ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА
БР. 14

ТЕМА БРОЈА

ПРОСВЈЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА
(поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)

Милић Ф. Петровић (Архив Југославије, Београд)
ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА

Др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица)
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА
(Просвјетна и културна слика)

Проф. др Слободан Јерков (Завод за школство, Подгорица)
МУЗИЧКА КУЛТУРА ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА ДО XVIII ВИЈЕКА

Др Надир еф. Дацић (Пријепоље)
КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНА ДЈЕЛАТНОСТ ГАЈРЕТА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ

Др Драгана Кујовић (Историјски институт, Подгорица)
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ПИСАНЕ ГРАЂЕ НА ОРИЈЕНТАЛНИМ ЈЕЗИЦИМА У МУЗЕЈСКИМ И АРХИВСКИМ ФОНДОВИМА ЦРНЕ ГОРЕ – ОРИЈЕНТАЛНА ЗБИРКА ПОХРАЊЕНА У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ ПЉЕВЉА

Салих Селимовић, професор (Кладница, Сјеница)
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ И ПРОСВЕТА У СЈЕНИЧКОМ КРАЈУ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА

ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА
БР. 15

ТЕМА БРОЈА

СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
(Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека)

Проф. др Милан Мијалковски (Београд)
АТЕНТАТ У САРАЈЕВУ 1914. ГОДИНЕ У ФОКУСУ АУСТРИЈСКЕ И СРПСКЕ ШПИЈУНАЖЕ

Др Жарко Лековић (Историјски институт, Подгорица)
ЦРНОГОРСКО-СРБИЈАНСКА САРАДЊА 1914. ГОДИНЕ

Салих Селимовић, проф. (Кладница, Сјеница)
НЕКА РАТНА И ДРУГА ЗБИВАЊА НА СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ У ТОКУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Др Надир еф. Дацић (Пријепоље)
МУРАД ЕФ. ШЕЋЕРАГИЋ

Мр Мехмедалија Нухић (Лукавац, Босна и Херцеговина)
РЕЛИГИЈСКИ ИДЕНТИТЕТ МУСЛИМАНА КАО ФАКТОР У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА

Мр Мирко Бабић (Регионални музеј Семберије, Бијељина) 
Мр Љиљана Мандић (Народни музеј, Ужице)
РИМСКИ СПОМЕНИЦИ НА ПОДРУЧЈУ СРЕДЊЕГ ПОДРИЊА, СРЕДЊЕГ ПОЛИМЉА И ДОЛИНЕ ВЕЗИШНИЦЕ ИСТРАЖИВАЊА И СТАЊЕ СПОМЕНИКА ПРЕ I СВЕТСКОГ РАТА

Податке о овој некрополи налазимо код Бешлагића који биљежи да се на некрополи налази 44 стећка – 2 плоче, 35 сандука и 7 слемењака. Велики број стећака је, иако се претпоставља да су били добро обрађени, оштећен, окрњен или утонуо у земљу. Споменици су постављени у низове, у правцу исток-запад, осим пет примјерака који су оријентације сјевер-југ.
Украшено је 7 примјерака – 2 сандука и 5 слемењака, а 4 сљемењака имају четвороводни кров.

На некрополи је евидентирано 63 споменика, а према облику њихов однос је следећи: 30 плоча, 8 сандука, 2 сандука специфичног облика, 3 сљемењака, 4 сљемењака са постољем, 3 стуба и 13 споменика чији облик није могуће идентификовати. Углавном су постављени у правцу исток-запад, а највећи број оних који одступају од овог правца налази се у јужном дијелу гробља гђе се налазе остаци цркве-капеле и дијелу око ње, па је евидентно да су они дислоцирани.

