Податке о овој некрополи налазимо код Бешлагића који биљежи да се на некрополи налази 44 стећка – 2 плоче, 35 сандука и 7 слемењака. Велики број стећака је, иако се претпоставља да су били добро обрађени, оштећен, окрњен или утонуо у земљу. Споменици су постављени у низове, у правцу исток-запад, осим пет примјерака који су оријентације сјевер-југ.
Украшено је 7 примјерака – 2 сандука и 5 слемењака, а 4 сљемењака имају четвороводни кров.

На некрополи је евидентирано 63 споменика, а према облику њихов однос је следећи: 30 плоча, 8 сандука, 2 сандука специфичног облика, 3 сљемењака, 4 сљемењака са постољем, 3 стуба и 13 споменика чији облик није могуће идентификовати. Углавном су постављени у правцу исток-запад, а највећи број оних који одступају од овог правца налази се у јужном дијелу гробља гђе се налазе остаци цркве-капеле и дијелу око ње, па је евидентно да су они дислоцирани.

Највећи број споменика облика плоче које налазимо на некрополи је грубе израде, утонуо у земљу или пак необрађен. Углавном су постављене у правцу исток-запад, осим двије – једна у сјеверном дијелу гробља која је оријентисана у правцу сјевер-југ, и друга која се налази изван ограде гробља и постављена је у правцу сјевероисток-југозапад. У средишњем дијелу гробља још двије плоче одступају од основног правца, али с обзиром на то да се налазе у непосредној близини нових гробова, вјероватно су дислоциране, као и оне које се налазе у јужном дијелу гробља. Највећи број плоча је дужине око 150 цм, свега њих неколико имају мање димензије, дужине испод 100 цм. Украшено је седам примјерака, док су код осталих горње површине веома оштећене или слабо обрађене. Приликом утврђивања облика споменика од којих је велики број утонуо у земљу, и овде је примијењен критеријум по коме све споменике до 30 цм висине треба сврстати у плоче док се не потврди супротно.

Током 2012. године, два стећка су однешени у Народни музеј Црне Горе и данас се налазе у Лапидаријуму у дворишту Његошевог музеја Биљарде на Цетињу (један који се налазио прије улаза у гробље и други непосредно након самом улаза).

Фото галерија стећака у Матаругама – Молика

Новије податке о овој некрополи налазимо код Вање Белошевац која је, након спроведених истраживања током 1999. године, израдила каталошки преглед некрополе. Примјењујући Бешлагићеву типологију на шест основних облика, Белошевац је дала бројчани однос споменика на овом локалитету – 14 споменика облика плоче, 7 споменика облика сандука , 13 споменика облика сљемењака, 1 споменик облика стуба и 4 споменика за која није било могуће утврдити облик, дакле укупно 38 споменика на самој некрополи и један стећак који се налази у градском парку у Пљевљима гдје је употребљен као допуна за споменик Мила Перуничића. Украшено је укупно 26 примјерака – 7 споменика облика плоче, свих 7 облика сандука и 12 стећака облика сљемењака.

Током 2012. године, два стећка, од којих се један налазио са десне стране доњег улаза у гробље а други у горњем дијелу гробља, однешени су у Народни музеј Црне Горе и данас се налазе у Лапидаријуму у дворишту Његошевог музеја Биљарде на Цетињу.

Фото галерија стећака у Вруљи – Марина шума

Изложбом „Споменичко наслијеђе НОБ-а на простору Пљеваља“ по први пут су представљени сви монументални споменици са простора наше општине, који су из периода социјалистичког модернизма, подигнути у част слободе и у знак сјећања на жртве II свјетског рата.
Изложба је уприличена поводом 13. јула, једног од најзначајнијих датума наше историје, дана када је на Берлинском конгресу 1878.г Црна Гора призната као самостална држава, а истог датума 1941. год. почео велики народни устанак против фашизма. У Вријеме СФРЈ 13. јул се обиљежавао као Дан устанка црногорског народа против окупатора, а данас се прославља као Дан државности Црне Горе.

На простору бивше Југославије, од педесетих до осамдесетих година подигнуто је више од 15 000 спомен-обиљежја, међу којима је и ових 70 са територије Пљеваља, посвећених социјалистичкој револуцији и народноослободилачкој борби од 1941. до 1945. године. Од тога је 1 меморијални центар, 5 спомен-костурница, 5 споменика, 3 спомен-чесме, 4 спомен-пирамиде, 26 спомен-бисти, 24 спомен плоче, 2 спомен-камена.
Највећим дијелом спомен-обиљежја НОБ-а подигнута су на иницијативу и заједничким залагањем грађана и организације Савеза бораца, који су његовали сјећања и чували пијетет према особама које су пале у борби против фашизма и значајним догађајима из раздобља антифашистичке борбе. Сва ова меморијална обиљежја означавају непролазности и континуитет револуције, и уједно су синоним за идеолошку и политичку моћ.

Непосредно након II свјетског рата, умјетност је била у служби народа и револуције, са реалистичном формом изражаја и тежњом за што јаснијим приказом главних актера рата и догађаја. Због финансијске ситуације најчешће се подижу спомен-плоче и спомен-бисте. Биле су дио службеног декора и као обавезан пратећи елемент појединих јавних установа. Задатак аутора је био да вјерно представе ликове истакнутих бораца и народних хероја који су учествовали у НОБ-и, приказујући им препознатљиве црте лица и психолошке карактеристике које посједују – озбиљност, храброст, одлучност.

Флаjер изложбе

Фото галерија са отварања изложбе

Видео запис са отварања изложбе, Пљеваљска хроника РТВ Пљевља 12. јул 2017. год.

Видео запис са отварања изложбе

Пљеваљска хроника РТВ Пљевља 12. јул 2017. год.