОСЛОБОЂЕЊУ СЈЕНИЧКОГ И ПЉЕВАЉСКОГ САНЏАКА

проф. др. Александар Растовић (Филозофски факултет, Ниш)
ВЕЛИКЕ СИЛЕ И ОСЛОБОЂЕЊЕ СРПСКИХ ЗЕМАЉА 1912/1913. ГОДИНЕ СА ОСВРТОМ НА ПРОСТОР ПОЛИМЉА И ПОТАРЈА

П а у з а

Надир Дацић (Пријепоље)
СЕЈФО ЕФ. ШЕХОВИЋ – НАСТАВНИК И ДОБРОТВОР

проф. др Предраг Пузовић (Богословски факултет, Београд)
ПАТРИЈАРХ ВАРНАВА И ЊЕГОВО ДОБА

проф. др Слободан Мишовић (Факултет безбедности, Београд)
ПРАЖЊЕЊЕ СЕЛА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ – УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Д и с к у с и ј а

З а в р ш н а    р и ј е ч