Највећи број споменика облика плоче које налазимо на некрополи је грубе израде, утонуо у земљу или пак необрађен. Углавном су постављене у правцу исток-запад, осим двије – једна у сјеверном дијелу гробља која је оријентисана у правцу сјевер-југ, и друга која се налази изван ограде гробља и постављена је у правцу сјевероисток-југозапад. У средишњем дијелу гробља још двије плоче одступају од основног правца, али с обзиром на то да се налазе у непосредној близини нових гробова, вјероватно су дислоциране, као и оне које се налазе у јужном дијелу гробља. Највећи број плоча је дужине око 150 цм, свега њих неколико имају мање димензије, дужине испод 100 цм. Украшено је седам примјерака, док су код осталих горње површине веома оштећене или слабо обрађене. Приликом утврђивања облика споменика од којих је велики број утонуо у земљу, и овде је примијењен критеријум по коме све споменике до 30 цм висине треба сврстати у плоче док се не потврди супротно.

Током 2012. године, два стећка су однешени у Народни музеј Црне Горе и данас се налазе у Лапидаријуму у дворишту Његошевог музеја Биљарде на Цетињу (један који се налазио прије улаза у гробље и други непосредно након самом улаза).

Фото галерија стећака у Матаругама – Молика

Новије податке о овој некрополи налазимо код Вање Белошевац која је, након спроведених истраживања током 1999. године, израдила каталошки преглед некрополе. Примјењујући Бешлагићеву типологију на шест основних облика, Белошевац је дала бројчани однос споменика на овом локалитету – 14 споменика облика плоче, 7 споменика облика сандука , 13 споменика облика сљемењака, 1 споменик облика стуба и 4 споменика за која није било могуће утврдити облик, дакле укупно 38 споменика на самој некрополи и један стећак који се налази у градском парку у Пљевљима гдје је употребљен као допуна за споменик Мила Перуничића. Украшено је укупно 26 примјерака – 7 споменика облика плоче, свих 7 облика сандука и 12 стећака облика сљемењака.

Током 2012. године, два стећка, од којих се један налазио са десне стране доњег улаза у гробље а други у горњем дијелу гробља, однешени су у Народни музеј Црне Горе и данас се налазе у Лапидаријуму у дворишту Његошевог музеја Биљарде на Цетињу.

Фото галерија стећака у Вруљи – Марина шума

Међу исламским рукописима сачуваним у Хусеин-пашиној џамији, љепотом писања и бројним украсима, издваја се Кур’ан из 1579. године који има 233 листа, величине 39 x 28,5 цм. Почеци појединих поглавља рађени су љепшим и већим позлаћеним словима, текст је написан у тринаест редова, а тачке на крају редова су у виду позлаћеног осмолиста. Кур’ан садржи 352 минијатуре рађене на златној подлози, од којих је шест изведено на цијелој страни, а на двијема од њих налази се текст исписан у средини. Илуминирани Кур’ан сачуван у Хусеин-пашиној џамији, дјело је непознатог калиграфа и спада у ред најљепших исламских рукописа сачуваних на овим просторима.

На изложби су представљене репрезентативне странице Кур’ана Хусеин-паше Бољанића, а аутор фотографија минијатура из Кур’ана је Јакуб Дургут, мујезин Хусеин-пашине џамије. Изложбу прати и брошура која одређеним техничким детаљима имитира изглед оригиналног Кур’ана. Текст о минијатурама написала је др Драгана Кујовић, а аутор текста о Хусеин-пашиној џамији је др Бранко Бановић. Брошура „Умијеће исламске минијатуре – Кур’ан Хусеин-паше Бољанића из 16. вијека“ има 24 стране и прожета је минијатурама и репрезентативним страницама Кур’ана Хусеин-паше Бољанића. Завичајни музеј је Хусеин-пашиној џамији поклонио 500 примјерака ове интересантне брошуре, чиме ће љепота арапских слова, разнобојних орнамената и пажљиво уцртаних украса, постати доступна широј публици и добити своје мјесто у туристичкој валоризацији културних потенцијала Пљеваља и Црне Горе.

Каталог са изложбе

Фото галерија са отварања изложбе

Видео запис са отварања изложбе, Пљеваљска хроника РТВ Пљевља 18. децембар 2016. год.