Изложбом „Искра у камену“ Завичајни музеј завршава серију изложбених активности за ову годину. Ова изложба није само приказ стећака као камених спавача кроз медиј фотографије, већ и прилика да уронимо у свијет креативности, маште и емоција које је аутор представио одсуством боје на фотографијама. „Искра у камену“ пружа јединствен поглед на стећке, њихову љепоту и значај у прошлости који се дочарава кроз фотографски медиј. Приказане форме искреним, једноставним али и загонетним језиком, причају причу о животу људи на простору Пљеваља, Жабљака и Пиве, о њиховим вјеровањима, осјећањима, религијским обиљежјима. Подстичу на размишљање и подсјећају на важност умјетности за дух једног друштва.

На отварању су говорили директорица Завичајног музеја, Дејана Дробњак, господин Рајко Палибрк, као и аутор – археолог Горан Пајовић.

Изложбу је званично отворио историчар умјетности Милош Марјановић, који је пружио умјетнички осврт на својеврсни културолошки феномен стећака, приближио и естетски и симболички значај фотографија надгробних споменика, као и начин на који умјетност чува дух времена.

Посјетиоци ће моћи да погледају приказане фотографије радним данима од 10.00 до 15.00 часова и од 18.00 до 20.00 часова.

Снимак са отварања изложбе (ТВ Пљевља)

Фото галерија

Податке о овој некрополи налазимо код Бешлагића који биљежи да се на некрополи налази 44 стећка – 2 плоче, 35 сандука и 7 слемењака. Велики број стећака је, иако се претпоставља да су били добро обрађени, оштећен, окрњен или утонуо у земљу. Споменици су постављени у низове, у правцу исток-запад, осим пет примјерака који су оријентације сјевер-југ.
Украшено је 7 примјерака – 2 сандука и 5 слемењака, а 4 сљемењака имају четвороводни кров.

На некрополи је евидентирано 63 споменика, а према облику њихов однос је следећи: 30 плоча, 8 сандука, 2 сандука специфичног облика, 3 сљемењака, 4 сљемењака са постољем, 3 стуба и 13 споменика чији облик није могуће идентификовати. Углавном су постављени у правцу исток-запад, а највећи број оних који одступају од овог правца налази се у јужном дијелу гробља гђе се налазе остаци цркве-капеле и дијелу око ње, па је евидентно да су они дислоцирани.

Највећи број споменика облика плоче које налазимо на некрополи је грубе израде, утонуо у земљу или пак необрађен. Углавном су постављене у правцу исток-запад, осим двије – једна у сјеверном дијелу гробља која је оријентисана у правцу сјевер-југ, и друга која се налази изван ограде гробља и постављена је у правцу сјевероисток-југозапад. У средишњем дијелу гробља још двије плоче одступају од основног правца, али с обзиром на то да се налазе у непосредној близини нових гробова, вјероватно су дислоциране, као и оне које се налазе у јужном дијелу гробља. Највећи број плоча је дужине око 150 цм, свега њих неколико имају мање димензије, дужине испод 100 цм. Украшено је седам примјерака, док су код осталих горње површине веома оштећене или слабо обрађене. Приликом утврђивања облика споменика од којих је велики број утонуо у земљу, и овде је примијењен критеријум по коме све споменике до 30 цм висине треба сврстати у плоче док се не потврди супротно.

Током 2012. године, два стећка су однешени у Народни музеј Црне Горе и данас се налазе у Лапидаријуму у дворишту Његошевог музеја Биљарде на Цетињу (један који се налазио прије улаза у гробље и други непосредно након самом улаза).

Фото галерија стећака у Матаругама – Молика

Новије податке о овој некрополи налазимо код Вање Белошевац која је, након спроведених истраживања током 1999. године, израдила каталошки преглед некрополе. Примјењујући Бешлагићеву типологију на шест основних облика, Белошевац је дала бројчани однос споменика на овом локалитету – 14 споменика облика плоче, 7 споменика облика сандука , 13 споменика облика сљемењака, 1 споменик облика стуба и 4 споменика за која није било могуће утврдити облик, дакле укупно 38 споменика на самој некрополи и један стећак који се налази у градском парку у Пљевљима гдје је употребљен као допуна за споменик Мила Перуничића. Украшено је укупно 26 примјерака – 7 споменика облика плоче, свих 7 облика сандука и 12 стећака облика сљемењака.

Током 2012. године, два стећка, од којих се један налазио са десне стране доњег улаза у гробље а други у горњем дијелу гробља, однешени су у Народни музеј Црне Горе и данас се налазе у Лапидаријуму у дворишту Његошевог музеја Биљарде на Цетињу.

Фото галерија стећака у Вруљи – Марина шума

Loading...

Taking too long?

Reload document

| Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми